Ekskluzivno: Dr Patrik Šmit za Telegraf Nauku o senzacionalnom otkriću o neandertalcima

„Neandertalci u Mustiju“, Čarls R. Najt, 1920. Musti je važno arheološko nalazište u blizini sela Pezak-lu-Musti, Dordonja, Francuska. Foto: Wikimedia Commons/donglutsdinosaurs.com/FunkMonk

Novo ispitivanje zaboravljenog arheološkog blaga iz pećine Mustije dovelo je do senzacionalnog otkrića – neandertalci su za pravljenje kamenog oruđa s drškom koristili složeni lepak. Studija objavljena u Science Advances pokazala je da su najbliži rođaci ljudi, dugo smatrani brutalnim i ograničenim divljacima, bili prilično razvijeni i da su umeli da razmišljaju kao rani inženjeri. Ovo otkriće jedno je u nizu onih koja su poslednjih godina pokazala da su pripadnici vrste Homo neanderthalensis bili napredniji i inteligentniji nego što se dugo mislilo – da su kuvali hranu, pretvarali kosti i kamen u oruđe i oružje, stvarali pećinsku umetnost, sahranjivali mrtve...

Vođa tima istraživača dr Patrik Šmit, profesor Odeljenja za praistoriju i ekologiju kvartara i Odeljenja za geonauke Univerziteta u Tibingenu, za Telegraf Nauku odgovorio je na nekoliko pitanja o neverovatnom otkriću.

Preporučujemo

• Kako ste otkrili dokaze o tome da su neandertalci koristili kompleksan lepak za pravljenje kamenih alata poput strugača, cepača i sečiva?

- Studija je započeta zbog zanimljivog otkrića. Iako je nalazište Mustije poznato, čak toliko da je dalo ime najpoznatijoj neandertalskoj kulturi – musterijenu, berlinska kolekcija iz pećine Mustije bila je zaboravljena. Kada smo ponovo otkrili ove predmete, videli smo da su izvanredno očuvani. Zato smo bili u mogućnosti da vidimo da je lepak koji je korišćen imao više sastojaka napravljen od organskog veziva i okera.

Patrick Schmidt

• Šta nam to govori o neandertalcima i njihovim kognitivnim sposobnostima?

- Činjenica da su neandertalci „pravili“ takvu supstancu daje nam uvid u njihove sposobnosti i način njihovog razmišljanja. Bilo je poznato odranije da su neandertalci pravili slične drške na pasivnoj strani kamenog oruđa da bi mogli bolje da ih koriste. Na nalazištima poznatim pre ove studije, za te drške je korišćen katran od breze, lepljiva supstanca koja se pravi destilacijom kore breze. Ono što pokazuju drške s bitumenom i okerom iz Musijea je da su neandertalci imali kulturnu tradiciju da koriste takve drške. Čak i kada im nije bio dostupan potrebni materijal, poput breza za pravljenje katrana od breze, držali su se cilja da prave drške koje pomažu u boljem korišćenju kamenih alata i da su namerno proizvodili novi i odgovarajući materijal, i to mešanjem. To znači da su se ponašali kao rani inženjeri praveći materijale u skladu sa svojim potrebama. Druga činjenica je da je nabavka tih materijala predstavljala pravu investiciju, jer su donošeni iz regiona koji su bili daleko jedan od drugog. To znači da su ove drške imale veliku vrednost za one koji su ih pravili.

• Da li je bilo zanimljivo praviti paleolitski alat i koristiti ga?

- Bilo je izazovno jer je prirodno tečni bitumen supstanca jakog mirisa koja je, osim toga, i veoma lepljiva. Uvek je zanimljivo reprodukovati drevnu tehnologiju. To nam omogućuje da bolje razumemo ove rane ljude, iza kojih nije ostalo ništa osim materijalne kulture.

Imitacija neandertalskog alata sa lepkom i drškom... Foto: Patrick Schmidt et al.Ochre-based compound adhesives at the Mousterian type-site document complex cognition and high investment.Sci. Adv.10,eadl0822(2024). CC BY 4.0 DEED

• Koliko je važno ovo otkriće? Da li će promeniti način na koji većina ljudi vidi neandertalce?

- Da, ovo je prvo ovakvo otkriće kompleksnog lepka koji su pravili neandertalci. To naglašava da su bili sposobni za inženjersku proizvodnju materijala i da su bili spremni da mnogo toga potroše na pravljenje tih materijala.

• Homosapijens u Africi razvio je kompleksni lepak u slično vreme kao i neandertalci u Evropi. Šta nam to govori o sličnostima i razlikama u životu dve bliske vrste?

- Postoje kompleksni lepkovi poznati iz Afrike koji su datirani na pre 60-70 hiljada godina, grubo rečeno u slično vreme ili, možda, malo pre otkrića iz Mustijea. Šta to znači je da su tehnologije pravljenja lepka obe vrste ranih ljudi bile veoma slične i imale sličan potencijal za nas da ih razumemo. Međutim, čini se da nema veza između dve tehnologije pravljenja lepka. Ovo je dobar primer tehnološke konvergencije.

• Da li je multidisciplinarni pristup bolji za shvatanje toga kako su ljudi živeli u praistoriji?

- Da, jasno. Ono što nam je potrebno je više uključivanje hemije, fizike i nauka o materijalima da bolje čitamo skrivene sisteme u materijalnim ostacima ranih ljudi. Takva primena predstavlja veoma obećavajući pristup u arheologiji.

(Telegraf Nauka)