„Posle 2032. više niko neće umirati od starosti“: Šokantna prognoza slavnog futuriste

Smrt i porezi – to su dve neizbežnosti ljudskog života. Barem za sada. Ako pitate neke od najistaknutijih svetskih futurista, smrt možda neće još dugo biti na toj (doduše kratkoj i klišeiziranoj) listi, piše Popular Mechanics.

U zajednici futurista kruži kontroverzna ideja o „brzini bega od starosti“ (longevity escape velocity). Zvuči kao čista naučna fantastika, ali to je u osnovi zamisao da, kako se tehnologija za produženje života poboljšava, naš očekivani životni vek može rasti brže nego što starimo. Na primer, dok medicinske inovacije nastavljaju da napreduju, mi bismo i dalje starili godinu dana tokom jedne kalendarske godine. Ali bi se naš očekivani životni vek povećao za, recimo, godinu i dva meseca, što znači da bismo praktično dobili dva meseca života više.

Preporučujemo

Rej Kurcvajl, bivši inženjer Gugla i slavni futurista fokusiran na veštačku inteligenciju, u martu 2024. izjavio je za više medija da veruje da će čovečanstvo dostići brzinu bega od starosti do 2029. godine.

- Nakon 2029. godine dobijaćete nazad više od jedne godine. Ići ćemo unazad kroz vreme - rekao je Kurcvajl u intervjuu za firmu Bessemer Venture Partners, koja se bavi rizičnim kapitalom. - Čim budete mogli da dobijete barem godinu dana nazad, dostigli ste brzinu bega od starosti.

To se može činiti kao neverovatno bliska budućnost, ali Kurcvajl deluje ubeđeno, uglavnom zato što se čini da se medicinski napredak ubrzava.

- Vakcinu protiv kovida dobili smo za deset meseci. Bila su potrebna dva dana da se ona kreira. Zato što smo za dva dana sekvencirali nekoliko milijardi različitih mRNA sekvenci. Dešavaju se i mnogi drugi napreci. Počinjemo da viđamo upotrebu simulacije biologije i to je jedan od razloga zašto ćemo napraviti toliki progres u narednih pet godina - rekao je on tada u intervjuu.

Početkom prošlog meseca Kurcvajl je na konferenciji „Human X“ u San Francisku pomerio ovo svoje predviđanje. Tada je, prenosi ChoSun Daily, predvideo da ćemo pravu veštačku inteligenciju (Opštu veštačku inteligenciju ili AGI) dobiti do 2029. a to donosi još jednu promenu.

- Posle 2032. napredak u tehnologiji bile brži od starenja, što će dovesti do toga da više niko neće umirati od starosti – rekao je on tada.

Neosporno je da je medicinski napredak spasao bezbroj života i očigledno produžio očekivani životni vek, naročito u najrazvijenijim delovima sveta. Ali ključno je to da „očekivani životni vek“ nije isto što i „dužina života“, a koncept brzine bega od starosti se odnosi na ovo prvo. Dostizanje ovog koncepta nije isto što i postizanje besmrtnosti.

- Dostizanje brzine bega od starosti ne garantuje da ćete živeti večno. Možete imati desetogodišnjaka i izračunati da su pred njim decenije i decenije života, ali on bi mogao da umre sutra - rekao je Kurcvajl.

Foto: Big Event Media / Getty images / Profimedia

Glavni razlog za to je nepredvidivost života. Nažalost, verovatno nećemo izlečiti sve vrste raka u naredne tri godine, a rak je bolest definisana nasumičnošću mutacija koje ga uzrokuju. Nesreće su takođe životna činjenica, mada Kurcvajl tvrdi da će se kroz tehnološki napredak poput autonomnih vozila verovatnoća smrtonosnih udesa takođe brzo smanjiti u bliskoj budućnosti.

Kurcvajl je dobro poznat u svetu tehnologije po svom impresivnom istorijatu tačnih predviđanja vremenskih okvira za tehnološki napredak. Uspešno je predvideo širenje prenosnih računara (tj. mobilnih telefona i laptopova) i bežične mreže (WiFi), postojanje računarstva u oblaku (cloud computing), kao i to da će kompjuter pobediti svetskog šampiona u šahu do 1998. godine (što se dogodilo 1997)… Ipak, mnogo puta je i pogrešio. Niko ne može predvideti budućnost, čak i sa svim podacima sveta na dohvat ruke.

Osim toga, važno je zapamtiti da se u srži dostizanje takozvanog bega od starosti zasniva na statističkim proračunima prosečnog očekivanog životnog veka. Čak i ako je to moguće dostići, to ne bi značilo da će svi ljudi širom sveta odjednom iskusiti dramatično produžene živote.

To bi zahtevalo da svako ima pristup vrhunskoj medicinskoj tehnologiji i infrastrukturi, što je malo verovatno da će se dogoditi u rasponu od tri godine.

Kao primer koliko je to neverovatno navodi se tuberkuloza - bolest koju decenijama znamo kako da lečimo i sprečimo, ali koja i dalje ubija više ljudi godišnje širom sveta nego bilo koja druga infektivna bolest (sa izuzetkom trogodišnjeg perioda u kojem ju je nadmašio kovid-19). Postojanje medicinskih tretmana i napredaka nije sinonim za njihovu široku primenu.

Istina je da medicina brzo napreduje, kao i tehnologija. I ako prošlost išta govori o budućnosti, napredak će verovatno nastaviti da produžava prosečan očekivani životni vek. Ali koliko god ideja o brzini bega od starosti bila primamljiva, ona je za sada samo predviđanje. Smrt i porezi, u ovom trenutku, i dalje ostaju neizbežni.

(Telegraf Nauka/Popular Mechanics)