Ekskluzivno: Ivan Šprajc, čovek koji je otkrio izgubljeni grad Maja, za Telegraf Nauku govori o svom poduhvatu

Prof. dr Ivan Šprajc (desno) kraj Stele 1 u Čaktunu FOTO: Ustupljena fotografija /Octavio Esparza Olguin (UNAM, Meksiko)

Slovenačkog arheologa i antropologa prof. dr Ivana Šprajca pojedini svetski mediji poput britanskog Gardijana nazvali su „stvarnim Indijana Džounsom“. Možda zvuči kao uobičajeno medijsko preterivanje, ali poređenje filmskog arheologa sa slovenačkim naučnikom nije bez razloga ako se zna i samo to koliko je izgubljenih gradova Maja na Jukatanu pronašao tokom svojih neverovatnih ekspedicija.

Vest o poslednjem otkriću prof. Šprajca, šefa Instituta za antropološke i prostorne studije pri Naučno-istraživačkom centru Slovenačke akademije nauka i umetnosti (ZRC SAZU), privukla je veliku pažnju u svetu. A taj pronalazak grada Okomtuna (Ocomtún) nije čak ni njegovo prvo otkriće ove godine – u januaru je objavljen rad u kome su on i njegov tim izneli dokaze da je kalendar u Mezoamerici značajno stariji nego što se mislilo.

Preporučujemo

Dok odmara od naporne ekspedicije po Jukatanu, prof. Šprajc dao je intervju za Telegraf Nauku u kome je govorio o otkriću izgubljenog grada Maja, značaju njihovog kalendara, ali i arheologiji uopšte.

Kako je vaša ekspedicija otkrila Okomtun, samo jedan od mnogih majanskih gradova koje ste pronašli tokom godina, i kakav je bio osećaj doći do ovog monumentalnog mesta?

- Nalazište Okomtun našli smo na osnovu rezultata lidarskog (laserskog) skeniranja (LiDAR) koje smo naručili za odabrane cone jednog velikog arheološko potpuno neistraženog područja, površine od 3 do 4 hiljada kilometara kvadratnih, u središnjem delu meksičke države Campeche. Iako je čitava teritorija nenaseljena i prekrivena tropskom šumom, vegetacija se može eliminisati posebnim algoritmima, tako da dobijemo goli reljef na kojem je moguće videti arheološke elemente – ostatke zgrada, poljoprivredne terase, kanale za navodnjavanje ili dreniranje... Jedna je koncentracija masivnih zgrada bila naročito velika, ali smo prave dimenzije mogli da utvrdimo tek na terenu. Bili smo, naravno, oduševljeni, pogotovo jer je pristup bio veoma naporan – ima puteva koji se povremeno koriste za eksploataciju drva, ali su u izuzetno lošem stanju i zadnjih 10 ili 15 kilometara bili su napušteni i potpuno zarasli u gustu vegetaciju koju smo morali da sečemo da bismo omogućili prolaz terenskih vozila sa opremom, vodom i hranom.

Koliko je ovo otkriće važno za razumevanje Maja?

- Pored Okomtuna pregledali smo i dosta veliko područje u okolini, sa više koncentracija zgrada, i na više mesta iskopali testne sonde i sabrali materijal, uglavnom keramiku, koja nam daje prve hronološke podatke. Iako će se analize tog materijala tek obaviti, već je sada jasno da većina datira iz kasnog klasičnog doba (oko 600-900. godine naše ere), a imamo i rani materijal koji će nam sigurno dati prve informacije o najranijem naseljavanju ovog dela Jukatanskog poluostrva. S druge strane, tu je nekoliko arhitektonskih kompleksa sa neobičnom konfiguracijom kakve do sada nismo poznavali u drugim delovima teritorije Maja; radi se o još jednom elementu koji govori o regionalnom diverzitetu kulture Maja i koji će sigurno privući pažnju naših kolega i poticati na daljnja istraživanja da bi se utvrdila njihova funkcija.

FOTO: Kenneth Garret (National Geographic Society)

Ovo je drugo vaše veliko naučno otkriće ove godine. Možete nam reći više o značaju astronomije i kalendara u Mezoamerici?

- Astronomija i kalendar postaju značajni gde god je uvedena poljoprivreda kao osnovni način preživljavanja. Mezoameričke kulture, uključujući Maje, nisu nikakav izuzetak. Zemljoradnja diktira planiranje aktivnosti poput priprema polja, setve i slično, a one zavise od klimatskih promena koje su vezane za godišnja doba i podudaraju se raznim nebeskim fenomenima kakve su pojava određenih sazvežđa u određeno vreme noći, pozicije Sunca na horizontu... Pošto se astronomski događaji ponavljaju u konstantnijim intervalima nego ostale ciklične klimatske promene u prirodi, astronomsko znanje – omogućujući efikasno planiranje bitnih radova u godišnjem ciklusu – zadobija veliko značenje i postaje i bitan element legitimacije vlasti u raslojenim društvima poput Maja, opravdavajući privilegije vladajuće elite.

Koje od mnogih vaših otkrića smatrate najznačajnijim i zašto?

- Na ovo pitanje mi je teško odgovoriti. Različita otkrića dovela su do različitih informacija, a svi su ti podaci doprineli boljem poznavanju kulture Maja, njihove političke geografije, dinamike naseljavanja, upravljanja vodom, tehnika intenzivne zemljoradnje...

Koliko su nove tehnologije promenile arheologiju u poslednjoj deceniji? Da li je pronalaženje izgubljenih gradova u džungli sada postalo jednostavnije ili je još komplikovanije?

- Nove tehnologije konstantno prouzrokuju promene u arheologiji. Do velikog napretka poslednjih godina došlo je uvođenjem lidara. Ova tehnologija razotkriva mnoge arheološke elemente koje je teško primetiti tradicionalnim metodama. U tom smislu lidar je olakšao arheološke preglede, ali nije olakšao arheološka istraživanja uopšte, jer je terenski rad još neophodan, a pored toga imamo i mnoga nova pitanja o kojima ranije nismo ni razmišljali.

Da li uskoro planirate neku novu ekspediciju?

- Nadamo se da ćemo nastaviti radove iduće godine, ako uspemo da skupimo dovoljno finansijskih sredstava. Ovogodišnju sezonu finansirali su ZRC SAZU, Založba Rokus Klett, Adria kombi, Kreditna družba Ljubljana, AL ars longa (Slovenija), Ken & Julie Jones Charitable Foundation i Milwaukee Audubon Society (SAD).

Kako je arheolog i etnolog iz Slovenije, tada dela Jugoslavije, odlučio da istražuje mezoameričke kulture, a ne nešto bliže domu?

- Već u studentskim godinama zanimale su me američke kulture. Posle diplome na Univerzitetu u Ljubljani dobio sam stipendiju za postdiplomske studije u Meksiku 1985. godine jer je Jugoslavija imala ugovore o razmeni studenata sa mnogim zemljama i tamo sam završio magistraturu. I kad se jednom posvetiš nekoj tematici, onda te ona još više privuče. Tako sam 1992. godine dobio priliku da se zaposlim na meksičkom Nacionalnom institutu za antropologiju i istoriju (INAH). Tamo sam radio devet godina i u to vreme završio i doktorat iz antropologije na Meksičkom nacionalnom autonomnom univerzitetu (UNAM).

(Telegraf Nauka)