Ukinuo Pećku patrijaršiju, pa u ratu s Rusijom izgubio Krim: Ovo je spektakularni oklop sultana Mustafe III

Ratnički oklopi iz prošlosti gotovo uvek izazivaju oduševljenje, bez obzira da li su sa istoka ili sa zapada. A kada je reč o najspektakularnijim oklopima, oni umeju da postanu i hit na društvenim mrežama, vrlo često uz laži i dezinformacije.

To se više puta dešavalo sa orijentalnim oklopom iz Topkapi saraja.

Preporučujemo

Njegov neverovatan izgled i gomila zlata i dragulja bili su dovoljni da se pojave tvrdnje da je reč o odeći proroka Muhameda, osnivača islama.

Međutim, ovo je ceremonijalni oklop osmanskog sultana Mustafe III (1757-1774), jednog od turskih vladara koji je imao značajan uticaj i na svetsku i na srpsku istoriju.

Period mira i rat za Krim

Mustafa III na vlast je došao oko dve decenije nakon Beogradskog mira iz 1739, kada je Osmansko carstvo ponovo osvojilo Srbiju do Save i Dunava i započeo prilično dug period mira.

Foto: Shutterstock/Stock City

- Između Austrije i Turske uspostavljena je ravnoteža koja, zatim, 50 godina nije narušena. „Uspeh koji je Porta postigla u proteklom ratu, vođenom istovremeno protiv dveju evropskih sila, prevazilazio je ne samo njene stvarne mogućnosti nego i sva njena očekivanja“. Turska je u svemu pokazivala da joj je jedino stalo do mirnih odnosa sa severnim susedom. „Čak je, 1747. godine, uz sva francuska nastojanja da je uvuku u igru protiv Austrije, prihvatila zahtev Marije Terezije za obnavljanje Beogradskog mira. Takvu politiku su, otporni prema svim podsticajima protiv protiv Beča, na prvom mestu francuskim, a zatim i pruskim, vodili redom sultani Mahmud I (1730-1754), Osman III (1754-1757) i Mustafa III (1757-1774) – navodi se u Istoriji srpskog naroda ( 4 (Prvi tom) i dodaje:

- U tom pogledu posebno se istakao veliki vezir Kodža Ragib-paša (1757-1763), koji je uvideo da bi „osmanlijski lav, na izgled još uvek strašan, u prvom ratu otkrio Evropi svoje slomljene kandže, a posle toga njegovim mukama ne bi bilo kraja“. On je sa uspehom proveo Tursku kroz iskušenja sedmogodišnjeg rata (1756-1763) i, obezbeđujući joj mesto u sistemu evropskih država, istovremeno sačuvao dobre odnose s Austrijom i uspostavio prijateljstvo s Pruskom. Tek posle Kodža Ragib-pašine smrti Turska je sebi dozvolila da neoprezno uleti u rat protiv Rusije (1768-1774) i da, poražena, ponovo izazove stvaranje planova o njenoj podeli, u čemu je odmah počela učestvovati i Austrija.

Taj rat pod Mustafom III, u kome je Osmansko carstvo izgubilo Krim, bio je jedan od značajnih trenutaka u turskoj istoriji, jer je s njime opadanje Osmanskog carstva bilo sve vidljivije, a samo nekoliko decenija kasnije došlo je do Prvog srpskog ustanka, a zatim i do pobune Grka.

Akt nasilja prema Srbima

Međutim, ono zbog čega je sultan Mustafa III važan za naš narod jeste njegov odnos prema Srbima.

Prikaz sultanaq Mustafe III... Foto: Historic Collection / Alamy / Profimedia

- Pećka patrijaršija ukinuta je beratom sultana Mustafe III od 11. septembra 1766. godine. Šest meseci posle toga ukinuta je i autokefalna ohridska arhiepiskopija. U beratu je naglašeno da se „ukida i samo ime uništene Pećke patrijaršije“. (…) Ovo je gotovo u skladu s vešću da je patrijarh Samuilo uveravao sultana Mustafu III da će ukidanje Pećke patrijaršije biti i od znatne političke koristi, jer će se Srbi tek tada umiriti, pristati na osmanski poredak i prekinuti da dižu bune i ustanke. Posle donošenja berata o ukidanju sprske crkvene organizacije, patrijarh Samuilo je „potčinio Peć pod upravu Prizrenske mitropolije“. Učinio je to kako bi u očima srpskog naroda uništio njen verski, nacionalni i politički značaj – navodi se u Istoriji srpskog naroda i zaključuje:

- Ukidanje Pećke patrijaršije 1766. godine bilo je akt nasilja.

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

(Telegraf Nauka)