Nivo mora i okeana rašće brže nego što se očekuje: Opasan trend ispod ledenih polica Antarktika

Nivo mora i okeana mogao bi da poraste mnogo brže nego što se mislilo, pokazala je nova naučna studija objavljena u Nature Communications. Razlog za zabrinutost je taj što zagrejani okeani, čini se, tope antarktičke ledene police odozdo mnogo brže nego što se predviđalo, piše EurekAlert!

Ledene police, koje predstavljaju produžetke džinovskih glečera koji plutaju na površini vode, deluju kao potporni stubovi koji usporavaju protok gigatona leda sa kopna u more u more. Sada su istraživači u Norveškoj otkrili da dugi žlebovi nalik kanalima na donjoj strani ovih ledenih polica mogu da zarobe relativno toplu okeansku vodu. To naglo povećava lokalno topljenje.

Studija ima globalne implikacije. Ako se antarktičke ledene police stanje i oslabe, kretanje leda koji se nalazi iza njih može se ubrzati, čime se ubrzava proces u kojem ogromne količine leda prodiru u okean, uzrokujući da nivo mora širom sveta raste daleko brže od trenutnih projekcija.

Ova dinamika je već primećena na drugim mestima na Antarktiku. Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) označio je nestabilnost polarnih ledenih polica kao važan, ali slabo shvaćen faktor rizika koji bi mogao dovesti do porasta nivoa mora daleko brže nego što predviđa većina trenutnih modela.

Šta je tim otkrio

Koristeći Fimbulsku ledenu policu na Istočnom Antarktiku kao studiju slučaja, tim je otkrio da oblik baze ledene police može snažno da izmeni način na koji se okeanska voda kreće ispod nje. Tamo gde je donja strana kanalisana, cirkulacija može stvoriti male ćelije prevrtanja koje zadržavaju topliju vodu na mestu ispod leda, umesto da je puste da brzo prođe.

U tim kanalima, stopa topljenja može lokalno porasti za oko jedan red veličine. Jednostavno rečeno, geometrija ledene police pomaže u određivanju kuda odlazi toplota okeana i koliko ta toplota postaje destruktivna.

- Otkrili smo da oblik donje strane ledene police nije samo pasivna karakteristika. On može aktivno da zarobi toplotu okeana upravo na onim mestima gde je dodatno topljenje najbitnije – objasnio je Tore Haterman iz iC3 polarnog istraživačkog centra u Tromseu, u Norveškoj.

Fimbulska ledena polica nalazi se na Istočnom Antarktiku, regionu koji je hladniji i zbog toga se obično smatra manje neposredno ugroženim od ostatka kontinenta.

- Primetili smo ispod Fimbulske ledene police da čak i male količine toplije vode mogu značajno povećati topljenje unutar kanala. Kao rezultat toga, kanali mogu rasti i, u najgorem slučaju, oslabiti stabilnost cele ledene police – rekao je Haterman.

- Ono što je frapantno je da čak i skromni prilivi toplije duboke vode mogu imati veliki efekat kada je baza ledene police kanalisana. To znači da bi neke ledene police, koje naučnici obično smatraju hladnim, mogle biti krhkije nego što se očekivalo – rekao je Ćin Žou, jedan od vođa studije.

Kako je tim radio

Da bi došli do ovih zaključaka, istraživači su kombinovali detaljnu mapu donje strane ledene police sa modelom visoke rezolucije okeanske šupljine ispod Fimbulske ledene police.

Uporedili su slučajeve sa glatkijom bazom leda i realističnijom, kanalisanom bazom, pod uslovima hladnijeg i blago toplijeg okeana. To im je omogućilo da izoluju efekat kanala na protok vode, mešanje i topljenje.

Studija se takođe oslanjala na ranija terenska zapažanja iz tog regiona, pokazujući vrednost kombinovanja dugoročnih merenja sa modelovanjem koje može da prikaže sitne detalje ispod leda. Sam Tore Haterman proveo je stotine dana kampujući na antarktičkim ledenim policama.

Zašto je ovo važno

Šire implikacije su ozbiljne. Brže topljenje unutar kanala može uzrokovati da ti kanali postanu dublji i širi, izazivajući neravnomerno tanjenje u dubljem delu ledene police. To može smanjiti strukturnu čvrstinu police i oslabiti njenu sposobnost da zadrži glečere koji je hrane.

- Trenutni klimatski modeli ne beleže ovaj efekat. To znači da oni rizikuju da potcene osetljivost „hladnih“ ledenih polica duž obale Istočnog Antarktika na male promene ili zagrevanje priobalnih voda. Takve promene su već primećene, a predviđa se da će se povećati u budućnosti - upozorava Tore Haterman.

To je važno za nauku, jer modeli ledenih polica i klime moraju realističnije da obuhvate ove karakteristike malih razmera. Važno je i za politiku, jer odluke o planiranju priobalja i adaptaciji zavise od verodostojnih projekcija nivoa mora. Takođe je važno i sa ekološke tačke gledišta, jer promene u oslobađanju otopljene vode mogu uticati na cirkulaciju okeana i morske ekosisteme oko Antarktika.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)