Misteriozni Grob 75 opet proučen: DNK i izotopi otkrili tajne vampirice iz Pijena – imala od 17 do 19 godina

Kada su naučnici iskopali Grob 75 u Pijenu, u Poljskoj, ono što su videli bila je prava misterija: preko vrata žene sahranjene četiri veka ranije bio je stavljen gvozdeni srp, i to sa oštricom okrenutom ka grlu, dok je trouglasti gvozdeni katanac bio pričvršćen za palac njenog levog stopala.

Cilj takve sahrane bio je da ova mlada žena, nazvana Zosja ili „vampirica iz Pijena“, nikad ne uspe da ustane iz groba.

Međutim, otkriće Groba 75 tokom 2022. dovelo je do baš suprotnog ishoda. Zosja je izvučena iz groba, a zahvaljujući analizi DNK, 3D štampi i glini, ona je na neki način uspela da „oživi“ – tim naučnika je još 2024. uspeo da rekonstruiše njeno lice.

Novi detalji o vampirici iz Pijena

Naučnici su nastavili proučavanje ostataka vampirice iz Pijena, a studijom objavljenom u Journal of Archaeological Science: Reports objedinjeni su arheološki i hemijski tragovi kako bi se rekonstruisali život ove žene, njena smrt i istorijski kontekst koji objašnjava čudnu sahranu, piše Phys.org.

Detaljniji pregled njenih ostataka otkrio je tanke metalne niti u blizini lobanje, napravljene od čistog srebra i pozlaćene žice, koje su poticale od luksuzne svilene kape. Ovi materijali su bili neverovatno skupi u 17. veku, što ukazuje na to da je pripadala bogatoj porodici.

Uprkos visokom društvenom statusu, ove žene su se verovatno veoma plašili, s obzirom na surovu stvarnost i sujeverje u Poljskoj tog doba.

Zemlja unutar groba bila je ispreturana i pomešana, što ukazuje na to da je neko otkopao njen grob pre nego što se telo potpuno raspalo, dok su zglobovi još bili povezani mekim tkivom. Istraživači povezuju ove poremećaje sa tim što je neko povukao njenu levu ruku ka severoistoku i postavio srp u grob sa oštricom nagnutom ka njoj, verovatno kako bi je sprečili da ponovo ustane.

Katanac i srp u grobu bili su u skladu sa anti-demonskim ritualima, običajima koji su služili, kako se verovalo, da zaštite žive od mrtvih. U Poljsko-litvanskoj zajednici 17. veka, bolesti, glad i druge nedaće mogle su da opustoše zajednice, a mrtvi su postajali zgodni „žrtveni jarčevi“ na koje se prebacivala krivica.

Vampiri u grobu?

Povremeno se dešava da arheološki alat udari u grob koji je uređen na način koji pokazuje koliko se živa zajednica duboko plašila pokojnika. Ovakvi grobovi se često nazivaju „vampirskim“ ili „antivampirskim“, gde su mrtvi bili podvrgnuti specifičnim merama namenjenim sprečavanju da ustanu kao vampiri, uključujući odsecanje glave, postavljanje teškog kamenja na telo ili probadanje gvozdenim kolcima.

Nekoliko stotina antivampirskih grobova pronađeno je širom Centralne i Jugoistočne Evrope. Ipak, grobovi iz perioda od 16. do 18. veka, poput Groba 75, dobijaju veoma malo pažnje u arheološkoj literaturi. U ovoj studiji, istraživači su pažljivije ispitali grob iz 17. veka, pokušavajući da razumeju ovaj „vampirski“ tretman kroz naučne dokaze, umesto da se oslanjaju isključivo na folklor. Počeli su pažljivim iskopavanjem i dokumentovanjem groba, skeleta, srpa, katanca i preživelih fragmenata tekstila.

Datiranje radioaktivnim ugljenikom pomoglo je da se utvrdi kada je sahranjena, dok je analiza njenih kostiju pružila podatke o njenoj starosti, polu i vidljivim znacima bolesti ili povreda. Zatim su se okrenuli DNK analizi i testiranju izotopa kako bi istražili njeno poreklo po majčinoj liniji, mesto gde je provela detinjstvo i način ishrane.

Sklapanje njene priče

Analiza je otkrila da je Zosja ili vampirica iz Pijena imala između 17 i 19 godina kada je umrla, dok je datiranje radioaktivnim ugljenikom smestilo njenu sahranu najverovatnije između 1620. i 1674. godine (sa verovatnoćom od 52,6%). DNK analiza je pokazala da je pripadala retkoj majčinskoj genetskoj liniji (haplogrupa J1c2c1), koja vuče korene iz Skandinavije, ali je gotovo odsutna među modernim slovenskim populacijama. Ipak, izotopska analiza njenih zuba iz detinjstva pokazala je da je odrasla lokalno, u Pijenu.

