Analiza drevne DNK otkrila neverovatnu istinu o Evropljanima: Zna se tačno od kada je svetla koža dominantna

Većina praistorijskih Evropljana imala je tamnu kožu, kosu i oči i tokom gvozdenog doba, pre oko 3.000 godina, pokazalo je novo istraživanje. Geni koji su doveli do svetlije kože, kose i očiju pojavili su se među Evropljanima tek pre oko 14.000 godina, u poslednjem periodu paleolita ili starijeg kamenog doba. Međutim, te karakteristike pojavljivale su se samo sporadično do mnogo kasnije, rekla je Silvija Giroto, genetičarka sa Univerziteta u Fereri.

Svetlija koža donosila je evolucionu prednost Evropljanima jer je omogućila da sintetišu više vitamina D, neophodnog za zdravije kosti, zube i mišiće, na kontinentu koji je imao mnogo manje sunca od Afrike, piše LiveScience.

Kako dodaju, pojava svetlije boje očiju, plave ili zelene, ne čini se da je donela bilo kakvu evolucionu prednost, pa je njena pojava mogla da bude slučajna ili deo seksualne selekscije, rekla je za LiveScience Girotova.

Italijanska genetičarka i njene kolege analizirali su 348 uzoraka drevnog DNK sa arheoloških nalazišta u 34 zemlje zapadne Evrope i Azije, navodi se u studiji koja još nije prošla stručnu recenziju, ali je postavljena na preprint server bioRxiv.

Najstariji uzorak star je 45.000 godina i dolazi iz zapadnog Sibira, a odlično očuvan je i uzorak DNK osobe nazvane SF12 iz Švedske, koja je živela pre oko 9.000 godina. Ostali su više degradirani, pa su naučnici morali da procenjuju pigmentaciju korišćenjem „predviđanja fenotipa na osnovu verovatnoće“ i sistema HlrisPlex-S, koji mogu da pretpostave boju kože, kose i očiju iz nepotpunog DNK uzorka.

- Svetle oči, kosa i koža verovatno su evolirali nekoliko puta kako su se Homo sapiens raširili iz Afrike. U oblastima sa slabijom UV radijacijom, alele sa svetlom pigmentacijom povećale su frekvenciju zbog svoje adaptivne prednosti i drugih faktora kao što su migracije. Međutim, tempo i način širenja nisu poznati. Fenotipsko zaključivanje iz drevnog DNK je komplikovano, i zato što su ove osobine poligeničke i zato što imaju nisku dubinu sekvenci – navedeno je u studiji.

Paleoantropolozi veruju da su prvi homosapijensi stalno naselili Evropu pre 50.000 i 60.000 godina, što znači da nisu tako mnogo razdvojeni od modernih ljudskih predaka u Africi. Zbog toga su prvi Evropljani imali gene samo za tamnu kožu, kosu i oči, koje su zasnovane na stotinama povezanih gena, rekla je Girotova.

Čak i kad su se prve svetle karakteristike pojavile u Evropi, pre oko 14.000 godina, one su bile samo sporadične i bile su prisutne kod nekih pojedinaca i tek pre oko 3.000 godina postale su raširene, objasnila je.

Nova studija pokazala je da je frekvencija ljudi sa tamnom kožom bila jako visoka u delovima Evrope bakarnog doba, koje je počelo pre oko 5.000 godina, a u nekim oblastima pojavila se češće čak i kasnije.

Novo istraživanje pokazalo je da su se svetle oči pojavile među ljudima u severnoj i zapadnoj Evropi pre između 14.000 i 4.000 godina, ali da su tada tamna koža i tamne oči bili dominantni. Genetska osnova za svetliku kožu možda se pojavila u Švedskoj u slično vreme kada i svetlije oči, ali je bila retka, objasnila je Silvija Giroto, ali je primećen i skok boja ljudi sa svetlijim očima.

Karles Lalueza Foks, paleogenetičar sa Instituta za evolucionu biologiju i stručnjak za pigmentaciju ranih Evropljana, a koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je za LiveScience da je "iznenađenje da su neki Evropljani imali tamnu pigmentaciju i u gvozdenom dobu, što je relativno skoro u genetskim pojmovima".

(Telegraf Nauka / LiveScience / bioRxiv)