More raste, a ovi megagradovi tonu, opasnost nije bila veća 4.000 godina: Zastrašujuće vesti za milione ljudi

Nivo mora raste brže nego bilo kad u poslednjih 4.000 godina, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta Ratgers. Primorski gradovi Kine jedan su od delova sveta pod najvećim rizikom, upozorili su oni, a prenosi ScienceDaily.

Da bi otkrili trend skoka nivoa mora, istraživači su analizirali hiljade geoloških zapisa iz prirodnih indikatora kao što su drevni koralni grebeni i formacije mangrova. Ova okruženja čuvaju dugoročne dokaze o prošlim nivoima mora. Koristeći ove podatke, tim je rekonstruisao okeanske promene koje datiraju skoro 12.000 godina unazad, do početka epohe holocena, koja je počela nakon poslednjeg velikog ledenog doba.

Najbrža stopa porasta od 1900. godine

Studija objavljena u žurnalu Nature navodi da su globalni nivoi mora porasli u proseku za 1,5 milimetara godišnje od 1900. godine.

- Globalna prosečna stopa porasta nivoa mora od 1900. je najbrža stopa u najmanje poslednja četiri milenijuma – rekao je Jučeng Lin, koji je sproveo istraživanje kao postdoktorand na Ratgersu.

Lin je radio pod vođstvom Roberta Kopa, uglednog profesora na Odeljenju za nauke o Zemlji i planetarnim naukama na Ratgersu.

- Rad dr Lina ilustruje kako geološki podaci mogu da nam pomognu da bolje razumemo opasnosti sa kojima se danas suočavaju priobalni gradovi - rekao je Kop, koji je takođe autor studije.

Šta pokreće ubrzanje

Prema Linovom mišljenju, dva glavna procesa su odgovorna za današnji brzi porast nivoa mora su termičko širenje i topljenje leda. Kako klimatske promene zagrevaju planetu, okeani apsorbuju toplotu, što uzrokuje širenje vode. Istovremeno, topljenje glečera i ledenih ploča na Grenlandu i Antarktiku dodaje ogromne količine vode morima.

- Zagrevanje čini da vaš okean zauzima više zapremine. A glečeri reaguju brže jer su manji od ledenih ploča, koje su često veličine kontinenata. Sada vidimo sve više ubrzanja na Grenlandu - rekao je Lin.

Kineski priobalni gradovi suočavaju se sa dvostrukom pretnjom

Dok je porast nivoa mora globalna briga, Kina se suočava sa posebno opasnom kombinacijom prirodnih i ljudskih faktora. Mnogi njeni najveći gradovi – uključujući Šangaj, Šenžen i Hong Kong – nalaze se u deltama sastavljenim od mekog, vodom zasićenog sedimenta koji prirodno tone tokom vremena. Ljudske aktivnosti su ubrzale ovo tonjenje.

- Uspeli smo da kvantifikujemo prirodnu stopu porasta nivoa mora za ovo područje. Ali ljudska intervencija, uglavnom ekstrakcija podzemnih voda, čini da se to dešava mnogo brže - rekao je Lin.

Subsidencija, postepeno tonjenje ili sleganje Zemljine površine, može nastati usled prirodnih geoloških promena ili usled uzroka izazvanih ljudima, kao što je prekomerno korišćenje podzemnih voda.

Delte pod pritiskom

Da bi procenili rizik za delte Kine, istraživači su kombinovali geološke zapise, merenja sleganja tla i podatke o ljudskim uticajima. Fokusirali su se na deltu reke Jangcekjang i deltu reke Biserne, dva područja koja su dom nekoliko megagradova i ključnih industrijskih zona.

U Šangaju su se delovi grada spustili više od jednog metra tokom 20. veka zbog intenzivnog pumpanja podzemnih voda, dodao je Lin. Ta stopa je znatno veća od trenutnog globalnog proseka za porast nivoa mora.

Delta regioni su prirodno ravni i plodni, što ih čini idealnim za poljoprivredu, transport i urbani razvoj. Ali iste karakteristike ih čine izuzetno ranjivim na poplave.

- Centimetri porasta nivoa mora će značajno povećati rizik od poplava u deltama. Ova područja nisu važna samo na domaćem nivou, ona su i međunarodna proizvodna čvorišta. Ako se tamo dogode priobalni rizici, globalni lanac snabdevanja će biti ranjiv - rekao je Lin.

Globalni problemi

Iako se studija fokusira na Kinu, njene implikacije sežu daleko. Mnogi veliki priobalni gradovi, uključujući Njujork, Džakartu i Manilu, izgrađeni su na niskim ravnicama i suočavaju se sa sličnim pretnjama.

- Delte su sjajna mesta, dobra za poljoprivredu, ribolov, urbani razvoj i prirodno privlače civilizacije. Ali one su zaista ravne, a ipak sklone sleganju izazvanom ljudima, tako da bi stalni porast nivoa mora mogao da ih potopi veoma brzo - rekao je Lin.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)