Da li je praistorija bila feministički raj?

Ideja da su u nekoj ranijoj fazi postojanja naše vrste žene imale jednak status kao muškarci, pa čak i da su vladale, kao i da su društva zbog toga bila srećnija i mirnija, široko je prihvaćena. Onda se pojavio patrijarhat, veruje se, i posle mnogo krvoprolića i represije, stigli smo do današnjeg sveta, piše Gardijan.

Ova ideja o matrijarhatu i patrijarhatu kao polarnim suprotnostima, sa jasnim i definitivnim prelaskom iz jednog u drugi, zasejana je u 19. veku marksističkom teorijom, pa se ukorenila u arheologiji bez mnogo dokaza. Odatle se proširila u javnu svest, navodi se.

Antropolozi su bili skeptičniji. Videli su mnogo raznolikosti u rodnim odnosima širom ljudskih zajednica, kako modernih tako i onih iz prošlosti, a neki od njih su sumnjali da je ta raznolikost bila pravilo i u praistoriji. To je, međutim, bilo teško dokazati, delom zato što je biološki pol često bilo teško odrediti u drevnim ostacima. Onda se, pre oko 20 godina, to promenilo.

Revolucija drevne DNK

Takozvana revolucija drevne DNK, sposobnost izvlačenja DNK iz drevnih kostiju i detaljna analiza, značila je da je odjednom postalo moguće odrediti pol davno umrlih ljudi, ali i otkriti kako su bili povezani jedni sa drugima. Hemijski sastav njihovih kostiju i zuba, posebno odnos izotopa ili varijanti određenih elemenata koji se tamo nalaze, otkrio je da li su živeli na različitim mestima i kao rezultat toga prošli kroz promene u ishrani. Slika dobijena zahvaljujući novim alatima pokazala je da je raznolikost u rodnim odnosima bila vrlo prisutno pravilo u praistoriji, i da nije bilo prelomnog trenutka kada je jedan sistem ustupio mesto drugom.

Marksistička ideja, zapravo pripisana saradniku Fridrihu Engelsu, saradniku Karla Marksa, bila je da su ljudi bili egalitarni sve dok se poljoprivreda nije proširila sa Bliskog istoka pre oko 10.000 godina. Sa sedelačkim načinom života i akumulacijom bogatstva koje je donela poljoprivreda, došla je potreba da se to bogatstvo brani i da se odrede pravila za njegovo nasleđivanje. Kako su populacije rasle, muškarci formirali elite da koordinišu ove stvari, delom zato što su bili bolji u ratovanju, a bogatstvo je gravitiralo ka muškoj liniji. Muški rođaci su takođe češće ostajali na mestu, dok su se njihove ženske partnerke selile da žive sa njima. Ugnjetavanje žena je često bilo neželjena posledica ovih promena.

Alternativna teorija, koju je iznela litvanska arheološkinja Marija Gimbutas šezdesetih godina prošlog veka, bila je da su društva usredsređena na žene dominirala duže u Evropi, do pre 5.000 godina, kada su ih zbacili doseljenici - patrijarhalni stepski nomadi.

Matrilinearnost (gde se bogatstvo prenosi ženskom linijom) i matrilokalnost (gde ženski rođaci ostaju zajedno) često idu ruku pod ruku, i obe su povezane sa višim ženskim statusom i uticajem. Američki genetičari su 2017. otkrili su da je više od 300 godina oko 10. veka elitna matrilinearna grupa naseljavala kanjon Čako u današnjem Novom Meksiku. U junu ove godine kineski istraživači pokazali su da je matrilinearna poljoprivredna zajednica postojala skoro isto toliko dugo u istočnoj Kini, i to više od 3.000 godina ranije. Ovi nalazi se pridružuju drugima, sugerišući da su matrilinearna društva postojala na svim naseljenim kontinentima, barem nakon dolaska poljoprivrede.

Međutim, iako uživaju viši status, to ne znači žene u matrilinearnim društvima i donose odluke. To uglavnom ostaje prerogativ muškaraca, ali njihove braće, a ne muževa. A pošto drevna DNK i izotopi ne mogu mnogo da vam kažu o ženskim akcijama, rodni odnosi i raspodela moći u praistoriji ostaju predmet debate. Zapravo, ovo je nateralo istraživače da se zapitaju šta podrazumevaju pod terminom moć. Ako je supruga vladara uticala na njegovu pratnju kroz pokroviteljstvo i zakulisne kanale, kao i na njegovu politiku, da li je bila išta manje moćna od njega?

Arheolozi znaju za nekoliko primera parova koji su zajedno vladali u bronzanom dobu, periodu nakon dolaska tih nomada u Evropu, a kasniji istorijski zapisi svedoče o ženama koje su na taj način oblikovale odluke na različitim kontinentima. Možda su to radile i u ranijim vremenima. Žene koje su ispoljavale meku moć u društvima sa dominacijom muškaraca možda su čak prethodile Homo sapiensu. U knjizi iz 2022. godine o polu i rodu – „Različiti“ - primatolog Frans de Val opisao je kako je alfa ženka šimpanze, Mama, poljupcem postavila naslednika alfa mužjaka – koji je bio iznad nje po rangu.

Engels je bio u pravu?

Poslednjih godina postalo je jasno i nešto drugo. Iako je Engels možda bio u pravu kada je bogatstvo povezivao sa patrilinearnošću, i drugi faktori su oblikovali rodne odnose, kao što je način na koji društvo zarađuje za život. U februaru sukineski i britanski istraživači otkrili da su tradicionalno matrilinearna sela na Tibetu postala rodno neutralnija tokom poslednjih 70 godina, kako su prelazila sa poljoprivredne ekonomije na tržišno orijentisanu. Sukobi takođe igraju svoju ulogu. Iako su matrilokalna i patrilokalna društva jednako ratoborna, kaže antropolog Kerol Ember sa Univerziteta Jejl, unutrašnji sukobi – za razliku od rata protiv spoljnog neprijatelja – guraju društva ka patrilokalnosti, jer zaraćeni klanovi radije drže svoje sinove blizu.

U međuvremenu, gomilaju se dokazi da su se žene borile, lovile i delovale kao šamani u dalekoj prošlosti. Nijedna uloga ili pozicija im nije bila uvek i svuda zabranjena. I iako su žene koje su donosile odluke možda bile retke, bilo ih je. Novi nalazi drevne DNK, na kojima su radili stručnjaci sa Triniti koledža u Dablinu, pokazuju da su postojali barem „džepovi“ matrilinearnosti širom Britanije, kada su keltska plemena dominirala ostrvom u gvozdenom dobu. U kombinaciji sa arheološkim dokazima o ženskim ratnicama i rimskim opisima ženskih plemenskih poglavica, izgleda da su keltske žene mogle da koriste i tvrdu i meku moć.

Matrilinearna društva i danas postoje, Mosuo iz Kine su primer, kao i Hopi iz Arizone, potomci onih klanova iz kanjona Čako. Njihov broj se smanjuje jer nacionalne vlade pokazuju svoje patrijarhalne mišiće, ali služe kao podsetnici da su neka izumrla društva više naginjala rodnoj ravnopravnosti nego mnoga naša moderna, i da sva društva imaju kapacitet za promene.

(Telegraf Nauka/The Guardian)