Amateri pomoću veštačke inteligencije odgonetaju tajne kodove iz prošlosti

Karter Lefen nije mogao da veruje svojim očima kad je model veštačke inteligencije GPT-6 Astra dešifrovao tajnu poruku nemačke vojske koja je bila kodirana 85 godina. Lefen, koji nema iskustva u kriptografiji, zatražio je od modela da dešifruje poruku i dobio je rešenje.

Lefen je jedan od mnogih amatera koji sad koriste velike jezičke modele (LLM) za odgonetanje kodova iz prošlosti. Njihovi napori koriste sposobnost velikih jezičkih modela da brzo primene algoritme za dekripciju istovremeno tragajući na internetu za dodatnim istorijskim dokumentima ili informacijama koje bi mogle biti od pomoći.

Preporučujemo

Stručnjaci za kriptografiju su uzbuđeni zbog porasta interesovanja za odgonetanje kodova — ali su takođe preplavljeni zahtevima za potvrdu rešenja veštačke inteligencije, koja često mogu biti netačna. „Stiže veoma mnogo lažno pozitivnih rezultata od ljudi koji zapravo ne razumeju kriptoanalizu“, kaže Elonka Danin, penzionisana programerka video-igara iz oblasti Vašingtona, autorka knjiga o kriptografiji.

Odgonetnute šifre

U septembru je Lefen, iz kompanije za finansijske podatke i medije Blumberg u Njujorku, zatražio od GPT-6 Astre da pretraži veb-sajt Crypto Cellar Research, koji sadrži nerešene šifre iz prošlosti.

Lefen je LLM-u postavio zadatak da izabere i zatim dekodira poruku šifrovanu mašinom Enigma, koju su nemačke oružane snage koristile tokom Drugog svetskog rata da bi sakrile vojnu komunikaciju od neprijatelja. Rotori i priključci Enigme preusmeravali su električne signale kako bi kodirali slova alfabeta na 103 sekstiliona mogućih načina.

GPT-6 Astra, proizvod firme OpenAI iz San Franciska u Kaliforniji, izabrala je poruku poslatu 10. jula 1941. godine, verovatno zato što je bila kratka — 82 znaka — i potencijalno povezana sa drugom porukom Enigme poslatom istog dana, a koja je dekodirana 2017. godine. Ako je ta već odgonetnuta poruka sadržala neke od istih reči kao i ona koja nije odgonetnuta, to bi moglo olakšati dešifrovanje.

GPT-6 Astra je napisala kod za simulaciju mašine Enigma i tragala za podešavanjima koja bi reprodukovala poznati tekst iz poruke rešene 2017. godine i učinila nerešenu poruku razumljivom.

Tokom deset sati, LLM je testirao više od četiri milijarde podešavanja. Lefen je bio „zapanjen“ rešenjem koje mu je predstavljeno i poslao ga je na potvrdu. Ispostavilo se da je poruka bila šifrovana postavkama Enigme različitim od onih korišćenih u već dekodiranoj poruci, iako su poslate istog dana — što nije uobičajeno i moglo bi objasniti zašto je poruka toliko dugo ostala neodgonetnuta.

Inspirisan Lefenovim uspehom, Karter Čerč iz kompanije za sajber-bezbednost SentinelOne u Kaliforniji, odlučio je da se uhvati u koštac sa nerešenom šifrom koju je italijanski zvaničnik poslao jednom od generala francuskog cara Napoleona 1809. godine. Čerč je GPT-6 Astri dao sliku poruke sa veb-sajta Cryptiana.

GPT-6 Astra je pronašla delimični ključ među zapisima na jednom francuskom kriptografskom veb-sajtu i pokušala inkrementalni pristup odgonetanju poruke. Koristila je uobičajenu strategiju u kojoj se ključ dekodiranja nanovo podešava u zavisnosti od toga da li je rezultat razumljiviji nego onaj sa prethodnim ključem. GPT-6 Astra je naišla na uspešan ključ za oko šest sati, a Čerč je dekodiranu poruku — koja opisuje lokacije trupa — poslao na verifikaciju.

Čerč kaže da je ova poruka mogla biti odgonetnuta i bez veštačke inteligencije, ali je sposobnost LLM-a da transkribuje simbole sa slike, pronađe delimični ključ i odredi kako da ga primeni uveliko smanjila potrebno vreme i trud.

Oprez pri razbijanju kodova

Kriptografi upozoravaju amatere da ne unose šifrovane poruke u velike jezičke modele tek tako. „Ubacivanje šifre u ChatGPT može doneti tačan odgovor, ali bih ga definitivno poslala istoričaru ili stručnjaku“ koji može da interpretira rezultat, kaže Beata Međeši, kompjuterska lingvistkinja na Stokholmskom univerzitetu. Veliki jezički modeli mogu „halucinirati“ rešenja, proizvodeći poruke koje izgledaju uverljivo, ali ne mogu proći detaljno ispitivanje, upozorava Danin.

Veliki jezički modeli često imaju probleme sa dekodiranjem retkih šifara jer im nedostaje dovoljno informacija o istorijskim jezičkim obrascima. Modeli su verovatno bili uspešni sa Enigminim kodovima jer je to dobro proučena mašina sa poznatim algoritmima za dekodiranje. Ređe ili manje proučavane šifre predstavljaju veći izazov za AI.

Pošto su alati veštačke inteligencije postali napredniji, kriptografi su poslednjih meseci preplavljeni imejlovima entuzijasta koji tvrde da su otkrili značenje kodova i traže verifikaciju. Stručnjaci preporučuju amaterima koji odgonetaju šifre da pre podnošenja zahteva provere da li istorijski kontekst poruke ima smisla.

Ipak, stručnjaci kažu da se ne osećaju ugroženo od AI rešenja i amatera, već da bi bili srećni da se odgonetne više kodova. „Bilo bi uzbudljivo ako bi nam nove metode pomogle da razumemo nepristupačne izvore“.

(Telegraf Nauka/Nature)