U toku je šesto masovno izumiranje: Neki naučnici misle da se neka od prvih pet nisu dogodila

Ako priču o životu na Zemlji možemo da podelimo na poglavlja, čuvenih pet masovnih izumiranja bi bez sumnje zauzela veoma istaknuto mesto. Od kasnog ordovicijumskog, pre oko 440 miliona godina, pa sve do izumiranja na kraju krede pre 65 miliona godina, koje je označilo kraj dinosaurusa, svaki od ovih dramatičnih, uzbudljivih perioda bioloških preokreta funkcionalno su zbrisali sve pred sobom i otvarali prostor za novu eru života, piše Popular Mechanics.

I dok o ovim događajima izumiranja obično razmišljamo kao o naglim promenama, a stvari teško mogu biti naglije od udara asteroida u Jukatan brzinom od oko 26 kilometara u sekundi, novo istraživanje predstavljeno na skupu Geološkog društva Amerike u Denveru sugeriše da se većina ovih „masovnih izumiranja“ zapravo nikada nije dogodila, ili barem ne onako kako ih mi zamišljamo.

Preporučujemo

Kako bi došao do ovog smelog zaključka, Šudžung Šen (Shuzhong Shen) sa Univerziteta u Nandžingu u Kini upotrebio je AI model pod nazivom OneStrata (naziv inspirisan stratigrafijom, naukom o slojevima stena), obučen na podacima o fosilima, kako bi izoštrio našu mutnu sliku o ovim prošlim događajima.

- Kanonskih velikih pet masovnih izumiranja dugo se smatralo glavnim pokretačima istorije morskog biodiverziteta u fanerozoiku. Ova paradigma je, međutim, izgrađena na kompilacijama taksonomskih raspona i vremenskim jedinicama na nivou geoloških spratova, koje ne mogu da razreše ekološku dinamiku na vremenskim skalama od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada godina. Ovde predstavljamo OneStrata, temeljni AI model baziran na transformerskoj arhitekturi, koji uči zajedničku verovatnosnu reprezentaciju geološkog vremena direktno iz fragmentisanih stratigrafskih posmatranja – naveli su autori.

Kako objašnjava Nature, OneStrata to radi na sličan način kao što se veliki jezički modeli obučavaju na tekstovima kako bi predvideli sledeću reč u rečenici. Međutim, umesto tekstova, OneStrata se oslanja na ogromnu bazu podataka o fosilima pod nazivom OneStratigraphy. Stratigrafi obično grupišu fosilne uzorke u vremenske raspone od po nekoliko miliona godina. Iako to efektivno zamagljuje ukupnu vremensku liniju, posebno na kraćim intervalima, istraživačima omogućava da lakše rade sa tolikom količinom informacija.

Šen i njegove kolege godinama koriste pionirske tehnologije u pokušaju da rezoluciju ovih fosilnih vremenskih raspona poboljšaju sa miliona godina na svega nekoliko desetina hiljada godina. Na primer, 2020. Šen i tim kineskih naučnika iskoristili su superkompjuter kako bi dostigli rezoluciju od približno 26.000 godina. Njihov skup podataka obuhvatao je 11.000 morskih fosila sa više od 3.000 stratigrafskih profila, stvarajući novu krivu biodiverziteta koja se protezala od kambrijuma do trijasa — u trajanju od oko 300 miliona godina.

Studija iz 2020. pokazala je da se masovno izumiranje u kasnom devonu, pre oko 360 miliona godina, odvijalo postepeno, pri čemu je biodiverzitet opadao tokom približno 50 miliona godina. Poređenja radi, tokom masovnog izumiranja na kraju perma većina života nestala je za svega 63.000 godina.

Ova nova studija koristi OneStrata za predviđanje gde će se milioni fosila sa desetina hiljada različitih lokaliteta uklopiti u geološki zapis, postižući rezoluciju od svega 1.000 godina. Analiza ukazuje na to da su se tri od pet masovnih izumiranja na Zemlji, kasnodevonsko, kasnotrijasko i izumiranje na kraju krede, zapravo odvijala tokom više miliona godina. Ipak, Šen napominje da je ovde reč o krivoj biodiverziteta, te je moguće da su pojedine vrste aktivno izumirale dok su druge brzo zauzimale njihovo mesto.

Čak je i sama definicija masovnog izumiranja predmet rasprave. Kako navodi New Scientist, procene o broju masovnih izumiranja kreću se od samo tri pa sve do 20. Mnogi stručnjaci veruju da trenutno proživljavamo šesto masovno izumiranje prouzrokovano antropogenim klimatskim promenama.

(Telegraf Nauka/Popular Mechanics)