Spaljeni kamen, dečje kosti i izgubljeni nakit: Pećina 338 krije neverovatne tajne drevnih naroda

Naučnici su dugo smatrali da su narodi praistorije kroz visoke planinske predele samo prolazili i da se u njima nisu zadržavali čak ni zbog resursa. Međutim, novi dokazi sa Pirineja sugerišu nešto potpuno drugo.

Članovi jedne drevne, praistorijske zajednice od pre oko 5.500 godina penjali su se do Pećine 338, na nadmorskoj visini od 2.245 metara, da bi prikupljali i prerađivali malahit za bakar. I to su radili mnogo puta tokom hiljada godina, piše Phys.org.

Dodatna otkrića, uključujući i nakit, pokazuju da će još mnogo ostataka biti pronađeno kada iskopavanja budu obnovljena ovog leta.

Visoko u istočnim Pirinejima, arheolozi otkrivaju tajne praistorijskih pećina punih ognjišta koja sadrže fragmente zelene stene, što bi moglo predstavljati rani razvoj vađenja rude bakra. Ljudi su posećivali ovo mesto tokom dobro planiranih i dobro snabdevenih ekspedicija tokom oko 2.000 godina, čime su oborene ranije pretpostavke da praistorijski narodi nisu provodili duže periode na velikim visinama. Pronalazak kosti dečjeg prsta i mlečnog zuba sugeriše da bismo, nakon daljih iskopavanja, mogli otkriti da je ovo bilo i mesto sahranjivanja.

- Dugo su se visokoplaninska okruženja smatrala marginalnim, mestima kroz koja su praistorijske zajednice samo povremeno prolazile - rekao je Karlos Tornero, profesor Katalonskog instituta za humanu paleoekologiju i socijalnu evoluciju i vodeći autor članka u žurnalu Frontiers in Environmental Archaeology. - Ali pronašli smo veoma bogat arheološki niz, uključujući brojne strukture za sagorevanje i veoma veliki broj fragmenata zelenog minerala. Ne možemo precizno reći koliko su dugo ljudi ostajali prilikom svake posete, ali učestalo korišćenje prostora i gustina ostataka sugerišu boravke kratkog do srednjeg trajanja, koji su se ponavljali iznova i iznova tokom dugih vremenskih perioda.

Pećina 338 nalazi se na 2.235 metara nadmorske visine u dolini Frezer. Naučnici su istražili površinu od 6 kvadrata na njenom ulazu, identifikujući četiri sloja nastanjivanja. Prvi, najnoviji sloj, bio je tanak, što pokazuje da se pećina u to vreme nije često koristila, i sadržao je neke artefakte iz istorijskih perioda. Četvrti, najstariji sloj sadrži samo fragmente drvenog uglja, datirane pre oko 6.000 godina.

Istraživači su izvukli glavni dobitak u drugom i trećem sloju iskopavanja: ukupno 23 ognjišta koja su sadržala mnoštvo usitnjenih, spaljenih fragmenata zelenog minerala. Detaljna analiza materijala radi potvrde njegovog identiteta je u toku, ali fragmenti podsećaju na malahit, koji se može tretirati na ovaj način radi dobijanja bakra. Pećina 338 deluje kao neočekivano stari rudarski kamp visoko u planinama.

- Mnogi od ovih fragmenata su termički izmenjeni, dok drugi materijali u pećini nisu, što jasno sugeriše da je vatra igrala važnu ulogu u njihovoj preradi i da je iza toga stajala namera - rekla je dr Hulija Montes-Landa sa Univerziteta u Granadi, koautorka studije. - Drugim rečima, nisu spaljeni slučajno.

Ognjišta se međusobno presecaju, što ukazuje na to da su posetioci često ponovo koristili ovaj prostor, ali su i dalje jasno odvojena, što sugeriše da je između tih poseta prolazilo dosta vremena. Datiranje radioaktivnim ugljem smešta ognjište pronađeno u drugom sloju u period od pre oko 3.000 godina, dok su ognjišta u trećem sloju stara između 5.500 i 4.000 godina.

Tim je takođe pronašao ljudske ostatke u trećem sloju – kost prsta i mlečni zub koji su pripadali barem jednom detetu od oko 11 godina – što bi moglo značiti da se dublje u pećini nalaze grobnice. Međutim, nema dovoljno dokaza koji bi ukazali na uzrok smrti ili potvrdili da li su te dve kosti pripadale istom detetu. Nakit pronađen u drugom sloju pružio je dodatne informacije.

- Pronašli smo dva priveska: jedan napravljen od školjke, a drugi od zuba mrkog medveda - rekao je Tornero. - Ovaj nakit potiče iz praistorijskih konteksta, najverovatnije oko 2. milenijuma pre nove ere. Privezak od školjke je zanimljiv jer ima sličnosti sa nalazima na drugim lokalitetima u Kataloniji, što sugeriše zajedničke tradicije ili veze između različitih zajednica. Privezak od medveđeg zuba je mnogo ređi. To bi moglo ukazivati na nešto specifičnije ili simbolično, verovatno povezano sa lokalnim okruženjem.

Pećina 338 nije bila stalni dom, ali ljudi koji su ovamo dolazili smatrali su svoje ekspedicije dovoljno vrednim da bi se vraćali milenijumima. Istraživači i dalje imaju mnogo pitanja o tim putovanjima, na koja se nadaju da će odgovoriti budućim istraživanjima. Na primer, dalja iskopavanja pomoći će nam da bolje razumemo kako i kada su ljudi koristili pećinu.

- Identifikacija zelenog minerala kao malahita je još preliminarna - objasnio je Tornero. - Tekuća istraživanja Univerziteta u Granadi i Autonomnog univerziteta u Barseloni uskoro će dati konačne odgovore. Takođe, iskopavanja još uvek nisu dostigla punu dubinu lokaliteta, tako da niz nije u potpunosti dokumentovan. Ovog leta nastavljamo sa arheološkim radovima.

(Telegraf Nauka/Phys.org)