„Niš“ voda progutala za nekoliko trenutaka: Najveća brodska katastrofa u Beogradu dogodila se na današnji dan

Linijski brodski prevoz u Beogradu danas gotovo da ne postoji, ali nekad su brodovi bili najmasovniji vid transporta ljudi u prestonici Srbije i Jugoslavije. Vozili su putnike od Zemuna do Beograda, od Beograda do Pančeva, od Beograda do Obrenovca…

Međutim, ovakav vid prevoza umeo je da bude i opasan, pa su ga pratile i brodske katastrofe.

Preporučujemo

Najveća od njih, potonuće broda „Niš“, dogodila se na današnji dan – 9. septembra 1952. godine. Bilo je to vreme kada je obnavljan jedini most na Savi, a prelazak preko pontona bio je spor i često u prekidu, zbog čega su brodovi „Niš“ i „Zagreb“ bili glavni vid prevoza i uvek su bili prepuni, sa mnogo više od dozvoljenih 60 putnika.

„Danas, 9. septembra u 13.12 časova, nagla i veoma jaka bura prevrnula je brod ‚Niš‘, koji redovno saobraća na liniji Beograd-Zemun. Ovaj brod krenuo je iz Beograda u 13.07 časova. Brod je odmah potonuo. Spaslo se oko 30 osoba, a računa se da se utopilo, većinom u brodu, oko 90 osoba. Deset čamaca sa obale odmah je priteklo u pomoć, ali mogli su da pomognu samo onima koji su uspeli da iskoče iz broda. Preduzete su sve mere da se žrtve što pre izvade iz vode. (Iz Ministarstva unutrašnjih poslova NR Srbije)“, objavila je Borba u izdanju od 10. septembra 1952.

Iznenadni olujni vetar sa kišom, gradom i grmljavinom

List je naveo i da su meteorolozi zabeležili dolazak neobično hladnog fronta. Iako je najavljivano umereno oblačno vreme, „došlo je do iznenadnog olujnog vetra sa kišom, gradom i grmljavinom“. U Zemunu su padavine bile 21,5 milimetara u roku od desetak minuta, a brzina vetra dostigla je 100 kilometara na sat.

„Juče oko 13.15 časova nad Beogradom je vladala snažna nepogoda. Iako kratkotrajna nanela je materijalne štete. Gusti sivo-crni oblaci koji su velikom brzinom nailazili od Zemuna i Makiša vrlo brzo su prekrili celo nebo. Nevreme je naišlo tako iznenadno i naglo da mnogi prolaznici nisu stigli da se sklone ni pod kapije kuća. Jaka oluja ponela je sve sa sobom. (…) Na ušću Save u Dunav nagla i snažna bura prevrnula je i brod ‚Niš‘, koji redovno saobraća na liniji Beograd-Zemun. Vetar je naišao iz rukavca ogromnom snagom i brod je odmah potonuo. Putnici koji su se zatekli na palubi, njih oko 30, uspeli su da se spasu, a mnogo veći broj koji se sklonio u kabinu od kiše – pretpostavlja se oko 90 – zadesila je smrt“, navela je Borba i dodala:

„Kao i obično pre oluje ovom prilikom je bilo veoma tiho. Putnički brod ‚Niš‘, koji je na savskom pristaništu čekao vreme za polazak bio je brzo prepunjen putnicima i kapetan broda Ferdinand Nodalo doneo je odluku da krene nešto ranije pošto su crni i niski oblaci pretili olujom. Prema izjavi preživelog kapetana za raniji polazak dobio je odobrenje od dežurnog službenika. Brod je krenuo tačno u 13.08 časova. Na brodu je bilo preko 100 putnika, na blagajni je izdato 106 karata. Oblaci su se gomilali više i, iako je bilo podne, izgledalo je kao da je već sumrak. Putnički brod ‚Niš‘ plovio je potpuno normalno sve do ušća Save u Dunav. Tada se dotle teška tišina iznenada pretvorila u oluju. Prema izjavi kapetana Nodila brod se naglo nagao na desnu stranu. Svi pokušaji da se pramcem postavi nasuprot vetru ostali su bezuspešni. Krma je otkazala - brod je sasvim malo promenio pravac ulevo. Vetar je bio jači od krme i prevrnuti brod počeo je brzo da tone i za nekoliko trenutaka nestao je sa površine reke.“

Kako je list naveo, od posade broda spasli su se kapetan Nodilo, mašinista Dušan Jovanović i redar Milorad Simić. Krmar broda skočio je pre vremena, pa na obalu nije stigao, a o preostaloj dvojici članova posade ništa se ne zna.

