Kod Ilovika pronađena olupina stara 2.200 godina: Analiza premaza otkrila tajne antičke brodogradnje

Ljudi su hiljadama godina koristili različite materijale za hidroizolaciju brodova i čamaca. Ipak, osim drveta, ostali materijali korišćeni u izgradnji brodova često su zanemareni u istraživanjima. Naučnici su sada analizirali premaze na olupini broda iz vremena Rimske republike, a otkrivenog kraj ostrva Ilovik u Jadranskom moru.

Zahvaljujući polenu zarobljenom u premazima, uspeli su da identifikuju vegetaciju predela u kojima je brod sagrađen i nakon toga popravljan. Otkrili su da je naneto nekoliko slojeva premaza, verovatno u različitim lukama i brodogradilištima Jadranskog mora, saopštio je naučni izdavač Frontiers.

Preporučujemo

Kako je tim naveo, ovaj rad pomaže u potpunijem razumevanju „životnih faza“ broda i raznolikih tradicija brodogradnje.

Otkako su ljudi započeli pomorska putovanja, morali su da obezbede da plovila budu vodootporna, otporna na slanu morsku vodu i da mogu da izdrže mikroorganizme ili morske stanovnike poput crva. Međutim, sve do sredine 20. veka, proučavanje materijala korišćenih za gradnju brodova, isključujući drvo, bilo je potpuno zanemareno. Čak i danas se malo radi na materijalima koji se koriste za hidroizolaciju.

U studiji objavljenoj u žurnalu Frontiers in Materials, istraživači iz Francuske i Hrvatske ispitali su zaštitni premaz olupine broda Ilovik–Paržine 1, potopljene pre oko 2.200 godina u zalivu Paržine kraj ostrva Ilovik u Hrvatskoj.

- U arheologiji se malo pažnje poklanja organskim materijalima za hidroizolaciju. Ipak, oni su neophodni za plovidbu morem ili rekama i pravi su svedoci prošlih pomorskih tehnologija. Proučavajući premaze, na ovom plovilu smo pronašli dve različite vrste: jednu napravljenu od borovog katrana, a drugu od mešavine borovog katrana i pčelinjeg voska. Analiza polena u premazu omogućila je identifikaciju biljnih taksona prisutnih u neposrednom okruženju tokom izgradnje ili popravki broda – rekla je dr Armel Šarije, arheometristkinja u Laboratoriji za masenu spektrometriju interakcija i sistema u Strazburu.

Olupina je otkrivena 2016. i od tada su sam brod i njegov teret više puta ispitivani. Trenutna studija je, međutim, prva koja kombinuje polensku i molekularnu analizu kako bi se karakterisali brodski premaz i vegetacija prisutna tokom njegove proizvodnje i nanošenja na trup. Rad je rezultat saradnje Odeljenja za podvodnu arheologiju Hrvatskog restauratorskog zavoda i programa „ADRIBOATS“ Centra Kamil Žulijan sa Univerziteta Eks-Marselj u Francuskoj.

- Neki regioni širom Jadrana imaju specifične karakteristike koje su navele lokalno stanovništvo da razvije poseban stil brodogradnje. Samo studije poput naše nude uvid u ove tradicije koje svedoče o istinskom umeću i raznolikim običajima – rekla je Šarije.

Da bi ispitali premaze, istraživači su sproveli strukturne, molekularne i polenske analize koristeći tehnike koje identifikuju i kvantifikuju nepoznate komponente u organskoj smeši, kao što je masena spektrometrija.

Koristeći 10 uzoraka premaza, tim je molekularnom analizom identifikovao biološko poreklo prirodnih supstanci korišćenih za premazivanje broda. Ova analiza „molekularnog otiska“ pokazala je molekule karakteristične za bor, što ukazuje na to da je glavna komponenta svih uzoraka premaza bila zagrevana smola četinara ili katran četinara. Jedan uzorak je, međutim, pokazao da je bar deo premaza napravljen od drugačijeg sastava materijala, tačnije od pčelinjeg voska i katrana. Ova mešavina – grčkim brodograditeljima poznata kao zopissa – poboljšava fleksibilnost lepka i lakše se nanosi kada je vruća.

Smola je po prirodi lepljiva i može da zarobi i sačuva polen iz okolnih predela. Analiza ovih tragova i njihove zastupljenosti omogućila je istraživačima da suze krug mogućih regiona gde je smola mogla da bude proizvedena i ponovo naneta tokom obnove broda.

Polen iz uzoraka premaza sa broda Ilovik–Paržine 1 odražava veliku raznolikost staništa. Identifikovani predeli obuhvataju one karakteristične za mediteranske i jadranske obale i doline, sa šumama hrasta crnike i bora, kao i mediteranskog gde rastu maslina i leska. Prisustvo jove i jasena ukazuje na vegetaciju koja raste blizu rečnih i morskih obala, koja se može naći u priobalju ili u obližnjem zaleđu. Jela i bukva su takođe bile prisutne u malim udelima. Ova vegetacija se nalazi u planinskim predelima i tipična je za severoistočne priobalne regione Jadranskog mora, gde planinski lanci Istre i Dalmacije nisu daleko.

Nalazi tima takođe su ukazali na to da je brod verovatno prošao kroz četiri do pet različitih faza premazivanja. Krma i centralni deo broda bili su prekriveni istim premazom, dok su tri sloja na pramcu bila različita jedan od drugog. Ovo bi takođe moglo da ukazuje na to da je brod sukcesivno popravljan korišćenjem materijala nabavljenih sa različitih lokacija širom Mediterana.

Prethodna istraživanja balasta broda identifikovala su Brundisijum – današnji Brindizi – na jugoistočnoj obali Italije kao mesto izgradnje broda. Analiza polena takođe sugeriše da su neki od premaza naneti u blizini tog mesta. Drugi slojevi premaza su, međutim, mogli biti naneti na severoistočnoj obali Jadrana, gde je olupina i otkrivena.

- Iako se čini očiglednim da su brodovima koji plove na duge staze potrebne popravke, to jednostavno nije lako dokazati. Polen je bio veoma koristan u identifikaciji različitih premaza tamo gde su molekularni profili bili identični – zaključila je Šarije.

(Telegraf Nauka/Frontiers)