Vreme čitanja: oko 2 min.
Novi pogled na DNK rešava misteriju „ledenog čoveka“: Bio je ćelav, tamnoput i gojazan
Vreme čitanja: oko 2 min.
Oko 90 odsto Ecijevog genetskog nasleđa je nasleđe neolitskih famera
Ledeni čovek Eci, koji je živeo pre oko 5.300 godina, imao je tamnu put, bio je ćelav i gojazan, pokazao je novi pogled na genom zamrznute mumije otkrivene u Tirolskim Alpima 1991, piše ScienceNews.
Naučnici koji su 2012. napravili kompletan pregled Ecijevog genoma zaključili su da su njegovi preci stigli iz kaspijskih stepa. Međutim, drugima je to bilo sumnjivo. Razlog je bio jednostavan – ledeni čovek je živeo pre oko 5.300 godina, a genetski tragovi naroda iz kaspijskih stepa u ovom delu Evrope nisu se pojavili do pre oko 4.900 godina.
Preporučujemo
Krvave suze grofa Drakule! Naučnici proučavali pisma Vlada Cepeša i otkrili da je patio od retke bolesti
Kometa nije izazvala katastrofu: Naučnici odbacili teoriju o propasti drevnog društva pre oko 1.500 godina
- Eci je previše star da bi imao takvo poreklo – rekao je Johanes Kraus, arheogenetičar sa Instituta evolutivne antropologije Maks Plank u Lajpcigu.
On i njegove kolege su ponovo rešile da prouče genom i otkrili su da je on bio mnogo zagađen genomom modernih istraživača, a nova studija, objavljena u žurnalu Cell Genomics, pokazuje da nema nikakvo stepsko poreklo.
Ledeni čovek i dalje jedinstven. Oko 90 odsto njegovog genetskog nasleđa je nasleđe neolitskih famera, što je veliki procenat za ostatke iz bronzanog doba.
Osim toga, novo istraživanje pokazuje da je bio ćelav, da je imao sklonost ka gojenju i dijabetesu, kao i da je imao mnogo tamniju kožu i tamnije oči nego što su to dosadašnje umetničke predstave Ecija pokazivale. Geni koji stvaraju svetlu kožu nisu postali dominantni do pre između 3.000 i 4.000 godina, kada su rani farmeri počeli da se hrane uglavnom biljkama i da sve manje unose vitamin D iz ribe i mesa, naglasio je Kraus.
Kako Eci i DNK drugih ljudi pronađenih u Evropi pokazuje, promena u boji kože trajala je hiljadama godina.
- Ljudi koji su živeli u Evropi pre između 40.000 i 8.000 godina imali su tamnu kožu kao ljudi u Africi, što je logično jer ljudi dolaze sa afričkog kontinenta. Uvek smo mislili da je Evropljanima brže koža postala bela, ali sada znamo da se to desilo mnogo kasno u ljudskoj istoriji – naveo je Kraus.
Na dosadašnjim predstavama, Eci je prikazan kao muškarac svetle kože, sa punom kosom i bradom. Kraus kaže da je upravo ta rekonstrukcija pokazala koliko može da se pogreši zbog predrasuda o ljudima kamenog doba u Evropi.
- Ranije smo mislili da je njegova koža potamnela zbog procesa mumifikacije. Ipak, čini se da je tamna boja mumije prilično slična boji koju je ledeni čovek imao tokom života – rekao je Albert Cink, koautor studije i šef Instituta za proučavanje mumija Eurac, za CNN.
Mumija Ecija je jedna od najproučavanijih u istoriji, ali i dalje se dešava da svako novo istraživanje može da obori ranije zaključke naučnika. Tako se prvo mislilo da je Eci umro od hladnoće, da bi onda skeniranje 2001. pokazalo vrh strele u ramenu, što možda bilo fatalno, ali da je pred smrt primio jak udarac u glavu, kao i da je na sebi imao odbrambene rane.
(Telegraf Nauka/ScienceNews/CNN)
Povezane vesti
Rešena misterija iz hrama starog 2.700 godina? Asirolog misli da zna značenje tajanstvenih simbola
Selo Jarkovac krilo spektakularno drevno naselje: U ovom delu Banata živelo se pre 7.000 godina
Novčić srpskog kralja iskopan u Splitu: Neverovatno otkriće hrvatskih arheologa
Počeli uređenje ulice, a pronašli drevni bedem i grob: U centru Čačka otkriveno arheloško nalazište
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
