Neverovatno otkriće o tehnologiji ljudskih predaka: Naučnici proučavali alat star 2,75 miliona godina

Tokom skoro 300.000 godina rani ljudi pravili su kameni alat dok su se suočavali sa stalnim šumskim požarima, ekstremnim sušama i dramatičnim promenama okruženja. Nova studija objavljena u Nature Communications otkriva izuzetne dokaze o ovoj tehnološkoj tradiciji u basenu Turkane u Keniji, piše ScienceDaily.

Na nalazištu Namorotukunan međunarodni tim istraživača otkrio je jedan od najstarijih i najdugovečnijih dokaza proizvodnje kamenog alata ili oruđa olduvijan tehnologije, datiranog otprilike pre između 2,75 i 2,44 miliona godina.

Preporučujemo

Ovu drevni radovi, suštinski prvi višenamenski „švajcarci“, pokazuju da su naši preci ne samo uspeli da se adaptiraju na ekstremne promene u jednoj od najnestabilnijih era Zemlje, već su i napredovali, navodi ScienceDaily.

- Ovo nalazište otkriva izuzetnu priču o kulturnom kontinuitetu. Ono što vidimo nije jedna inovacija, već dugotrajna tehnološka tradicija – rekao je Dejvid R. Braun, profesor antropologije Univerziteta Džordž Vašington i saradnik Instituta Maks Plank.

Kako navodi Suzana Karvaljo, direktorka nauke u Nacionalnom parku Gorongosa u Mozambiku i starija autorka studije, ova otkrića pokazuju da je upotreba alata možda bila mnogo prisutnija adaptacija među našim precima primatima.

- Namorotukunan pruža redak pogled na promenjivi svet koji je odavno nestao – reke koje menjaju tokove, požare koji su razarali prostor u okolini, širenje pustinje – dok se alati nisu menjali. Skoro 300.000 godina isto umeće je opstajalo, možda pokazujući jednu od naših najstarijih navika, da koristimo tehnologiju da budemo stabilni uprkos promenama – rekao je Den V. Palku Rolijer, koautor i naučnik sa Univerziteta u Utrehtu i Univerziteta u Sao Paolu.

Jedno od ključnih otkrića je da su rani hominini razvili kamene alate sa oštrim ivicama, a onda su znanje i tehniku prenosili s generacije na generaciju tokom neverovatno dugog perioda. Poređenja radi, ova tehnologija postojala je tokom 300.000 godina, pre oko 40.000 godina nestali su neandertalci, a anatomski moderni ljudi (Homo sapiens) počeli su da se bave poljoprivredom tek pre oko 10.000 godina, dok se smatra da su prve civilizacije nastale u Mesopotamiji pre oko 5.000-6.000 godina.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)