Vikinzi su nekima lomili lobanje, druge su sekli mačevima… Kosti otkrile strašnu istinu o ratnicima sa severa

Kosti ne lažu, kažu istraživači, a nova analiza vikinških kostiju otkrila je skrivenu priču o nasilju, moći i iznenađujućim razlikama između komšijskih vikinških zajednica.

Naučnici su proučavali kosti iz cele Norveške, kako sa severa, tako i iz Oslovskog fjorda. Kako navode, na velikom broju njih pronađeni su tragovi brutalne smrti, piše Norwegian SciTech News.

Nekima su lobanje slomljene ogromnom silom, drugima su mačevima sekli leđa ili noge, neke kosti su imale tragove strela….

- Bilo je mnogo nasilja u ovom relativno malom broju ljudskih ostataka koje smo imali prilike da ispitamo - rekla je Lisa Strand, osteološkinja za koju je ovo proučavanje vikinških ostataka bilo deo doktorskih studija na Norveškom univerzitetu nauke i tehnologije (NTNU).

Vikinzi i nasilna smrt

Skoro 40 odsto vikinških ostataka koje je ona pregledala imale su jasan dokaz nasilne smrti. Kako su Strandova i njene kolege otkrili, ove kosti nisu pripadale nesrećnim pojedincima, već je sve to bio deo obrasca života. Ključni deo slagalice bio je taj da je reč o vikinzima iz prostora koji se danas naziva Norveškom.

Svi znaju da su vikinzi bili nasilni, navode istraživači za podkast NTNU „63 Degrees North“. Već samo ime potiče od staronordijske reči vikingr, koja znači pirat ili pljačkaš. Ali da li su svi vikinzi bili jednako nasilni?

Ranije istraživanje, u kome je Strandova takođe učestvovala, pokazalo je da su se vikinzi iselili iz Skandinavije i naselili velike delove Evrope. Danski vikinzi su otišli u Englesku, švedski vikinzi su se raširili po Baltičkom regionu, norveški su naselili Irsku, Island i Grenland. Još veće iznenađenje bilo je da neki od ovih vikinga uopšte nisu bili Skandinavci.

Odrubljena glava

Pa, da li su svi vikinzi bili jednako nasilni? Ili vikinzi uopšte nisu bili monolitna grupa ratnika-pljačkaša, kako to neki veruju? Ono što je naučnicima bilo potrebno da shvate jeste šta je oblikovalo vikinške zajednice i kako su te sile mogle uticati na to kako – i zašto – su ljudi umirali.

Zato su odlučili da pogledaju situaciju s druge strane Severnog mora, u Danskoj. I jedan od najneočekivanijih tragova koje su pronašli nije se ticao samo broja vikinga koji su umrli nasilnom smrću, već i tačnog načina na koji su umrli. Skoro svi danski vikinzi bili su pogubljeni i to tako što im je odrubljena glava.

- To nije nešto što se dešava u borbi. Potrebno je dosta vremena da nekome odrubite glavu, čak i ako ste u boju. Nemate tada vremena da protivniku odrubite glavu. Ne, ne. Prilično je jezivo, ali je istina - rekla je Strandova.

Ovo je bio ključni trag, jer sugeriše da su u Danskoj postojali ljudi, snažni lideri, koji su imali dovoljno moći da narede pogubljenje.

- Činjenica da u Danskoj vidimo uglavnom pogubljenja ukazuje na ideju centralizovanije vlasti - rekao je Dejvid Džejkobson, sociolog sa Univerziteta Južne Floride i član istraživačkog tima.

Brod za sahranu i pogrebna dobra

Među najčuvenijim predmetima norveških vikinga su brodovi iz Muzeja vikinškog doba.

Jan Bil, arheolog i kustos zbirke brodova, detaljno je proučavao brod „Gokstad“, a pokušao je i da otkrije ko je čovek sahranjen u njemu.

- Dakle, imamo čoveka koji je očigledno poginuo u borbi i imamo ovaj veličanstveni grob, što snažno ukazuje da je bio na veoma visokom nivou društva, kralj ili nešto slično - rekao je Bil.

Ali nalazi poput broda „Gokstad“ su relativno retki. Umesto toga, Bil, sada radeći sa Džejkobsonom na boljem razumevanju nasilja koje su istraživači dokumentovali, shvatio je da su im potrebne druge informacije. A jedan trag koji je opstao još od vikinškog doba jesu pogrebna dobra, o kojima je bilo dosta tragova u obe zemlje.

- Videli smo da je u obe zemlje bilo sahrana sa oružjem, ali proporcije su bile različite. Dok je u Norveškoj veoma, veoma uobičajeno da muškarci u grob budu položeni s oružjem, u Danskoj je to bio slučaj samo sa malim brojem grobova – rekao je Bil.

To nije trivijalna razlika, dodao je.

- Bio sam iznenađen koliko su razlike bile ekstremne. Posmatrajući Norvešku i Dansku, imate razloga da verujete da je bilo oko 50 puta više oružja među Norvežanima, mereno po glavi stanovnika, da tako kažem, nego u Danskoj – naveo je Bil.

Gvožđe, mač i ubistva

Jedan faktor koji je mogao igrati ulogu u ovoj upadljivoj razlici bila je dostupnost gvožđa. Bil kaže da je Norveška imala mnogo više dostupnog gvožđa kao sirovine nego Danska, pa je u startu bilo lakše praviti mačeve. Uprkos tome, u Norveškoj je i dalje bilo mnogo više oružja.

Da li to znači da su norveški vikinzibili mnogo nasilniji? Bil je rekao da možete pogledati savremeno društvo, gde je količina pištolja u društvu u korelaciji sa brojem ubistava u istom tom društvu.

- Moglo bi se reći da je vikinški mač pištolj vikinškog doba, jer ga zapravo niste mogli koristiti ni za šta drugo osim za ubijanje drugih ljudi ili pretnju da ćete ih ubiti - rekao je.

Kombinacija ovih i drugih delova slagalice pretvorila je njihovo istraživanje u nešto veće.

Postalo je više od priče o tome kako su ljudi umirali, već više priča o tome kako su zajednice funkcionisale, kako se sprovodila pravda i šta je držalo različita vikinška društva na okupu – ili ih guralo u sukob.

(Telegraf Nauka/Norwegian SciTech News)