Neandertalsko dete iz Ðavolje kule je promenilo sve što smo znali o ovoj izumrloj ljudskoj vrsti

Pronađen pre tačno 100 godina, preistorijski dečak, nazvan Flint, možda je bio veliki mesožder. Arheološkinja Doroti Garod je 11. juna 1926. godine pronašla pet fragmenata neandertalske lobanje u kamenom skloništu nazvanom „Đavolja kula“, na severnoj strani Gibraltarske stene.

Od muškog neandertalskog deteta koje je umrlo u uzrastu od tri godine, ovi fosili sto godina drže pažnju istraživača, dajući izvanredne uvide u tajne naših izumrlih rođaka, istovremeno pokrećući niz neočekivanih novih pitanja.

Preporučujemo

Nažalost, stručnjaci još nisu sigurni u pogledu starosti primerka - procene se kreću od 30.000 do 130.000 godina. Međutim, istraživači su 2019. godine došli do nekih neočekivanih nalaza ispitujući tragove drevne DNK iz kostiju neandertalca iz Đavolje kule i druge jedinke koja je pronađena nedaleko, u kamenolomu Forbs.

U izuzetnom slučaju nominativnog determinizma, ovu lobanju je iskopao britanski poručnik Edmund Flint 1848. godine. Poznat kao „Gibraltar 1”, ovaj primerak je dao veću koncentraciju neoštećene DNK nego dete, označeno kao „Gibraltar 2”.

Tajanstvena starost

Pošto se južni vrh Iberijskog poluostrva smatra poslednjim utočištem neandertalaca tokom ledenog doba, neki naučnici su očekivali relativno malu starost za dve jedinke sa Gibraltara. Ovu teoriju je podržalo otkriće kasnih neandertalaca na raznim lokacijama širom Španije, uključujući skelete stare 49.000 godina iz čuvene pećine El Sidron.

Međutim, ispostavilo se da je „Gibraltar 1” u bližem srodstvu sa 120.000 godina starim neandertalcima iz Belgije i Nemačke nego sa grupom iz El Sidrona. Iako ne znamo da li isto važi za „Gibraltar 2”, ovaj neočekivani nalaz sugeriše da su neandertalci na Gibraltarskoj steni možda predstavljali mnogo raniju populaciju od onih pronađenih na drugim mestima Iberije.

Mesožderska ishrana

Što se deteta tiče, ne zna se mnogo više, mada su analize zuba i kostiju lobanje dale neke opšte informacije o neandertalcima. Na primer, utvrđeno je da razvojno stanje zuba otprilike odgovara trogodišnjem detetu lovaca-sakupljača, ali kranijalni fragmenti ukazuju na znatno veći mozak. Ovo se uklapa u postojeće modele o brzom cerebralnom širenju kod male dece neandertalaca.

Osim toga, analiza ogrebotina na zubima deteta pokazala je da se otprilike poklapaju sa onima kod Eskima i domorodačkih lovaca-sakupljada iz južne Patagonije, čije ishrane su obično veoma mesožderske. Ovo, pak, ukazuje na ključne razlike između gibraltarskih neandertalaca i onih iz El Sidrona, za koje se veruje da su jeli raznovrsniju hranu biljnog porekla, uključujući borove semenke, mahovinu i pečurke.

Nakon sto godina proučavanja i rasprave, čini se da što više saznajemo o neandertalskom detetu iz Đavolje kule - više shvatamo koliko zapravo ne znamo o ovom preistorijskom homininu.

(Telegraf Nauka/IFL Science)