Dr Arbol analizirao medicinske recepte iz Mesopotamije: Otkrio je nešto potpuno neverovatno

Dr Trols Pank Arbol analizirao je drevne medicinske recepte iz Mesopotamije kako bi razumeo i procenio ulogu svetilišta u procesu izlečenja. Studija objavljena u žurnalu Iraq otkrila je da su specifična oboljenja, posebno ušiju i slezine/pankreasa (ṭulīmu), bila povezana sa receptima u kojima je pacijentima nalagano da posete hramove bogova kako bi stekli njihovu naklonost, piše Phys.org.

Pločice sa klinastim pismom iz 2. i 1. milenijuma pre nove ere retko spominju hramove ili svetilišta. Takođe, nejasna je veza glavnih iscelitelja, kao što su asû i āšipu/mašmaššu, sa hramovima. Od medicinskih recepata korišćenih u studiji, samo 12 njih iz 6 tekstova spominjalo je svetilište.

Preporučujemo

Svetilišta navedena u tekstovima upućivala su pacijente da potraže hramove raznih bogova, uključujući Sina, Ninurtu, Šamaša, Ištar i Marduka. Ova svetilišta su uključivala i lične oltare koji su se verovatno nalazili u domovima pacijenata.

Kada bi se tamo našao, „pacijent bi verovatno recitovao jednu ili više molitvi i obavljao različite ritualne radnje, kao što je prinošenje darova“, naveo je dr Arbol.

- U hramu boginje isceljenja Gule u vavilonskom gradu Isinu, ostaci zavetnih figurica sugerišu da su pacijenti mogli posećivati hram noseći ih sa sobom, pri čemu su ti predmeti na neki način bili povezani sa njihovom bolešću. Takvi pacijenti su možda ostavljali zavetne figurice u hramu kao čin molbe – dodao je on.

Zašto posetiti svetilište?

Jedan od razloga zašto se veruje da je pacijentima nalagano da posete svetilište bila je neophodnost da se stekne naklonost bogova, a samim tim i sreća, pre samog lečenja.

Smatralo se da traženje božanske naklonosti pomaže pacijentu da dobije „dobra znamenja“. Moguće je da je ta srećna sudbina morala da se traži šestog dana, ili je trajala šest dana. Iako je nejasno na šta se medicinski tekst konkretno odnosi, dr Arbol objašnjava:

- Tehnički je moguće pročitati red u „Tekstu br. 1“ i kao „šesti dan“ i kao „šest dana“, stoga još nije sasvim jasno da li je srećna sudbina trebalo da se doživi određenog dana ili tokom niza dana. Sklon sam mišljenju da je trebalo da traje nekoliko dana, naročito zato što nekoliko recepata koji su istraženi u članku navodi da je isceliteljske radnje trebalo ponavljati više dana. U skladu sa tim, imalo bi smisla da srećna sudbina traje nekoliko dana dok lek deluje.

- Iz samih tekstova nije jasno kako je taj dan ili period dana određivan. Najverovatnije je da se pomenuti dan, ili raspon dana, računao od posete svetilištu. Alternativno, to je moglo biti od trenutka kada su se simptomi prvi put pojavili ili kada je iscelitelj postavio dijagnozu – rekao je dr Arbol i dodao:

- Problem sa ovom interpretacijom je taj što bi ona onda zavisila od toga da li pacijent može da precizira kada su se njegovi ili njeni simptomi pojavili, ili da li je to bilo od momenta konsultacije sa isceliteljem koji ima dijagnostičke sposobnosti. Čisto dijagnostički tekstovi pominju bolesti koje traju nekoliko dana, što je, naravno, očekivano.

Najzagonetnije pitanje

Od 6 rukopisa, 5 se odnosi na oboljenja uha, dok se jedan odnosi na oboljenja slezine/pankreasa (ṭulīmu). Tačan razlog zašto su baš ova specifična oboljenja zahtevala od pacijenata da posete svetilište, dok druga nisu, ostaje misterija. Ipak, to može imati veze sa ulogom uha u primanju mudrosti i božanskih poruka, kao i sa mogućnošću da se oboljenja uha razviju u teže bolesti.

- Ovo je možda najzagonetnije pitanje u vezi sa ovim člankom, jer bi se očekivalo da se i druga oboljenja ublažavaju ili lakše leče sličnim radnjama. Uvo je smatrano organom za primanje mudrosti; bilo je povezano sa pažnjom i poslušnošću. Takođe, infekcije uha bile su nepredvidive i mogle su da dovedu do simptoma poput vrtoglavice, koji bi primorali pacijenta da leži u postelji, što je ukazivalo na teže stanje. Štaviše, mogle su se razviti u ozbiljna oboljenja, poput meningitisa – rekao je dr Arbol.

Potrebna su dalja istraživanja kako bi se razumeli specifični detalji uloge svetilišta, iscelitelja i vrsta oboljenja. Dr Arbol se nada da će u budućim istraživanjima ispitati da li je zajednička molitva možda korišćena za suzbijanje epidemija u zajednici.

- Trenutno sprovodim veći istraživački projekat o epidemijama u Mesopotamiji pod naslovom „Od katastrofe do kulture: Razumevanje epidemija u drevnoj Mesopotamiji“. Kao deo ovog projekta, ispitaćemo i da li je zajednička molitva korišćena za uklanjanje epidemijskih bolesti iz zajednice – rekao je on.

(Telegraf Nauka/Phys.org)