Kod Žoravine iskopani skelet ratnika, glave i bojna sekira: „Počeli smo da se pakujemo kad smo uočili kurgan“

Kurgan sa skoro kompletnim skeletom muškarca, fragmenti dve lobanje, ogrlica od zuba, perle od kostiju i ćilibara, kremeno sečivo i kamena bojna sekira od serpentinina otkiveni su na arheološkom lokalitetu u blizini Žoravine kod Vroclava.

Nalazi su najverovatnije stari oko 5.000 godina, što ih čini znatno starijim od svih artefakata prethodno pronađenih na ovom lokalitetu, saopštio je Medicinski univerzitet u Vroclavu.

Istraživanje, u koje će biti uključeni i naučnici sa Medicinskog univerziteta, moglo bi pružiti nove informacije o prisustvu zajednica povezanih sa kulturom vrpčaste keramike na teritoriji današnje Donje Šleske, kao i o pravcima njihovih migracija.

Lokalitet kod Žoravine istraživačima je poznat decenijama. To je teren nekropole ili groblja koje datira iz kasnog perioda rimskih uticaja i početka Velike seobe naroda, odnosno od pre oko 1.600 godina. Trenutno istraživanja sprovodi Institut za arheologiju Univerziteta u Vroclavu pod rukovodstvom prof. Tomaša Gralaka. U timu radi i naučnik sa Medicinskog univerziteta u Vroclavu – antropolog i anatom dr Pavel Dombrovski, specijalista za proučavanje drevnih ljudskih koštanih ostataka.

Tokom ovogodišnje sezone nije manjkalo zanimljivih nalaza, ali pravo iznenađenje sačekalo je istraživače na samom kraju, kada su već počeli da uređuju teren.

– Praktično smo već počeli da se pakujemo – ispričao je dr Pavel Dombrovski. – I tada smo u zemlji uočili kružni oblik prečnika oko četiri metra, koji podseća na obrise kurgana. Počeli smo da kopamo. U centralnoj komori pojavili su se prilično dobro očuvani životinjski zubi, poređani u obliku ogrlice. Već na prvi pogled bilo je jasno da nije reč o slučajnosti. Raspored 42 zuba bio je precizan, a daljim pregledom se ispostavilo da svi imaju izbušene rupe u korenu. Dakle, morali su činiti neku vrstu ogrlice, namerno položene u zemlju. Iako se kanap ili uzica koja ih je povezivala nije sačuvala, nema sumnje da je to ukras koji je izradila ljudska ruka.

Potom je postalo još zanimljivije. U sledećem sloju centralne komore istraživači su otkrili gotovo kompletan skelet odraslog muškarca – verovatno „vlasnika“ neobične ogrlice. U grobu su se nalazile i druge ljudske kosti: fragmenti dve lobanje odraslih osoba, kao i koštani diskovi i ćilibarske perle koji su mogli biti delovi nakita, kremeno sečivo i kamena sekira izrađena od metamorfne stene – serpentinita.

Upravo je sekira, definisana kao bojna sekira, omogućila arheolozima preliminarno datiranje ukopa. Njen oblik ukazuje na period oko 2900. godine pre nove ere, dakle na srednju fazu neolita u Poljskoj. To znači da je ovaj kurgan nekoliko hiljada godina stariji od ukopa koji su do sada istraženi na ovom lokalitetu.

– Naravno, svi ovi koštani ostaci i predmeti biće podvrgnuti detaljnim istraživanjima, ali već danas mogu reći da smo naišli na tragove prisustva ljudi od pre 5.000 godina – rekao je dr Pavel Dombrovski. – Sličan kurgan je drugi arheološki tim otkrio gotovo u isto vreme u Ivinama kod Vroclava. To može ukazivati na to da su na prostore današnje Donje Šleske dolazile ljudske grupe povezane sa krugom kulture vrpčaste keramike, migrirajući iz istočne Evrope, pa čak i iz daljih predela oko kaspijskog basena.

Ako rezultati istraživanja oba lokaliteta budu podudarni, mogli bi pružiti nove informacije o pravcima tih seoba i poreklu sahranjenih osoba.

Vroclavske istraživače sada čeka veoma intenzivan period. Analize će se sprovoditi u fazama. Prvo će arheolozi završiti datiranje nalaza. Ljudski ostaci biće podvrgnuti radiokarbonskom datiranju (C14), što će omogućiti proveru da li svi potiču iz istog perioda.

