Vreme čitanja: oko 6 min.
Od kože neprijatelja pravili peškire, od lobanja pehare: Dokazano da otac istorije nije lagao u opisima Skita
Vreme čitanja: oko 6 min.
Naučnici su ispitali 45 uzoraka kože iz 18 grobnica nomadskog naroda i otkrili da su zaista koristili ljudsku kožu za pravljenje trofeja, o čemu je pisao Herodot u 5. veku pre nove ere
Skitski ratnici, nomadi koji su naseljavali Pontsko-kaspijsku stepu između 8. i 3. veka pre nove ere, dugo su ulivali strah u kosti drugim narodima, a posebno Grcima. Zbog toga se često smatralo da su helenski opisi ovog naroda puni preterivanja u kojima je cilj bio da se ovi „varvari“ predstave kao što veći divljaci. Međutim, Herodot nije ni lagao, ni preterivao u tvrdnjama da su Skiti od koža ubijenih neprijatelja pravili trofejnu opremu, pokazalo je najnovije istraživanje međunarodnog tima naučnika objavljeno u žurnalu Plos One.
Otac istorije je ove tvrdnje izneo još u svojim Istorijama u 5. veku pre nove ere, a još ranije su arheolozi potvrdili i neke druge zapise o skitskim ratnicima i njihovim običajima.
Preporučujemo
Neverovatna prošlost severa Srbije: Snimci iz svemira otkrili mrežu od 100 naselja starih više od 3.200 godina
Naneo je poraz Mađarima i promenio istoriju Evrope: Arheolozi otkrili mesto na kome je imperator preminuo?
14 skitskih nalazišta
- Koža je bila jedan od najvažnijih materijala kod nomadskih Skita, koristili su je za odeću, obuću i tobolce, između ostalog. Međutim, naše znanje o specifičnim životinjama koje su korišćene za proizvodnju skitske kože je ograničeno. U prvoj sistematskoj studiji, iskoristili smo paleoproteomske metode da analiziramo 45 uzoraka kože i dva krznena predmeta otkrivena u 18 grobnica na 14 različitih skitskih nalazišta u južnoj Ukrajini – naveli su autori studije „Ljudska i životinjska koža identifikovana paleoproteomskim metodama ispitivanja skitskih kožnih predmeta iz Ukrajine“.
Najčešće su, dodaju naučnici Luiz Orsted Brant, Megan Meki, Marina Daragan, Metju Kolins i Margarita Gleba, korišćene pripitomljene vrste životinja poput koza, ovca, goveda i konja, dok su krzna bila od divljih životinja poput lisica, veverica i mačaka.
- Iznenađujuće otkriće je prisustvo dva primerka ljudske kože, što je prvi direktan dokaz tvrdnji antičkog grčkog istoričara Herodota da su Skiti koristili kožu mrtvih neprijatelja da bi pravili trofeje poput poklopaca za tobolce – navodi se u studiji.
Herodot je veliki deo svojih Istorija posvetio Skitima – zabeležio je predanja o njima, opisao zemlju na kojoj žive, njihova božanstva, ratne običaje, proročanstva i ratove sa Persijancima.
„Skiti pričaju za sebe da su najmlađi narod na svetu, a postali su ovako. U njihovoj zemlji; koja je bila pusta, rodio se prvi čovek kome je bilo ime Targitaj. Kažu da su roditelji ovog Targitaja bili Zevs i kći reke Boristena. To im ja ne verujem, ali oni to uporno tvrde“, naveo je otac istorije.
Ispijanje krvi neprijatelja
Osim tih mitoloških priča, on je detaljno opisao i njihove ratne običaje.
