Pronađen Isusov grob? Arheološka iskopavanja na svetom mestu: „Sve se poklapa sa opisom iz Jevanđelja“

Masline i vinova loza najverovatnije su rasle na zemljištu gde se danas u Jerusalimu nalazi Hram Vaskrsenja Hristovog, pokazuju nova arheološka istraživanja ovog prostora. Ti nalazi odražavaju opis iz Jevanđelja po Jovanu: „A na mestu gde je bio razapet bio je jedan vrt i u vrtu novi grob, u koji još niko nije bio položen. Pošto je Judejcima bio dan pripreme, a grob je bio blizu, tamo su položili Isusa“, piše Tajms of Izrael.

Prisustvo stabala maslina i vinove loze potvrđeno je arheobotaničkim analizama, kao i analizama polena na uzorcima uzetim tokom iskopavanja ispod poda drevne crkve. Prema arheološkom kontekstu i slojevima, ovi nalazi pripadaju prehrišćanskoj eri, mada datiranje radioaktivnim ugljenikom još nije sprovedeno.

Kako navodi Dejli mejl, ovo bi mogao biti dokaz o otkriću stvarne Isusove grobnice i to baš na mestu gde hrišćani i veruju da se nalazila.

– Znamo da je ovo područje već bilo deo grada u vreme cara Hadrijana, kada su Rimljani sagradili Eliju Kapitolinu – izjavila je za Tajms of Izrael Frančeska Romana Stasola, profesorka Univerziteta Sapijenca u Rimu, misleći na rimski grad podignut na ruševinama Jerusalima u prvoj polovini 2. veka nove ere, i dodala:

– Međutim, u Isusovo vreme, ova oblast još nije bila deo grada.

Prema hrišćanskom predanju, Hram Vaskrsenja Hristovog stoji na mestu gde je Isus razapet (poznatom kao Kalvarija ili Golgota) i iznad obližnjeg groba, nad kojim se danas nalazi edikula (kuvuklija) sagrađena 1810. godine.

Stasola rukovodi trenutnim iskopavanjima od njihovog početka 2022. godine.

Nakon decenija međusobnih sukoba, tri glavne verske zajednice koje upravljaju crkvom – Pravoslavna patrijaršija, Kustodija Svete zemlje i Jermenska patrijaršija – dogovorile su se 2019. o značajnoj obnovi radi zamene podnih obloga, koje uglavnom datiraju iz 19. veka. Ovaj poduhvat predstavlja prvi veliki projekat restauracije u bazilici još od vremena nakon požara 1808. godine. Arheološko iskopavanje dobilo je dozvolu Izraelske uprave za antikvitete, što je po zakonu obavezno za bilo kakvo kopanje u zemlji.

– Sa radovima na obnovi, verske zajednice su odlučile da dozvole i arheološka iskopavanja ispod poda – rekla je Stasola u martu, u svom prvom intervjuu za Tajms of Izrael od početka iskopavanja.

Istraživačica je naglasila da su zbog osetljive prirode lokaliteta i logističkih potreba morali da rade sa krajnjim oprezom. Svi arheolozi koji učestvuju u iskopavanjima su Italijani sa Univerziteta La Sapijenca.

– Smenjujemo se, ali naš tim u Jerusalimu uvek broji 10 ili 12 ljudi – rekla je Stasola. – Atmosfera je ovde veoma posebna; toplo smo dočekani i izgradili smo čvrste odnose sa svima.

Povremeno se arheolozima u Jerusalimu pridružuju stručnjaci iz specifičnih oblasti, poput geologa, arheobotaničara ili arheozoologa iz Rima.

– Međutim, veći deo našeg tima ostaje u Rimu, gde šaljemo podatke na dalju obradu – objašnjava Stasola.

Da bi omogućili maksimalnu pristupačnost lokalitetu tokom iskopavanja, Stasola i njen tim podelili su područje na zone koje nisu spojene, kopajući jednu po jednu i ponovo pokrivajući svaku pre nego što pređu na sledeću.

– Iako nismo bili u mogućnosti da vidimo celu crkvu iskopanu odjednom, nove tehnologije nam omogućavaju da rekonstruišemo širu sliku u našim laboratorijama – rekla je Stasola. – Ako bismo govorili o slagalici, mogli bismo reći da iskopavamo samo jedan po jedan deo, ali ćemo na kraju imati potpunu multimedijalnu rekonstrukciju cele slike.

