„Za mene je to magija“: Konačno se zna kako su Rimljani pravili staklo koje menja boje

Likurgov pehar... Foto: Shutterstock/Joseph Creamer

U Rimskom carstvu zanatlije su bile izuzetno vešte u izradi stakla. To je iznedrilo neka od čuda starog veka, ali malo koja kreacija je spektakularnija od remek-dela starog oko 1.600 godina, koje se čuva u Britanskom muzeju.

Preporučujemo

U zavisnosti od toga gde je svetlo pozicionirano, Likurgov pehar menja boju, od žad-zelene pod normalnim osvetljenjem do rubin crvene kada je osvetljena otpozadi, što je neverovatan podvig optičkog inženjerstva koji vekovima zbunjuje istoričare i staklare, piše Gardijan.

Naučnici sa Univerziteta u Šefildu sada su uspeli da replikuju ovo izuzetno optičko svojstvo, koristeći drevni recept dobijen na osnovu fragmenta rimskog „dihroičnog“ (dvobojnog) originala.

Dr Lisa Holands (Lisa Hollands), ekspertkinja na Fakultetu za hemijsko, materijalno i biološko inženjerstvo Univerziteta u Šefildu, izjavila je da je repliciranje pehara bilo „rad iz čiste ljubavi“ i da su „ljudi to i ranije pokušavali sa ograničenim uspehom“.

- Za mene je to magija – dodala je ona.

Original iz 4. veka nosi mitološki friz koji prikazuje legendu o kralju Likurgu iz 6. knjige Homerove Ilijade. Isklesan u dubokom reljefu, prikazuje trijumf boga vina, Dionisa, nad Likurgom, kog je obavila i zarobila vinova loza. Međunarodni panel ga je 2022. godine proglasio jednim od sedam staklenih čuda sveta.

Holandsova je sarađivala sa profesorkom Kerolajn Džekson (Caroline Jackson), vodećim stručnjakom za rimsko staklo, tokom sprovođenja početnog istraživanja. Zatim se pojavio izazov ubacivanja nanočestica zlata i srebra u staklo – od kojih je svaka hiljadu puta manja od zrna peska.

Napravljeno je gusto rastopljeno staklo i, kako se hladilo sa temperature znatno više od 1.000 stepeni, nanokristali zlata i srebra počeli su da rastu oko čestica unutar njega.

- Bela svetlost se sastoji od mnogo različitih boja, i to možete videti kada se na nebu pojavi duga. Nanočestice su mnogo manje od talasnih dužina svetlosti i pod određenim uslovima blokiraju određene boje zato što svetlost utiče na elektrone u atomima. Zbog toga, kod ovog stakla, ako svetlost prolazi kroz njega, čestice zlata i srebra blokiraju plavu i zelenu svetlost, propuštajući samo crvene i narandžaste tonove. Ako se svetlost odbija od površine, čestice raspršuju svetlost, dajući neprozirnu zelenu boju koju vidimo – rekla je ona i dodala:

- Da su Rimljani mogli da me vide kako eksperimentišem, verovatno bi se nasmejali i pitali: „Kako to da ona ne zna da napravi ovo?“

Univerzitet u Šefildu angažovao je staklarskog umetnika Eliota Vokera (Elliot Walker) da oživi ovaj efekat u savremenoj staklenoj skulpturi koja odaje počast svom „drevnom blizancu“ kombinovanjem priče o Likurgu i skulpture Farnezijskog Atlasa, pri čemu je globus zamenjen peharom.

- Za mene je to veza sa rimskim staklarima - rekao je on.

Biće predstavljena u Galeriji „Millennium“ u okviru univerzitetske manifestacije Festival of the Mind od 6. do 15. novembra, pre nego što postane deo stalne postavke u Tarnerovom muzeju stakla.

U pismu koje je Hadrijan navodno napisao svom šuraku u Rimu stoji: „Poslao sam ti šarene pehare koji menjaju boju, a koje mi je poklonio sveštenik jednog hrama... Voleo bih da ih koristiš na gozbama tokom praznika.“

(Telegraf Nauka/The Guardian)