Uprkos njenom bogatstvu i statusu, nivoi ugljenika i azota svrstavaju je među odrasle osobe na groblju sa veoma niskom konzumacijom životinjskih proteina, što sugeriše da je verovatno prolazila kroz periode neuhranjenosti. Tim je takođe pronašao karakterističnu zelenu mrlju na njenom nepcu i vratnim kostima.

Prvobitno se sumnjalo na novčić, ali sastav metala nije odgovarao istorijskim novčićima, a skeniranje ga takođe nije otkrilo. Stoga su istraživači postavili teoriju da je predmet koji sadrži bakar ili neka lekovita supstanca namerno ugurana duboko u njena usta ili nosnu šupljinu neposredno pre ili nakon smrti.

Testovi zemljišta i položaj kostiju pokazali su da je grob namerno ponovo otvoren pre nego što se telo potpuno raspalo. Trupla drška srpa bila je napravljena od brezovog drveta, materijala za koji se istorijski verovalo da poseduje magična svojstva koja mogu zaštititi žive od zlih duhova.

Još jedno neobično otkriće bilo je to što se groblje u Pjenu nije pojavljivalo ni na jednoj istorijskoj mapi i nije sadržalo katoličke krstove niti verske predmete, što ukazuje na njegove protestantske veze. Smešteno podalje od sela, u blizini raskrsnice, verovatno je služilo kao „lažno groblje“ – mesto za sahranjivanje ljudi kojih se društvo plašilo ili koje je odbacivalo.

Ovi nalazi su snažan podsetnik na sposobnost arheologije da rekonstruiše verovanja i društvene strahove koje je istorija zaboravila. Daljim otkrićima i dubljom analizom drevnih grobnica, arheolozi mogu nastaviti da rekonstruišu živote, verovanja i strahove ljudi čije priče nikada nisu bile zapisane.

Dušanov zakonik, Petar Blagojević i reč vampir

- Vukodlak ili vampir je čovek u koga (po pripovijetkama narodnijem) poslije smrti 40 dana uđe nekakav đavolski duh i oživi ga (povampiri se). Potom vukodlak izlazi noću iz groba i davi ljude po kućama i pije krv njihovu. Pošten se čovjek ne može povampiriti, već ako da preko njega mrtva preleti kakva tica, ili drugo kakvo živinče prijeđe: za to svagda čuvaju mrca da preko njega što ne prijeđe - opisao je Vuk Karadžić ovo biće u „Srpskom rječniku“, ali i spisu „Vjerovanje stvari kojijeh nema“.

Verovanje u pokojnike koji ustaju iz groba bilo je prilično rašireno u Evropi, a posebno među slovenskim narodima. Prvo zvanično spominjanje reči vampir vezano je za Srbiju i to u vreme kada se našla pod kontrolom Austrije. U izveštaju iz 1725. provizor Ernst Frombald opisao je slučaj smrti Petra Blagojevića (Peter Plogojowitz) iz sela Kisiljeva i paniku koja je nastala u tom mestu nakon toga.

- Ispostavilo se da je u istom mestu za sedam dana umrlo još devet osoba, što starijih što mlađih, i to nakon 24 sata bolesti. A svi oni su izjavili još za života, istina na samrtnoj postelji, da im je Blagojević dolazio u snu, spuštao se na njih i davio ih, pa su morali da pokleknu pred ovim duhom – zabeležio je on, a prenele su bečke novine.

Nakon toga je Blagojevićev grob iskopan, a telo probijeno glogovim kocem i spaljeno.

Ovakav običaj, postojao je i mnogo ranije, a to se zna zbog Dušanovog zakonika koji to strogo zabranjuje.

- I ljudi koji vradžbinama uzimaju iz grobova, te ih spaljuju, to selo, koje to učini, da plati vraždu, a ako bude pop na to došao, da mu se uzme popovstvo - navedeno je u članu 20 Dušanovog zakonika.

Uprkos zabranama, običaj je beležen i mnogo kasnije na našim prostorima – novine su opisivale ovakve slučajeve od vremena knjaza Miloša, pa do Kraljevine Jugoslavije. Da ovakva verovanja ni danas nisu zamrla pokazao je novinar Momčilo Petrović u knjizi „Srce crnog goluba“, gde je opisao običaj probadanja mrtvaca glogovim kocem kome je lično prisustvovao.

(Telegraf Nauka/Phys.org)