Neandertalci bi mogli biti vraćeni u život u roku od 20 godina — da li je to dobra ideja?

Sa današnjom tehnologijom, ne možemo vratiti neandertalce u život. Međutim, čak i ako budući napredak to omogući, da li bi trebalo?

Kad su naučnici 2010. godine sekvencirali genom neandertalaca, saznali su da su se neandertalci ukrštali sa precima čoveka pre nego što su misteriozno izumrli. Kao rezultat toga, mnogi ljudi danas dele do 4% svoje DNK sa neandertalcima.

Preporučujemo

Ovo genetsko otkriće je dalo moćne nove informacije o evolucionoj istoriji neandetalaca i homo sapijensa, ali je takođe postavilo novo pitanje: Da li bismo mogli vratiti neandertalce u život?

Džordž Čerč, profesor genetike na Hardvardskom univerzitetu, odgovorio je potvrdno u intervjuu za „Špigel“ 2013. godine. On je rekao da bi razbijanje neandertalskog genoma na hiljade delova i ponovno sastavljanje tih delova u ljudskoj matičnoj ćeliji omogućili stvaranje neandertalskog klona, što bi zahtevalo "izuzetno hrabru ženu" u ulozi surogata.

Godine 2025, Čerčova kompanija Colossal Biosciences našla se u medijima zbog "deekstinkcije" strašnog vuka putem kloniranja i genske modifikacije, genetskog inženjeringa "vunastih miševa" i najave plana za deekstinkciju ptice dodo. Krajnji cilj je deekstinkcija vunastih mamuta.

Iako je Čerč pre deset godina bio siguran da je oživljavanje neandetalaca bliska mogućnost, drugi stručnjaci kažu da je to trenutno neizvodljivo. Čak i ako bismo ih mogli vratiti u život, postoji mnogo razloga zbog kojih to ne bi trebalo uraditi.

"To je jedna od etički najpogrešnijih stvari koje mogu da zamislim", izjavila je Dženifer Raf, biološki antropolog na Kanzaskom univerzitetu.

Da li možemo oživeti neandertalca?

Oživljavanje neandertalca nije tehnološki jednostavno. "Ne možete prosto staviti neandertalski genom u ljudsku jajnu ćeliju – to ne bi funkcionisalo", kaže Raf.

Jedan problem je potencijalna nekompatibilnost imunskih sistema, što često uništava trudnoće između različitih vrsta, pošto materica domaćina odbacuje fetus. (Još se vodi rasprava da li se moderni ljudi i neandertalci mogu nazivati različitim vrstama.)

Iako su se ljudi i neandertalci uspešno parili međusobno u prošlosti, danas ima najviše 4% neandertalske DNK u nekim ljudskim grupama. Ta druga DNK možda nije bila korisna i polako je odstranjivana iz genoma.

Osim toga, stručnjaci su otkrili da ljudski Y hromozomi nemaju neandertalsku DNK, što može ukazivati na temeljnu imunsku nekompatibilnost između muških neandertalskih fetusa i ženskih homo sapijensa kao njihovih majki, čak i u prošlosti. I genetska varijanta u crvenim krvnim zrncima kod majki neandertalsko-ljudskih hibrida mogla je dovesti do visokih stopa pobačaja.

Vraćanje neandertalskih gena koji su eliminisani prirodnom selekcijom tokom hiljada godina u modernu ljudsku jajnu ćeliju verovatno bi imalo mnoge neplanirane posledice.

Drugi put bi bilo kloniranje. Međutim, da bismo klonirali jednog od naših izumrlih rođaka, "trebalo bi da imamo živu neandertalsku ćeliju", kaže Henk Grili, direktor Centra za pravo i bionauke na Stenfordskom univerzitetu, što očigledno nemamo jer su neandertalci izumrli pre više od 30.000 godina.

Sa današnjom CRISPR tehnologijom — oblikom modifikovanja genoma — moguće je modifikovati genom ljudske ćelije da bude sličniji neandertalskom. To je Colossal učinio kad je modifikovao nekoliko gena sivih vukova kako bi ličili na strašne vukove. Međutim, to zapravo nisu bili strašni vukovi, baš kao što homo sapijens sa nekim neandertalskim genima ne bi bio neandertalac.

