Da li insekti osećaju bol?

Da li insekti osećaju bol? Čini se da ga cvrčci osećaju. Bar to pokazuje novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Sidneju. Studija otkriva da oni miluju i čiste bolni pipak na sličan način na koji pas neguje svoju povređenu šapu, piše Gardijan.

Vanredni profesor Tomas Vajt, entomolog sa Univerziteta u Sidneju, rekao je da je iskustvo bola „duži, produženi ‚јаоj‘ osećaj“, koji se razlikuje od urođenog nervnog odgovora.

Preporučujemo

Ali dokaze za bol je teško utvrditi kod drugih vrsta, kaže on, pa naučnici traže bihejvioralne znake. Jedan od pokazatelja je „fleksibilna samozaštita”, gde životinja usmerava zaštitu na određeni deo tela tokom dužeg vremenskog perioda.

- Vidite psa kako šepa, ili liže šapu, ili drži jednu određenu nogu – naravno, odmah bismo rekli: „Pa to ga boli, mora da mu je bolno“ – rekao je Vajt.

Naučnici traže dokaze za slične odgovore kako bi pripisali bol drugim životinjama, uključujući insekte.

Dakle, da bi testirali tu ideju na cvrčcima, istraživači su prvo morali da im izazovu jedno „bolno јаоj“.

U studiji, objavljenoj u žurnalu Proceedings of the Royal Society, desetine cvrčaka nasumično su odabrane da prime jedan od tri tretmana. Nekima je na jedan pipak prislonjena zagrejana lemilica, dok su drugi cvrčci dobili istu sondu, ali nezagrejanu, a treća grupa je služila kao kontrolna.

Lemilica je bila podešena na 65 stepeni, što je dovoljno toplo da bude „malo neprijatno”, a da ne izazove trajnu štetu, dodao je Vajt.

Cvrčci koji su primili vrelu sondu „u ogromnoj meri” su usmerili pažnju na pogođeni pipak – češće su ga čistili i negovali tokom dužeg vremenskog perioda, kaže on.

- Nisu bili samo uznemireni i smeteni. Usmeravali su pažnju na konkretan pipak koji je bio pogođen vrelom sondom – naglasio je.

Ostali cvrčci? Bili su pomalo uznemireni, kaže on, ali su se vrlo, vrlo brzo vratili normalnim aktivnostima.

Vajt kaže da bismo te bihejvioralne odgovore odmah prepoznali kao bol da smo ih primetili kod svojih ljubimaca ili prijatelja.

- Što postavlja pitanje, zašto isti zaključak ne izvučemo i ovde? – kaže.

Odgovor, dodaje, ima veze sa ljudskom istorijom, kulturom i nedostatkom sličnosti insekata sa nama.

Nauka polako pomera granice i otkriva sve više o mozgu, ponašanju i iskustvima insekata.

- Ovo nisu samo male mašine – rekao je Vajt. – Oni imaju bogate sposobnosti za učenje, donošenje složenih odluka i pravljenje kompromisa.

Studije su pokazale da se bumbari igraju kotrljajući obojene drvene kuglice, dok pčele pod stresom pokazuju znake pesimizma. Njujorška deklaracija o svesti životinja, koju je potpisalo više od 500 vodećih naučnika i filozofa, priznaje „realnu mogućnost svesnog iskustva” kod svih kičmenjaka i mnogih beskičmenjaka, uključujući insekte.

(Telegraf Nauka/The Guardian)