Tokom vekova, Hram Vaskrsenja Hristovog pretrpeo je više ciklusa uništenja i obnove. Prvu strukturu podigao je u 4. veku Konstantin, prvi car koji je prešao u hrišćanstvo. Crkvu su zapalili Persijanci u sedmom veku, a napao ju je kalifa al-Hakim 1009. godine. Značajna obnova pod vlašću krstaša u 12. veku dala je zgradi današnji izgled.

Prema rečima Stasole, skriveni slojevi ispod poda crkve, poput stranica knjige, ponudili su izvanrednu hroniku istorije Jerusalima, počevši od gvozdenog doba (1200–586. pre nove ere).

– Crkva stoji na kamenolomu, što nas ne iznenađuje jer se ogroman deo Starog grada Jerusalima nalazi na kamenolomu – rekla je Stasola. – Kamenolom je bio aktivan još u gvozdenom dobu. Tokom iskopavanja pronašli smo keramiku, lampe i druge svakodnevne predmete koji datiraju iz tog perioda.

Kada je kamenolom prestao da se koristi, a pre nego što je crkva sagrađena, deo područja korišćen je za poljoprivredu.

– Podizani su niski kameni zidovi, a prostor između njih ispunjavan je zemljom – rekla je Stasola. – Arheobotanički nalazi su nam bili posebno zanimljivi u svetlu onoga što se pominje u Jevanđelju po Jovanu, čije se informacije smatraju pisanim ili prikupljenim od strane nekoga ko je poznavao Jerusalim tog vremena. Jevanđelje pominje zelenu površinu između Golgote i groba, a mi smo identifikovali ova obrađena polja.

U Isusovo vreme bivši kamenolom je korišćen i kao mesto za sahranjivanje, sa nekoliko grobnica uklesanih u steni, kao i u drugim delovima Jerusalima.

– Moramo zamisliti da su, kako je kamenolom postepeno napuštan, grobnice klesane na različitim nivoima – rekla je Stasola. – Oblast je, dakle, sadržala nekoliko grobova iz tog perioda. Konstantin je odabrao onaj koji je poštovan kao grob u koji je Isus položen, i iskopao je okolni prostor u oblasti koja odgovara današnjoj rotundi, izolujući ga od ostalih grobnica.

Nekoliko drugih grobnica poznato je u okviru kompleksa, uključujući i onu koju hrišćanska tradicija pripisuje Josifu iz Arimateje, za koga se kaže da je poklonio Isusu svoje prazno grobno mesto.

Stasola i njen tim otkrili su nekoliko nalaza koji su verovatno iz 4. veka.

– Ispod sadašnje edikule pronašli smo kružnu osnovu koja je deo prve monumentalizacije groba, napravljenu od mermera – rekla je ona. – To je zanimljivo jer najstariji prikazi edikule, koji datiraju iz 5. i 6. veka, opisuju je kao kružnu. Stoga verujemo da je ova kružna osnova bila deo originalne strukture koju je sagradio Konstantin.

Dodatna ispitivanja ovog artefakta, prečnika oko šest metara, mogla bi istraživačima pružiti dalji uvid u istoriju antičkog spomenika.

– Sprovodimo geološku analizu kako bismo proverili poreklo mermera, a testiramo i malter – rekla je Stasola. – Oba testa nam mogu dati važne informacije.

Još jedan nalaz koji zasigurno datira iz četvrtog veka je ostava novca pronađena u istočnom delu današnje rotunde, čiji je najstariji novčić kovan pod Konstancijem II (337–361), a najnoviji pod Valensom (374–378).

Preliminarni izveštaj o iskopavanju objavljen u stručnom žurnalu Liber Annuus 2023. godine opisuje sadržaj strukturnog rova povezanog sa krstaškim periodom i jednu modernu šahtu.

Na pitanje da li će arheologija ikada odgovoriti na pitanje da li je Isus zaista sahranjen na ovom mestu, Stasola je napomenula da je važno veru i istoriju držati kao dve odvojene oblasti.

– Međutim, upravo je vera onih koji su milenijumima verovali u svetost ovog mesta omogućila da ono postoji i da se transformiše – rekla je ona. – To važi za sva sveta mesta. Pravo blago koje otkrivamo je istorija ljudi koji su ovo mesto učinili onim što jeste iskazujući svoju veru ovde. Bez obzira na to da li neko veruje ili ne u istoričnost Svetog groba, činjenica da su generacije ljudi verovale je objektivna. Istorija ovog mesta je istorija Jerusalima, i barem od određenog trenutka, to je istorija slavljenja Isusa Hrista.

(Telegraf Nauka/ The Times of Israel / The Daily Mail)