Japanski naučnici otkrili „tajni dogovor“ biljke i buba

Japanska crvena zova Sambucus sieboldiana obezbeđuje sopstveni opstanak kada odbacuje plodove zaražene larvama buba iz roda Heterhelus, ali time istovremeno omogućava i opstanak tih larvi. Nova studija menja razumevanje toga kako kako biljka i njen oprašivač održavaju ravnotežu uzajamne koristi, saopštio je Univerzitet u Kobeu.

Kada insekt opraši biljku, a zatim koristi plod kao „jaslice“ za svoje potomstvo, biolozi govore o „mutualizmu oprašivanja u jaslicama“.

Preporučujemo

- Ove interakcije su fascinantne jer se nalaze na samoj granici između saradnje i konflikta – rekao je Kendži Suecugu, botaničar sa Univerziteta u Kobeu.

Poznati primeri uključuju smokve i smokvine osice, kao i juke i jukine moljce, gde biljke kontrolišu insekte tako što prevremeno odbacuju plodove zaražene prevelikim brojem larvi, što je fatalno za mlade insekte. Ovaj mehanizam kažnjavanja često se smatra ključnim za održavanje ravnoteže u tom odnosu.

- Jednom sam posmatrao cvetove japanske crvene zove pune Heterhelus buba koje su se parile i hranile, a video sam i kako plodovi zaraženi larvama ovih buba masovno opadaju. Uz tako prividno velike gubitke za obe strane, pitao sam se da li je to zaista kazna i kako insekti uspevaju da ograniče svoje gubitke – rekao je Suecugu izražavajući sumnju da u trenutnom narativu o ravnoteži zasnovanoj na sankcijama u ovakvim mutualizmima nešto nedostaje.

Zajedno sa svojim timom, Suecugu je stoga krenuo da odgovori na dva pitanja. Prvo, da li su Heterhelus bube neophodni oprašivači za japansku crvenu zovu? I drugo, koji je to mehanizam koji održava odnos korisnim za obe strane?

- Da bi se rešio ovaj problem, potrebna je neobična kombinacija pažljivog terenskog posmatranja procesa oprašivanja, eksperimenata sa isključivanjem i ručnim oprašivanjem, kao i praćenje razvoja insekata čak i nakon opadanja ploda. Mnoge studije se zaustave na jednom od ovih koraka, jednostavno zato što sprovođenje svih njih zahteva vreme, strpljenje i logističku posvećenost – rekla je Suzu Kavašima, studentkinja master studija na Univerzitetu u Kobeu.

U žurnalu Plants, People, Planet, tim je izvestio o rezultatima svog rada. Pokazali su da, iako su biljci bube neophodne za oprašivanje, ona takođe odbacuje skoro sve plodove koji sadrže larve, čime smanjuje gubitak sopstvenih resursa. Međutim, ono što je važno jeste da larve ne uginu kao posledica toga, već izlaze iz ploda i ukopavaju se u zemlju gde završavaju svoj razvoj.

- Ono što naši nalazi pokazuju jeste drugačiji put do stabilne ravnoteže, gde odbacivanje ploda može funkcionisati kao kompromis koji obe strane mogu da tolerišu. Ovo otkriće menja narativ sa opadanja ploda kao kazne na to da je reč o zajedničkoj koristi – ne negirajući pritom osnovni konflikt koji uopšte i definiše mutualizme oprašivanja u jaslicama - kaže Kavašima, vodeća autorka studije.

Tim sa Univerziteta u Kobeu uspeo je čak i da kvantifikuje odnos troškova i koristi u relaciji biljka-buba. Otkrili su da ravnoteža varira na različitim lokacijama i stoga verovatno zavisi od životne sredine.

- Dok sve vrste buba Heterhelus zavise od zove za reprodukciju, obrnuto ne važi, a postoji i značajna varijacija u zavisnosti od oprašivača kod različitih vrsta zove. U budućem radu, mapiranje mesta gde Heterhelus dominira u odnosu na ona gde su drugi oprašivači važniji trebalo bi da razjasni ekološke pokretače koji određuju kada je ovaj kompromis sa palim plodom poželjan, a kada ne – rekla je Kavašima.

- Na ličnom nivou, ova studija mi daje osećaj da tek počinjemo da shvatamo koliko se saradnja u prirodi održava mehanizmima koji na prvi pogled izgledaju kao neuspeh. Pali plod deluje kao gubitak. Saznanje da on, naprotiv, može biti upravo ona struktura koja održava mutualizam stabilnim je upravo ona vrsta uvida zbog koje želim da nastavljam da pratim ove interakcije iz godine u godinu – zaključio je Suecugu.

(Telegraf Nauka/Kobienasis Universitas)