„Krvava kiša“ sve češća u Evropi: Evo kako i zašto SAHARSKA PRAŠINA stiže do našeg kontinenta

„Stanovnici Španije, Francuske i Velike Britanije poslednjih godina gledali su u nebo i videli jeziv prizor – tamnonarandžasta svitanja i nebo prekriveno gustom žućkastom izmaglicom. Ovo zamagljeno nebo često donosi takozvanu krvavu kišu, padavine boje rđe koje ostavljaju fini pesak na automobilima i prozorima. Ove pojave uzrokuju oblaci prašine iz Sahare koji prelaze hiljade kilometara preko Sredozemnog mora. Kako klimatske promene menjaju najveću pustinju na svetu, Evropa se sve češće nalazi ‚niz vetar‘ od ove promenljive ekološke krize“, napisao je Hosein Hašemi, profesor Univerziteta u Lundu, u tekstu za The Conversation, koji prenosimo u celosti.

„Sahara je odgovorna za više od polovine ukupne svetske emisije prašine. U vrelim, suvim i vetrovitim uslovima, čestice se podižu nekoliko kilometara u atmosferu i prenose preko kontinenata.

Preporučujemo

Dok većina putuje na zapad ka Amerikama, deo se kreće na sever ka Evropi, posebno između februara i juna. Nedavni oblaci, poput intenzivne ‚Kalime‘ koja povremeno prekriva Španiju, stigli su čak do Severnog mora i Skandinavije.

Odnos između zagrevanja planete i prašine je složen.

S jedne strane, rastuće temperature isušuju zemljište i ubrzavaju dezertifikaciju, što vetru znatno olakšava podizanje finih čestica. Prema scenarijima ekstremnog zagrevanja, količina saharske prašine podignute u atmosferu mogla bi porasti za od 40% do 60% do kraja veka.

Međutim, ‚prašnjavost‘ u budućnosti zavisi i od obrazaca vetrova. Određene peščane oluje iz Sahare su zapravo postale ređe i manje intenzivne tokom poslednje dve decenije. Delom je to zbog povećanja vegetacije u regionu Sahela na južnoj granici Sahare. Ali to je takođe posledica opšteg slabljenja površinskih vetrova i promena u određenim klimatskim obrascima velikih razmera.

Za Evropu, uticaj nije samo estetski. Saharska prašina može znatno da pogorša kvalitet vazduha, podižući nivoe nevidljivih čestica iznad zdravstvenih preporuka. Ove fine čestice, poznate kao PM10, mogu prodreti duboko u pluća, izazivajući astmu i kardiovaskularne probleme. U Španiji i Italiji, studije modelovanja sugerišu da saharska prašina može biti uzrok do 44% smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem PM10 česticama.

Prašina donosi i druge troškove. Kada se taloži na snegu u Alpima, ona potamnjuje površinu i smanjuje njenu sposobnost da reflektuje sunčevu svetlost, čime ubrzava topljenje. Može smanjiti efikasnost solarnih panela i ometati vazdušni i drumski saobraćaj smanjenjem vidljivosti.

Rešavanje ovog rastućeg prekograničnog problema zahteva delovanje i na samom izvoru i u pogođenim područjima.

U Sahari i na njenim obodima, ključno je sprečiti uništavanje netaknutog zemljišta. Prekomerna ispaša, pregrađivanje reka branama i napuštanje obradivog zemljišta mogu povećati emisiju prašine. Za stabilizaciju tla, mere uključuju obnavljanje vegetacije, održavanje rečnih tokova i zaštitu krhke ‚biokore‘ od bakterija, mahovine i drugih organizama koji vezuju prvih nekoliko milimetara pustinjskog tla i formiraju prirodni štit od erozije vetrom.

U Evropi je fokus na pripremi. Sistemi rane najave sada pružaju prognoze do 15 dana unapred, omogućavajući zdravstvenim vlastima da izdaju upozorenja osetljivim grupama da ostanu u zatvorenom prostoru. Jednostavne mere, od poboljšane ventilacije zgrada do stvaranja više gradskih zelenih površina, takođe mogu smanjiti izloženost.

U decenijama koje dolaze, saharski ‚pojas prašine‘ ostaće vidljiv pokazatelj zdravlja naše planete. Ali tehnologija i prognoziranje sami po sebi neće biti dovoljni da reše problem.

Prašina ne poznaje granice, pa će upravljanje njome zahtevati jaču međunarodnu saradnju – i obavezujuće sporazume – o svemu, od upravljanja rečnim slivovima kako bi se sprečilo isušivanje jezerskih korita, do odgovora javnog zdravlja širom Evrope. Bez obzira na to da li će narandžasto nebo ostati kuriozitet ili postati redovna pojava u evropskom životu, vlade širom Evrope i Afrike moraju ozbiljno shvatiti ovaj zajednički rizik.“