Bebe neandertalaca rasle su mnogo brže nego bebe modernih ljudi: Bili su nezavisniji i fizički sposobniji

Bebe neandertalaca možda su bile mnogo krupnije i rasle su znatno brže nego bebe modernih ljudi (Homo sapiens), pokazuje nova studija najočuvanijeg skeleta odojčeta neandertalca. Neandertalci (Homo neanderthalensis ili, prema nekima, Homo sapiens neanderthalensis) su naši najbliži izumrli srodnici, drevna grupa ljudi koja je živela u Evroaziji dok nisu nestali pre oko 40.000 godina, piše Phys.org.

U ovom istraživanju, koje je objavljeno u žurnalu Current Biology, naučnici su ispitali Amud 7, skoro potpun skelet bebe neandertalca pronađen u pećini Amud u današnjem severnom Izraelu, koji datira od pre između 51.000 i 56.000 godina. Pol odojčeta nije bilo moguće identifikovati, ali ono ima jasne neandertalske karakteristike čak i u tako ranoj dobi. One uključuju kosti koje su robusnije i deblje.

Preporučujemo

- Skelet pokazuje jasne neandertalske afinitete kako u kranijalnim, tako i u postkranijalnim ostacima, a njegove morfološke karakteristike osvetljavaju filogeniju, rast i razvoj neandertalaca - napisali su istraživači u svom radu.

Na osnovu stadijuma razvoja zuba i analize linija rasta gleđi, tim procenjuje da je beba bila stara oko šest meseci kada je umrla. Međutim, u pogledu razvoja ruku i nogu, odojče je izgledalo kao da ima 14 meseci prema standardima modernih ljudi.

Ukupno, tim je analizirao 111 delova skeleta i koristio 3D modelovanje kako bi napravio digitalnu verziju deteta, što im je pomoglo da procene njegovu visinu, težinu i veličinu mozga.

Kada je istraživački tim uporedio Amud 7 sa još dva deteta neandertalca - „Dederije 1“ iz Sirije, koji je imao dve godine, i trogodišnjakom pronađenim u Francuskoj – uočili su slične dokaze ubrzanog ranog rasta.

- Ono što je najuočljivije, odojče pokazuje znake neobično brzog somatskog [telesnog] rasta, što sugeriše da su neandertalci imali specifičnu razvojnu strategiju u ranom periodu života - naveli su istraživači.

Naučnici sugerišu da bi tako brz rast stvorio izuzetno visoke energetske zahteve. To implicira da su majke neandertalke i njihove grupe morale biti veoma vešte u obezbeđivanju ishrane koja je bila potrebna njihovim potomcima. Iako se u radu ne navode specifične namirnice, tim naglašava da bi relativno brz rast bio moguć samo ako su mogli kontinuirano da zadovoljavaju te potrebe.

Tačni evolucioni razlozi su nejasni, ali bi uzrok mogli biti pritisci surovog, nepredvidivog paleolitskog pejzaža, zbog čega bi bilo korisno što pre dostići fizičku zrelost. Na taj način, deca neandertalaca mogla su postati nezavisnija i fizički sposobnija ranije nego deca modernih ljudi.

(Telegraf Nauka/Phys.org)