Ritual protiv veštičarenja, magijske bajalice, račun za pivo… Dešifrovani zapisi iz projekta „Skriveno blago“

Narodni muzej Danske više od 100 godina čuva veliku kolekciju ispisanih glinenih tablica najstarijih civilizacija Starog istoka. Mnoge od njih su stare više od 4.000 godina i napisane su odavno izumrlim jezicima.

Ove tablice su dugo „vodile miran život“, ali sada su ih istraživači dešifrovali i otkrili fascinantne tekstove o magiji, kraljevima i staroj dobroj birokratiji, saopštio je Univerzitet u Kopenhagenu.

Preporučujemo

Pre oko 5.200 godina pripadnici starih kultura u Iraku i Siriji počeli su da urezuju znakove na glinene tablice. Ovaj novi sistem komunikacije postepeno je omogućio razvoj naprednih urbanih društava sa složenim administrativnim sistemima.

Narodni muzej Danske je formirao veliku kolekciju ovih ranih istorijskih izvora, pisanih klinastim pismom na odavno izumrlim jezicima. Kolekcija u skorije vreme nije bila proučavana, ali sada su istraživači iz muzeja i sa Univerziteta u Kopenhagenu po prvi put analizirali, identifikovali i digitalizovali sve drevne tekstove u okviru projekta „Skriveno blago: Zbirka klinastog pisma Narodnog muzeja“.

Velika hramovna biblioteka

Kada su istraživači počeli detaljnije da ispituju zbirku, ispostavilo se da ona sadrži širok spektar tekstova, od računa i pisama do medicinskih tretmana i magijskih bajalica.

Mala grupa tekstova potiče iz sirijskog grada Hame, a proučavala ih je danska ekspedicija 1930-ih godina. Grad su 720. pre nove ere uništili i opljačkali asirski ratnici, koji su plen odneli u svoju prestonicu Ašur, u današnjem Iraku. Međutim, u žurbi su ostavili neke od glinenih tablica, koje se sada nalaze u Narodnom muzeju Danske.

- Tekstovi u zbirci koji potiču iz Hame stari su skoro 3.000 godina i bave se medicinskim tretmanima i magijskim bajalicama. Ostavljeni su u ostacima onoga za šta verujemo da je morala biti velika hramovna biblioteka. Svi ostali tekstovi su nestali – objašnjava asirolog Trels Pank Arbel, koji je bio deo projekta „Skriveno blago“.

Prema njegovim rečima, tekstovi iz Hame su potpuno jedinstveni, jer iz tog regiona i perioda praktično nisu pronađeni drugi tekstovi na klinastom pismu koji se bave ovim temama. Jedan tekst mu je posebno privukao pažnju.

- Ispostavilo se da jedna od glinenih tablica sadrži takozvani ritual protiv veštičarenja, koji je bio od ogromnog značaja za kraljevsku vlast u Asiriji jer je imao izuzetnu moć da odvrati nesreće – poput političke nestabilnosti – koje bi mogle zadesiti kralja – kaže Trels Pank Arbel.

Ritual, koji je trajao celu noć, uključivao je spaljivanje malih figura napravljenih od voska i gline, dok je egzorcista recitovao niz utvrđenih bajalica. S obzirom na važnu ulogu rituala u Asiriji, istraživači su bili iznenađeni što su pronašli baš ovaj tekst tako daleko od prestonice Asirskog carstva i bogatih književnih kultura Mesopotamije. Hama je, na kraju krajeva, bila daleko na periferiji ovih regija.

Spiskovi vladara, pisma i birokratija

U okviru zbirke, istraživači su otkrili kopiju veoma poznatog spiska vladara, koji opisuje i mitske i istorijske kraljeve.

To je važan politički dokument koji navodi kraljeve još iz vremena pre Noja i potopa. Konkretna tablica pronađena u Narodnom muzeju je školski tekst i pominje kraljeve koji su vladali krajem 3. milenijuma pre nove ere. Druge kopije pominju i legendarnog kralja Gilgameša, najstarijeg poznatog epa.

- To čini ovaj spisak vladara jednim od retkih ostataka koje imamo, a koji sugerišu da je Gilgameš možda zaista postojao. Nismo imali pojma da ovde u Danskoj imamo kopiju tog spiska. To je prilično spektakularno – rekao je Arbel.

Druga grupa tekstova u zbirci potiče sa danskih iskopavanja u Tel Šemšari 1957. godine, u današnjem severnom Iraku. Tekstovi iz Tel Šemšare sastoje se od prepiske između lokalnog vladara i asirskog kralja iz oko 1800. godine pre nove ere, kao i niza administrativnih dokumenata koji su, uz mnoge druge te vrste iz različitih perioda, bili značajan razlog zašto je klinasto pismo prvobitno izmišljeno.

- Veliki broj tablica sa klinastim pismom koje danas imamo svedoči o visoko razvijenoj birokratiji. Postojala je potreba da se vodi evidencija o naprednim društvima koja su se gradila, pa smo pronašli veliki broj tablica koje sadrže praktične informacije, kao što su računi i spiskovi robe i osoblja. Stoga nije iznenađujuće što jedna od tablica u zbirci Narodnog muzeja sadrži nešto tako uobičajeno kao što je veoma stari račun za pivo – zaključuje Arbel.

(Telegraf Nauka/Københavns Universitet)