Svi živimo u Matriksu, ceo svet je samo simulacija? Naučnici o jednoj od najneverovatnijih hipoteza

Foto: Shutterstock / Treecha

Miris kafe, sunčevi zraci koji se probijaju kroz drveće, zvuk vetra u mrkloj noći… Sve to bi moglo da bude jednako realno kao piksel na ekranu, navedeno je u filozofskom argumentu koji su 2003. objavili naučnici sa Oksforda. Hipoteza simulacije, kako je teorija nazvana, smatra da je moguće da ako čovečanstvo razvije tehnologiju da simulira svemir korišćenjem kompjutera, šanse su da mi već živimo u jednoj od tih simulacija, navodi Science Alert.

Preporučujemo

Iako hipoteza simulacije predstavlja više misaoni eksperiment nego stvarnu hipotezu, i delimično nalikuje na radnju čuvenog filma „Matriks“, mnogi naučnici vole da je proveravaju. Poslednji koji su to uradili su fizičar Melvin Vopson sa Univerziteta u Portsmutu i matematičar Serban Lepadatu sa Instituta za matematiku, fiziku i astronomiju Džeremaja Horoks, koji smatraju da je teorija moguća.

- Hipoteza simulacije je filozofska teorija u kojoj se smatra da su ceo svemir i naša realnost samo simulacija. Uprkos nedostatku dokaza, ova ideja dobija pristalice kako u naučnim krugovima, tako i u industriji zabave. Nedavni napredak na polju informacione fizike, poput publikacije o jednakosti principa mase, energije i informacija, čini se da podržavaju ovu teoriju – navodi se u radu objavljenom u žurnalu AIP Advances.

- Otkriće drugog zakona informacione dinamike (infodinamike) 2022. posebno pokreće nove i interesantne istraživačke alatke na raskrsnici između fizike i informacija – dodaju naučnici.

Oni navode da su ponovo ispitali drugi zakon infodinamike i njegovu primenjivost na digitalne informacije, genetske informacije, atomsku fiziku, matematičku simetriju i kosmologiju, ali i da „pružaju naučne dokaze za koje im se čini da podržavaju hipotezu simulacije“.

Vopson i Lepadatu navode da drugi zakon infodinamike, koji je zasnovan na drugom zakonu termodinamike, ukazuje na to da će bilo koji prirodni proces u svemiru dovesti do gubitka energije i povećanja u sistemu za merenje nereda ili entropiju. Vopson, koji misli da informacije mogu da se smatraju formom materije, smatra da bi isto moglo da bude istinito za informacione sisteme – nered bi trebalo da se poveća vremenom. Međutim, proučavajući dva različita sistema informacija – uređaje za čuvanje podataka i genom RNK – otkrio je da to nije slučaj. Drugi zakon infodinamike zahteva da entropija informacija ostane ista ili da opadne vremenom.

- Želeo sam da testiram drugi zakon infodinamike i da vidim da li će on podržati hipotezu simulacije čime bih je pomerio iz filozofskog u naučni svet – rekao je on.

U svom radu, naučnici ispituju šta ovaj novi zakon znači za različite naučne oblasti – genetiku, kosmologiju, atomsku fiziku, ispitivanje simetrije… Kako se navodi, analize su pokazale da kod mutacija virusa SARS-CoV-2 otkrića sugerišu da postoji mehanizam koji kontroliše mutacije po drugom zakonu infodinamike, da se elektroni u atomima raspoređuju tako da minimiziraju informacionu entropiju, kao i da ovaj zakon kontroliše i pojavu simetrije u svemiru.

#BreakingNews Dr. Melvin Vopson Proposes New Law of Physics Supporting the Simulation Hypothesis #DrMelvinVopson #UniversityofPortsmouth #newlawofphysics #simulationhypothesis #informationphysics #Breaking #News #NewsByAI https://t.co/z5l0F4vR7T...— AI News Bulletin (@AINewsBulletin) October 11, 2023

- Pokazali smo da je drugi zakon infodinamike primenjiv na svaki sistem sa informacijama, uključujući biološke sisteme. To ukazuje da je evolucija bioloških oblika života takva da genetske mutacije nisu slučajne. Taj zakon može da objasni i fenomene atomske fizike, ali je najzanimljiva činjenica kosmološka neophodnost. On objašnjava i postojanje simetrije u svemiru. Kako je zakon univerzalan, može se zaključiti da sve upućuje na činjenicu da se čini da je ceo svemir simulacija. Osim toga, drugi važni aspekt drugog zakona infodinamike je da on validira princip jednakosti mase, energije i informacija. Prema tom principu, informacija nije samo matematički konstrukt, već može imati i malu masu i smatrana petom formom materije. Princip nije eksperimentalno potvrđen i privlači mnogo skepticizma. Da li je informacija fitička ili ne nije važno za ovu studiju jer se drugi zakon infodinamike primenjuje na nju bez obzira da li ima masu ili ne – navodi se u studiji.

Sledeći korak je eksperimentalna provera teorije, navodi se.

(Telegraf Nauka/Science Alert)