Štaviše, CRISPR pravi greške i teško je inkorporirati mnogo genetskih promena odjednom.

"Možda sad možete da napravite 20 do 50 promena, ali ćete u nekom trenutku moći sve da promenite", kaže Grili.

Dok CRISPR tehnologija može da se koristi za modifikaciju DNK sekvenci, nova tehnika poznata kao „bazno modifikovanje“, u kojoj naučnici menjaju pojedinačna slova u DNK kodu, može olakšati i ubrzati preciznu modifikaciju genoma u budućnosti.

Foto: frantic / Alamy / Alamy / Profimedia

"Mislim da je verovatno da, ako biste to zaista želeli, u roku od otprilike 20 godina možete dobiti živu bebu sa potpuno neandertalskim genomom", kaže Grili. "Ipak, mislim da to nećemo uraditi, čak i ako bude izvodljivo, zbog etičkih i zakonskih razloga".

Da li je deekstinkcija neandertalca etična?

"Moralno je odvratno čak i zamisliti pokušaj stvaranja druge vrste čoveka na osnovu DNK pomoću neizvesnih tehnologija na koje on ne bi mogao dati pristanak", rekla je Raf.

Međutim, ljudske bebe dolaze na svet svaki dan bez pristanka da budu rođene, kaže Grili. Za njega obezbeđivanje bezbednosti procesa i ishoda predstavlja važnije etičko pitanje.

Pacijenti koji se podvrgavaju veštačkoj oplodnji mogu poštedeti svoju decu nekih naslednih bolesti putem izbora embriona bez tih genskih mutacija, tj. putem mitohondrijalne donacije, kad doktori prenose zdrave mitohondrije u embrion kako bi smanjili rizik od naslednih bolesti. Međutim, modifikacija genoma ljudskih embriona je i dalje kontroverzna, nepotvrđena i rizična.

"Nemamo iskustva u modifikaciji ljudskih embriona da bismo pokazali da je to bezbedno", rekao je Grili, što znači da trenutno "nema dokaza da bi njihovo pretvaranje u neandertalske embrione bilo bezbedno".

Čak i ako bi neandertalski embrioni mogli da se razviju u zdravog neandertalca, život sa kojim bi se suočili u našem svetu bio bi nepodnošljivo mučan.

Jedini neandertalac odgojen u ljudskom svetu 21. veka verovatno bi bio usamljen i izolovan, možda poput života poslednjih neandertalaca u Evropi. "Ne bi imali prethodne generacije ili vršnjake od kojih bi učili", kaže Raf.

I to je najbolji mogući scenario. Mračnija mogućnost je da bismo oživljene neandertalce držali u zoološkom vrtu kao životinje, kaže Raf, što je odvratno jer su neandertalci ljudi — samo drugačija vrsta ljudi.

Ljudi, pak, nemaju baš sjajnu prošlost u tretiranju drugih ljudi, tako da nije sigurno da ne bismo loše postupali prema neandertalcima.

Šta bismo mogli naučiti od oživljenog neandertalca?

Takođe nije jasno šta bi naučnici mogli saznati pošto se svet značajno promenio u poslednjih 30.000 godina otkako su neandertalci izumrli.

"Neandertalac ponovo stvoren na ovaj način ne bi živeo u prošlosti — živeo bi u sadašnjosti i u okruženju koje nije ni prikladno ni bezbedno za njega", kaže je Raf. A pošto ništa ne znamo o tome kako su geni neandertalaca reagovali sa životnom sredinom, ne bismo imali predstavu o tome koliko je ponovo stvoreni neandertalac fizički sličan neandertalcima iz prošlosti.

"To ne bi otkrilo praktično nijednu od interesantnih stvari koje bismo želeli da znamo o neandertalcima," rekla je Rebeka Sajks, arheolog i autorka knjige "Rođaci: Neandertalski život, ljubav, smrt i umetnost".