„A u ratu imaju ovakve običaje. Kad neki Skit prvi put ubije neprijatelja, on se napije njegove krvi, a glave svih onih koje je u boju pogubio nosi svome kralju, jer dobija deo plena samo onda kad donese glavu, inače ne. Sa glave skida kožu na ovaj način: prvo je opseče oko ušiju, pa onda uzme glavu u ruke i istrese je iz kože, a zatim je ostruže goveđim rebrom, te onda kožu rukama učini, kad je učini, upotrebljava je kao peškir koji vezuje za uzdu svog jahaćeg konja i njime se ponosi. Ko od njih ima najviše peškira (od ljudske kože), taj kod njih uživa najveći ugled. Mnogi čak prave odelo od skinute ljudske kože, pa od njih šiju i kožuhe. Mnogi od njih, opet, skidaju kožu zajedno sa noktima desne ruke poginulih neprijatelja i prave od njih poklopac na torbi za strele. A ljudska koža je debela i sjajnobela i više se beli nego sve druge kože. Mnogi im, opet, skidaju celu kožu, razapinju je na jednu dasku i nose je sa sobom na konjima“, napisao je Herodot i dodao:
„Eto takav običaj postoji kod njih. A sa samim lobanjama, i to ne sa svima, nego samo lobanjama svojih najljućih neprijatelja, postupaju ovako. Prvo otestere sve ispod obrva, a zatim očiste lobanju. Ko je siromašan, taj je spolja prevuče neučinjenom goveđom kožom, pa je onda upotrebljava; a ko je bogat, taj ne samo da je spolja prevuče neučinjenom goveđom kožom, nego je iznutra pozlaćuje, pa je onda upotrebljava kao pehar. Ali oni to isto čine i sa lobanjama svojih rođaka, ako su se sa njima zavadili i ako su ih pred kraljem pobedili. I kad im dođu ugledni gosti, pobednici im pokazuju ove lobanje i pričaju im da su to bili njihovi rođaci koji su ih izazvali na megdan, a koje su oni pobedili, i hvale se svojim junaštvom.“
Najveća sramota i pehari
„Jedanput godišnje iznosi svaki predsednik opštine u svojoj opštini ćup vina i iz njega piju oni Skiti koji su ubili nekog neprijatelja. A oni koji nisu ubili nijednog neprijatelja ne smeju s njima da piju, nego moraju da sede po strani i da trpe sramotu; i to je za njih najveća sramota. A oni koji su ubili jako mnogo neprijatelja, dobiju po dva pehara i piju istovremeno iz oba“, napisao je Herodot.
Jezivi pogrebni običajiMnogi skitski običaji koje je opisao Herodot danas se smatraju jezivim. Ipak, mnogi od njih su potvrđeni arheološkim otkrićima, navode autori studije objavljene u Plos One.
- Primera radi, nedavna istraga jednog od najvećih kraljevskih skitskih kurgana u južnoj Ukrajini, u humci Aleksandropolj, doveli su do otkrića velike prostorije za gozbu kraj kurgana i 11 grobnica muškaraca, žena i dece koji su ubijeni i sahranjeni tokom pogreba kralja – naveli su naučnici.
Herodot je pisao da Skiti „svoje kraljeve sahranjuju kod Gerana“.
„Kad im kralj umre, iskopaju oni u zemlji jednu veliku i duboku četvorouglastu jamu, pa kad je završe, uzmu leš i prevuku ga voskom, a izvade mu utrobu, očiste je i napune mirođijom, tamnjanom, semenom od peršuna i kopara, pa ga onda zašiju, stave na kola i voze ga do drugog plemena. A ljudi kojima odnesu leš postupaju isto kao i kraljevski Kiti: odsecaju sebi parče uha i kosu, zarežu kožu oko ruku, izgrebu lice i nos i probadaju strelom šaku leve ruke. Odande voze kraljev leš do drugog plemena koje je pod njihovom vlašću, a prate ih, opet, ovi kod kojih su ranije bili. Kad sa lešom obiđu sva plemena, odlaze, najzad, Geranima koji stanuju u njihovim najudaljenijim pkrajina i na groblje. Tu onda stave leš u grobnicu na slamu, zabodu i sa jedne i sa druge strane u zemlju koplja, pa preko leša naslažu daske, a iznad njih bace asuru. Tada udave i stave u preostali deo široke grobnice jednu od njegovih nezakonitih žena, njegovog konobara, kuvara, seiza, sobara, glasnika, njegove konje, i nabacaju unutra svakovrsne počasne žrtve i zlatne činije, a srebro i bronzu uopšte i ne upotrebljavaju. Posle svega ovoga sagrade od zemlje jednu veliku humku, pa se takmiče ko će više naneti zemlje, sa namerom da naprave što veću humku“, napisao je otac istorije.
(Telegraf Nauka / Plos One)
Povezane vesti
Analiza DNK otkrila neverovatnu istinu o žrtvama iz Pompeje: Ovo je bilo potpuno pogrešno
Mumija stara oko 3.000 godina proučavana uz korišćenje ultra-modernog skenera
Civilizacija je bila na ivici nestanka: Ovo je bila najgora godina u istoriji, a ovo doba se smatra najboljim
Kurgan rešava misteriju porekla Skita: Konačno se zna odakle su došli strašni ratnici
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mirkoni
Kakvi su divljaci bili ovi Skiti. Jeyivo.
Podelite komentar
Branko
Opet Englezi izmišljaju grozote o svima osim os ebi samima
Podelite komentar