Da li zaista živimo u kompjuterskoj simulaciji? Fizičari matematički dokazali pravu istinu

Ceo naš svet je samo simulacija na superkompjuteru neke napredne civilizacije. To je zaplet veoma popularan u naučnoj fantastici.

„Matriks“ je verovatno najpoznatiji film s tom temom, u kojoj sve započinje kada Neo mora da izabere između crvene i plave pilule pre nego što se probudi, ali ima ih još – „Trinaesti sprat“, „Mračni grad“, „Igrač broj 1“… Da ne spominjemo epizode serijala „Crno ogledalo“.

Ipak, novo istraživanje matematički je dokazalo pravu istinu o ovome: mogućnost da živimo u kompjuterskoj simulaciji nije samo neverovatna - NEMOGUĆA JE, saopštio je Univerzitet Britanske Kolumbije, kampusa Okanagan (UBC).

Dr Mir Fajzal, vanredni profesor na Fakultetu nauka UBC, i njegove kolege dr Lorens Kraus, Aršid Šabir i Frančesko Marino, pokazali su da fundamentalna priroda stvarnosti funkcioniše na način koji nijedan računar nikada ne bi mogao da simulira.

Njihova otkrića, objavljena u Journal of Holography Applications in Physics, idu dalje od pukog nagoveštaja da ne živimo u simuliranom svetu poput Matriksa. Oni dokazuju nešto mnogo dublje: univerzum je izgrađen na vrsti razumevanja koje postoji izvan dosega bilo kog algoritma.

Sopstvena simulacija

- Sugerisano je da bio svemir mogao da bude simlacija. Kada bi takva simulacija bila moguća, simulirani svemir bi sam mogao da dovede do života, koji bi zauzvrat mogao da stvori sopstvenu simulaciju. Ova rekurzivna mogućnost čini veoma malo verovatnim da je naš svemir originalni, a ne simulacija smeštena u drugoj simulaciji. Smatralo se da ova ideja leži izvan dosega naučnog istraživanja. Međutim, naše nedavno istraživanje je pokazalo da se ona, zapravo, može naučno obraditi - rekao je dr Fajzal.

Istraživanje se oslanja na fascinantnu osobinu same stvarnosti. Moderna fizika je otišla daleko iza Njutnovih opipljivih „stvari“ koje se odbijaju u svemiru. Ajnštajnova teorija relativnosti zamenila je Njutnovu mehaniku. Kvantna mehanika je ponovo transformisala naše razumevanje. Današnja najsavremenija teorija - kvantna gravitacija – sugeriše da čak ni prostor i vreme nisu fundamentalni. Oni proizilaze iz nečeg dubljeg: čiste informacije, navodi se u saopštenju.

Ova informacija postoji u onome što fizičari nazivaju platonskim carstvom – matematičkoj osnovi stvarnijoj od fizičkog univerzuma koji doživljavamo. Iz ovog carstva proizilaze sam prostor i vreme.

Ovde postaje zanimljivo. Tim je pokazao da čak ni ova informatička osnova ne može u potpunosti da opiše stvarnost koristeći samo računanje. Koristili su moćne matematičke teoreme – uključujući Gedelovu teoremu nepotpunosti – da dokažu da potpuno i dosledno opisivanje svega zahteva ono što oni nazivaju „nearitmičkim razumevanjem“.

Razmislite o tome na ovaj način, navodi se. Računar prati recepte, korak po korak, bez obzira na to koliko su složeni. Ali neke istine se mogu shvatiti samo nearitmičkim razumevanjem – razumevanjem koje ne sledi nijedan niz logičkih koraka. Ove „Gedelove istine“ su stvarne, ali ih je nemoguće dokazati računanjem.

Osnovni primer je izjava: „Ova istinita izjava nije dokaziva“. Ako bi bila dokaziva, bila bi lažna, čineći logiku nedoslednom. Ako nije dokaziva, onda je istinita, ali to čini svaki sistem koji pokušava da je dokaže nepotpunim. U svakom slučaju, čisto računanje ne uspeva.

- Pokazali smo da je nemoguće opisati sve aspekte fizičke stvarnosti koristeći računarsku teoriju kvantne gravitacije. Zato se nijedna fizički potpuna i dosledna teorija svega ne može izvesti samo iz računanja. Naprotiv, zahteva nearitmičko razumevanje, koje je fundamentalnije od računarskih zakona kvantne gravitacije i stoga fundamentalnije od samog prostor i vremena – rekao je dr Fajzel.

Pošto bi računarska pravila u platonskom carstvu, u principu, mogla da liče na ona u kompjuterskoj simulaciji, zar to carstvo samo ne bi moglo biti simulirano? Ne, kažu istraživači. Njihov rad otkriva nešto dublje.

- Oslanjajući se na matematičke teoreme vezane za nepotpunost i nedefinisanost, dokazujemo da se potpuno dosledan i kompletan opis stvarnosti ne može postići samo računanjem. Zahteva nearitmičko razumevanje, koje je po definiciji izvan algoritamskog računanja i stoga se ne može simulirati. Stoga, ovaj univerzum ne može biti simulacija – rekao je dr Fajzal.

Fundamentalni zakoni fizike

Koautor studije dr Lorens Kraus kaže da ovo istraživanje ima duboke implikacije.

- Fundamentalni zakoni fizike ne mogu biti sadržani u prostoru i vremenu, jer ih oni generišu. Dugo se, međutim, nadalo da bi istinski fundamentalna teorija svega na kraju mogla opisati sve fizičke fenomene kroz proračune zasnovane na tim zakonima. Ipak, pokazali smo da to nije moguće. Potpun i dosledan opis stvarnosti zahteva nešto dublje – oblik razumevanja poznat kao nearitmičko razumevanje – rekao je on.

Zaključak tima je jasan i predstavlja važno naučno dostignuće, naglasio je Fajzal.

- Svaka simulacija je inherentno algoritamska – mora da prati programirana pravila. Ali pošto je fundamentalni nivo stvarnosti zasnovan na nearitmičkom razumevanju, univerzum ne može biti, i nikada ne bi mogao biti, simulacija – zaključio je on.

Hipoteza simulacije dugo se smatrala netestibilnom, svrstanom u filozofiju, pa čak i naučnu fantastiku, a ne u nauku. Ovo istraživanje je čvrsto dovodi u domen matematike i fizike i pruža definitivan odgovor.

(Telegraf Nauka/The University of British Columbia Okanagan Campus)