Otkrivena tajna najmisterioznijeg dela Stounhendža: „Transport je zahtevao ogromnu odlučnost“
Najmisteriozniji deo Stounhendža – Oltarna stena teška šest tona – najverovatnije je transportovan nekoliko stotina kilometara i to preko teškog terena. Ovaj poduhvat pokazuje izuzetne sposobnosti drevne, neolitske zajednice, a u najnovijem istraživanju naučnici su detaljno opisali najverovatniju putanju kojom je stigao do najpoznatijeg megalitskog spomenika, saopštio je Univerzitet Kertin.
Oltarna stena Stounhendža je megalit od šest tona za koji se sada veruje da potiče iz severoistočne Škotske, udaljene oko 700 kilometara od Solzberijske ravnice.
Preporučujemo
„Ovo je kao gubitak voljene osobe“: Proglašen kraj misije, letelica Mejven ostala bez baterije
Sečenje fotona stvara beskonačan broj čestica ni iz čega
Nova studija se nadovezuje na ranija otkrića koja su isključila glečere kao jedini mehanizam za pomeranje stene, čime se učvršćuje zaključak da su ljudi bili odgovorni za transport preko teškog terena.
Istraživači su se sada fokusirali na to kako je to putovanje moglo izgledati, kombinujući datiranje mineralnih zrna sa modelovanjem ledenog pokrivača kako bi precizno odredili poreklo stene i testirali da li su ga glečeri mogli preneti na jug.
Koautor studije dr Entoni Klark, član Grupe za hronologiju mineralnih sistema pri Fakultetu za nauke o Zemlji i planetarne nauke Univerziteta Kertin, izjavio je da nalazi sugerišu da putovanje nije bilo nimalo jednostavno i da je verovatno zahtevalo pažljivo planiranje u više faza.
- Umesto da bude prenet prirodnim putem pomoću leda, dokazi ukazuju na namerno, pažljivo planirano kretanje preko izazovnog i raznolikog pejzaža – rekao je dr Klark i dodao:
- Naše modelovanje pokazuje da su glečeri možda transportovali stene delom puta tokom poslednjeg ledenog doba, potencijalno do Doger Benka u Severnom moru, ali ne i do južne Engleske, što znači da su ljudi i dalje morali da pomeraju stenu stotinama kilometara. Istraživanje ukazuje na to da nisu postojali održivi glečerski putevi koji bi direktno povezivali izvorni region sa Stounhendžom, što potkrepljuje zaključak da je bio neophodan ljudski transport. Umesto toga, ovo sugeriše da je stena verovatno pomerana u fazama, potencijalno kombinujući prevlačenje kopnom sa rečnim ili priobalnim transportom gde god je to bilo moguće.
Dr Klark je dodao da nalazi otkrivaju nivo organizacije i saradnje među neolitskim zajednicama koji ranije nije bio u potpunosti uvažen.
- Transport stene ove veličine na toliku udaljenost zahtevao bi planiranje, koordinaciju i duboko razumevanje pejzaža, da ne pominjemo ogromnu odlučnost – rekao je dr Klark i dodao:
- Studija pokazuje kako kombinovanje geološke analize sa kompjuterskim modelovanjem može pomoći u rešavanju dugogodišnjih pitanja o tome kako je Stounhendž izgrađen.
Buduća istraživanja će imati za cilj da precizno odrede tačan izvor Oltarne stene u severoistočnoj Škotskoj i dalje istraže moguće transportne rute koje su koristile praistorijske zajednice.
Studija je objavljena u Journal of Quaternary Science.
(Telegraf Nauka/University Curtin)
Povezane vesti
Ova struktura sagrađena je pre Stounhendža: Arheolozi otkrili tajne veštačkog ostrva starog 5.000 godina
Konačno rešena misterija Stounhendža stara ceo vek?
Ajkule su lovili još pre razvoja poljoprivrede: Šokantno otkriće o neolitskim zajednicama
Prsten sačinjen od jama u blizini Stounhendža bi mogao biti najveća preistorijska struktura u Britaniji
Video: Posetili smo „najstariju piramidu na svetu“
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