Sledeća faza biće fizičko-hemijske, izotopske i genetičke analize. Posebno mnogo informacija mogu pružiti dobro očuvani zubi – kako oni koji pripadaju sahranjenim ljudima, tako i oni od kojih je sačinjena ogrlica. Njihov elementarni i izotopski sastav, uključujući proporcije izotopa stroncijuma, predstavljaju svojevrsni geohemijski trag okruženja i služe kao izotopski „otisak prsta“ koji ukazuje na uslove i mesto života čoveka ili životinje tokom različitih faza njihovog razvoja. Poređenje rezultata analiza sa karakteristikama životne sredine različitih regiona omogućava određivanje lokalnog porekla ispitanika ili istorije njegove migracije iz drugih oblasti. Poređenje podataka sa koštanih materijala iz Žoravine i Ivina, a u budućnosti i sa drugih lokaliteta, može pomoći u rekonstrukciji pravaca kretanja ovih drevnih zajednica.

Genetička istraživanja će, s druge strane, pomoći da se utvrdi kojim vrstama sisara su pripadali zubi korišćeni za izradu ogrlice. Dr Pavel Dombrovski na osnovu njihovih morfoloških karakteristika, pretpostavlja da su za izradu neolitskog nakita korišćeni zubi pasa, medveda i papkara. Ne isključuje ni prisustvo ljudskih zuba. DNK analize bi trebalo da omoguće nedvosmisleno određivanje njihovog porekla.

U slučaju otkrivenih ljudskih ostataka, genetička istraživanja će se sprovoditi radi utvrđivanja biološkog pola i stepena srodstva, dok će analiza haplogrupa poslužiti za identifikaciju migracionih puteva i porekla predaka sahranjenih osoba.

Tek nakon završetka datiranja i dela laboratorijskih analiza, materijal će ići na detaljna morfološka istraživanja, uključujući anatomska, antropološka i odontološka, koja će voditi dr Pavel Dombrovski.

Ko je bio muškarac sahranjen skoro tri milenijuma pre nove ere u poljima kod Žoravine? To se verovatno neće moći utvrditi sa stopostotnom sigurnošću, ali sadržaj groba već dozvoljava pretpostavku da je mogao biti važna ličnost u svojoj zajednici.

– Sekira je nosila tragove upotrebe, njeno sečivo je blago okrnjeno, pa je verovatno služila kao bojno oruđe ili za lov – smatra dr Pavel Dombrovski.

Kamene sekire korišćene u domaćinstvima bile su manjih dimenzija. Muškarac je sahranjen na poseban način, uz polaganje ogrlice znatnih dimenzija u grob. Značenje ovog dara ne znamo, ali možemo pretpostaviti da je njime naglašen poseban položaj pokojnika. Možda je to bio veliki lovac, ratnik ili patrijarh roda, što u brojnim razgovorima ističe profesor Tomaš Gralak.

Izuzetno su zanimljive i dve prilično oštećene i nekompletne lobanje koje su se iz nekog razloga takođe našle u grobu ovog čoveka. Prema jednoj od preliminarnih hipoteza koju iznose oba istraživača, to su mogle biti odsečene glave sahranjene sa muškarcem kao svojevrsni pogrebni darovi ili zavetni prilozi.

Upravo takve tragove – povrede i oštećenja koštanog tkiva uzrokovana oštrim alatom – tražiće naučnik sa Medicinskog univerziteta. Detaljna analiza ostataka dve lobanje treba da pomogne u potvrđivanju ili odbacivanju hipoteze o namernoj dekapitaciji (odsecanju glave). Skelet muškarca biće ispitan na prisustvo mikro- i makrotrauma, promena usled preopterećenja i upalnih procesa koji bi mogli reći više o njegovom načinu života, aktivnostima i zdravstvenom stanju. Planirana radiološka, paleohistološka i hemijska istraživanja uz upotrebu masene spektrometrije mogu takođe pružiti informacije o uhranjenosti i sastojcima neolitske ishrane, dok stepen istrošenosti krunica zuba može reći više o vrsti hrane i načinu njene pripreme.

Istraživanja će zahtevati vreme i veliki oprez. Deo kostiju je sačuvan u toliko lošem stanju da su izvađene zajedno sa blokovima zemlje kako se ne bi raspale. Pre nego što počne njihovo čišćenje, materijal će biti snimljen rendgenom. Zahvaljujući tome, istraživači će moći da vide raspored koštanih fragmenata pre nego što ih očiste od zemlje i isplaniraju dalji rad tako da sačuvaju što više materijala u netaknutom stanju.

Dr Pavel Dombrovski očekuje da će prvi rezultati analiza biti poznati još tokom jeseni. Ipak, tek će objedinjavanje podataka iz datiranja, genetičkih, izotopskih, antropoloških i arheoloških istraživanja omogućiti odgovor na ključna pitanja: ko su bili ljudi sahranjeni kod Žoravine, odakle su došli i šta njihovo prisustvo govori o drevnim zajednicama koje su živele na prostoru današnje Donje Šleske pre oko pet milenijuma.

(Telegraf Nauka / Uniwersytet Medyczny im. Piastów Śląskich we Wrocławiu)