Kapetan broda Nodilo, navela je Borba, „nije mlad mornar“. Rođen je na Pelješcu 1915. i od malena je provodio život na moru.

- Verovao sam da sam dobar mornar, ali mi se desila katastrofa kakva se ne pamti u našoj zemlji – rekao je Nodilo.

„Triput sam pomislio da mi je došao kraj“

„Među putnicima potopljenog broda ‚Niš‘, koji su uspeli da se spasu, nalaze se Ljubiša Petrović i Miladin Markuš, službenici ‚Na-Me‘ iz Zagreba. (…) Ljubiša Petrović se spasao zahvaljujući svojoj snazi, a Miladin Markuš – sreći. ‚Nas dvojica nismo žurili da uđemo, jer je unutra bilo zagušljivo i ostali smo na stepenicama‘, kaže Ljubiša Petrović. Brod je za to vreme doplovio do ušća Save u Dunav. Obale se uopšte nisu videle od magle i kiše: kao da je bila noć. Odjednom se brod preturio. Čim je osetio da se brod prevrće, a sve je to bilo za tren oka, Miladin Markuš je bacio tačnu i uspeo da zbaci kaput. ‚U tom momentu spazio sam‘, kaže on, ‚da pored broda pliva jedan pojas za spasavanje. Skočio sam u vodu i uhvatio se za njega. Tu je bila i jedna daska, tako da sam na nju legao i sa pojasom počeo da plicam. Ispred sebe sam video još neke kako plivaju. Kad sam se okrenuo, broda više nije bilo.‘ Ljubiša Petrović, koji je otplivao čak do Ratnog ostrva, ovako opisuje događaj: ‚To se dogodilo tako brzo kao kad kažeš: jedan. Dok je moj drug iskočio na onu stranu na koju se brod preturio, ja sam skočio na suprotnu. Nisam imao vremena ni kaput da skinem, samo mi je ispala tašna. Usled blizine broda, potonuo sam prilično duboko i trebalo mi je mnogo napora da, obučen, izronim. Zbog tame nad vodom nisam mogao da se orijentišem i počeo sam nasumce u jednom pravcu da plicam. Voda je bila uzburkana, po licu i glavi tukao me grad snažno, a težina odela i cipela vukla me je na dno. Triput sam pomislio da mi je došao kraj. Kad sam doplivao nekoliko metara do Velikog ratnog ostrva, bura se stišala tako da sam mogao da vidim gde se nalazim. Plivao sam više od pola sata‘“, pisala je Borba i dodala:

„Radić Vasilije, svršeni maturant iz Zemuna, takođe je spasen. ‚Juče sam maturirao u zemunskoj gimnaziji. Jutros sam bio u Beogradu da se upišem na fakultet. Rešio sam da se vratim kući brodom. (…) Kad je počela oluja, ja i jedan drug počeli smo da zatvaramo prozore s leve strane broda. (…) Skočio sam u vodu i počeo da plivam pored jednog lađara koji je imao pojas za spasavanje. (…) Imao sam toliko snage da se oslobodim i uhvatio sam se za drugu dasku. Tada sam dohvatio profesorku Emiliju Katić iz Zemuna i izvukao je na dasku u nesvesnom stanju. Tada je stigao i čamac za spasavanje.‘“

U tekstovima o brodolomu često se navodi da tačan broj žrtava nije poznat jer je na brodu bilo mnogo više ljudi nego što je bilo dozvoljeno. Ipak, tadašnji mediji su nekoliko dana nakon tragedije objavili da je iz vode izvučeno 100 leševa, a da je 98 njih identifikovano. Najviše stradalih bilo je iz Zemuna.

(Telegraf Nauka)