Foto: Neanderthal Museum, Germany

Na primer, mnoge istraživače zanima koliko je složen govorni jezik neandertalaca bio. Kombinacija anatomskih studija, genetskih informacija i naprednih alata sugeriše da su komunicirali međusobno, ali verovatno bez metafora ili apstraktnih reči.

Ipak, čak i ako bi naučnici mogli da vrate u život zdravog neandertalca i pokušali da ga nauče modernom ljudskom jeziku, to ne bi dalo mnogo uvida u jezik koji su zapravo koristili, baš kao što rekonstrukcija drevnog muzičkog instrumenta ne bi otkrila koje pesme su ljudi svirali na njemu.

"Neandertalci su bili ogroman spektar različitih populacija sa kulturnim varijacijama, kulinarskom i vrlo verovatno jezičkom raznolikošću", kaže Sajks. Pošto nijedan prirodni kontekst razvoja neandertalaca nije ponovljiv, "skraćivanje puta kloniranjem ili ponovnim stvaranjem neandertalaca neće vas dovesti do toga."

Ista logika važi i za druge sposobnosti. Učenje jednog ponovo stvorenog neandertalca da čita ili rešava neki algebarski zadatak pružilo bi samo onoliko informacija o drevnim neandertalcima koliko bi testiranje jednog živog čoveka otkrilo o sposobnostima svih ljudi na planeti.

Da li je legalno vratiti neandertalca u život?

Dok je oživljavanje neandertalaca uveliko etički pogrešno, legalnost stvaranja neandertalca je nejasna. Iako je modifikacija ljudskih embriona ove prirode ilegalna u Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji, malo je verovatno da svaka zemlja na svetu ima relevantne zakone o tome.

"Koliko znam, niko nije rekao da je ilegalno stvarati neandertalce", kaže Grili. "Teorijski, ako bi neki bogat čovek hteo da ustanovi laboratoriju u Centralnoafričkoj Republici koja bi to mogla da uradi, ne bi bilo previše teško."

Drugi naučnici su zabrinuti zbog takve mogućnosti. Artur L. Kaplan, bioetičar sa Njujorškog univerziteta, upozorio je da bi "deekstinkcija ljudskih predaka mogla biti preduzeta u bilo kom trenutku od strane privatnih entiteta". Kaplan je pozvao naučnike da započnu razgovor sada, dok je deekstinkcija neandertalaca i drugih ljudskih predaka samo teoretska.

Na pitanje da li će ikada imati tim za deekstinkciju neandertalaca, Bet Šapiro iz kompanije Colossal Biosciences odgovorila je 2024. godine da su neandertalci bili ljudi i da, ako ćete raditi na ljudima, morate dobiti informisanu saglasnost. „Ne znam kako biste dobili informisanu saglasnost od neandertalca kog želeli da vratite u život", rekla je ona.

Međutim, samo zato što izgleda da Colossal nije baš zainteresovan, ne znači da neki drugi beskrupulozni entitet to neće uraditi ako bude legalno.

"Deekstinkcija drevnih hominida ne treba da bude prepuštena privatnim, netransparentnim kompanijama čiji cilj je profit", napisao je Caplan.

Umesto toga, pronalazak dobro očuvanog neandertalskog tela mogao bi biti vredniji za razumevanje kulture i životnih uslova naših izumrlih rođaka.

Na primer, Ledeni čovek Eci bio je zamrznut u glečeru na Alpima 5.300 godina. Analiza ostataka je pokazala da je nosio odeću od životinjske kože, da je koristio toksične paprati za umotavanje hrane i da je imao desetine tetovaža. Takođe, močvara u Danskoj sa niskim nivoima kiseonika dala je izuzetno očuvano telo "Tolundskog čoveka“, koji je živeo pre 2.400 godina. Analiza je otkrila da je imao pantljičaru, da je jeo ovsenu kašu kao poslednji obrok i da je bio ritualno ubijen.

Slično tome, "ako bismo pronašli neandertalca u permafrostu ili u vlažnom kontekstu kao mumificirano telo iz močvare, tako bismo mnogo saznali", kaže Sajks, "verovatno više nego od kloniranog neandertalca".

(Telegraf Nauka/Live Science)