Novi DNK dokazi sa Krima otkrili nešto zanimljivo o migracijama

Istraživači već dugo pokušavaju da shvate puteve kretanja neandertalaca iz Evrope u Aziju u vreme srednjeg i gornjeg paleolita. To je i period kada je postepeno došlo do nestanka naših najbližih rođaka i do tranzicije u svet kojim dominira Homo sapiens.

Arheološko nalazište Starosele na Krimskom poluostrvu dugo je proučavano i identifikovano je kao mesto neandertalske aktivnosti u vreme srednjeg paleolita, mada nedostaju DNK dokazi zbog loše očuvanosti i retkih kostiju hominina, piše Phys.org.

Preporučujemo

Nakon pretraživanja 150 fragmenata kostiju sa lokaliteta Starosele, istraživači su konačno pronašli DNK dokaze o neandertalskom pojedincu koristeći masenu spektrometriju peptida kolagena, takođe poznatu kao zooarheologija masenom spektrometrijom (ZooMS). Hiljade drugih fragmenata kostiju na lokalitetu bili su premali za pravilnu identifikaciju. Tim je koristio datiranje radioaktivnim ugljenikom da bi datirao fragment na period pre od 45.910 do 45.340 godina. Njihovo istraživanje je objavljeno u Proceedings of the National Academy of Sciences.

Analiza je takođe identifikovala 93% fragmenata kostiju kao ostatke konja, za koje autori studije kažu da pokazuju da su neandertalci prvenstveno lovili i jeli konje. Fragmenti kostiju vukova, bizona i nosoroga pronađeni su u manjim količinama.

U nadi da će pronaći genetske veze koje bi pomogle u objašnjenju obrazaca migracije neandertalaca, tim je takođe koristio sekvenciranje mitohondrijalne DNK da bi potvrdio neandertalsku lozu i pronašao genetske sličnosti koje povezuju pojedinca, kojeg su nazvali "Star 1", sa drugim poznatim neandertalskim populacijama.

- Iako zbog relativno niske pokrivenosti pozicija u filogenetskom stablu ne može biti u potpunosti razrešena, Star 1 se čini bazalnim za evropske neandertalce (GoyetQ305-4/Feldhofer2), i izvedenim iz sibirskih neandertalaca (Denisova 11, Okladnikov A, 2). Poređenjem mtDNA sekvence sa kompletnim mtDNA podacima neandertalaca, Star 1 se čini najsrodnijim sa pet hominida sa tri lokaliteta; Denisova 11, Čagirska E i Okladnikov 2. Značajno je da su sva tri u regionu Altaj u ruskom Sibiru uprkos tome što su udaljeni oko 3.000 kilometara – naveli su autori studije.

Tim kaže da ovaj dokaz pokazuje vezu između neandertalaca u Evropi i Aziji. Pored ovog dokaza, mnogi alati pronađeni na lokalitetu bili su slični po konstrukciji onima pronađenim u regionu Altaj.

Da bi dobili uvid u putanju kojom su neandertalci možda otišli u Aziju, tim je takođe sproveo modeliranje pogodnosti staništa koristeći paleoklimatske podatke za rekonstrukciju potencijalnih migracijskih koridora između Krimskog poluostrva i regiona Altaj. Identifikovali su koridor koji bi imao povoljne klime u periodu između 120.000 do 100.000 godina pre nove ere, ili potencijalno oko 60.000 godina pre nove ere, olakšavajući kretanje neandertalaca i kulturnu razmenu.

Iako veličina i stanje fragmenta kosti predstavljaju neka ograničenja u preciznosti, fragment se i dalje smatra ključnim dokazom u većoj zagonetki života neandertalaca i obrazaca migracije.

(Telegraf Nauka/Phys.org)