Sveti pokrov na forenzičkoj analizi: DNK otkrila tajne Torinskog platna

Sveti pokrov ili Torinsko platno čuvena je hrišćanska relikvija. Dok mnogi veruju da je to plaštanica kojom je bilo obmotano telo Isusa Hrista nakon raspeća, gomilaju se dokazi da je u pitanju falsifikat iz srednjeg veka.

Novo istraživanje otkrilo je složenu biološku istoriju sačuvanu u DNK tragovima pronađenim na Svetom pokrovu, pružajući nove uvide u jedan od najviše proučavanih i osporavanih istorijskih artefakata na svetu, saopštio je Univerzitet u Lankaširu.

Preporučujemo

Analiza DNK iz Svetog pokrova

Studija, objavljena u Scientific Reports, prva je koja primenjuje napredne metode genomskog sekvenciranja (rigorozno metagenomsko sekvenciranje nove generacije bez PCR-a) na zvanične uzorke prikupljene sa Svetog pokrova 1978. godine. Analizom genomske DNK sačuvane u lanenim vlaknima, istraživanje nudi dosad najsveobuhvatniju sliku bioloških tragova ostavljenih tokom vekova ljudskog kontakta i biološke izloženosti.

Noemi Prokopio, profesorka forenzičkih nauka na Univerzitetu u Lankaširu, učestvovala je u istraživanju koje je bilo deo zajedničkog međunarodnog projekta. Identifikovano je više ljudskih mitohondrijalnih DNK linija, uz bogat mikrobiom koji se sastoji od bakterija, gljivica i mikroorganizama koji vole so. Takođe su otkriveni DNK tragovi kultivisanih biljaka, domaćih životinja i mediteranskog crvenog korala, što naglašava različita okruženja i ljude sa kojima je Sveti pokrov dolazio u dodir tokom svoje istorije.

Foto: The Picture Art Collection / Alamy / Profimedia

Kako se naglašava, umesto da utvrđuje koliko je star Sveti pokrov i da li je autentičan, istraživanje demonstrira moć moderne forenzičke genomike i proteomike u istraživanju biološke istorije predmeta. Ono pokazuje da, iako vekovi ljudskog kontakta onemogućavaju izolaciju bilo kakve originalne DNK povezane sa tkaninom, napredni metagenomski pristupi mogu otkriti dragocene informacije o njenom očuvanju, interakcijama sa okolinom i kulturnoj istoriji.

Pored mikroorganizama koji se obično nalaze na ljudskoj koži, gljivica i arheja, identifikovana je i DNK brojnih biljnih i životinjskih vrsta. To uključuje uzgajanu pšenicu, šargarepu, kukuruz, banane i kikiriki, pored goveda, svinja, pilića, pasa i mačaka. Zajedno, ovi biološki tragovi pružaju nove detalje o dugoj istoriji rukovanja, skladištenja i kretanja Svetog pokrova kroz različite geografske regione.

- Torinski pokrov nastavlja da fascinira istoričare, naučnike i javnost, i oduševljeni smo što možemo da otkrijemo nove informacije o biološkoj složenosti sačuvanoj u uzorcima prikupljenim pre skoro 50 godina, primenom novih, najsavremenijih forenzičkih DNK tehnologija – rekla je prof. Prokopio i dodala:

- Pokrov predstavlja bogatu arhivu genetskih informacija koje su se akumulirale tokom vekova ljudske interakcije i izloženosti životnoj sredini. Iako DNK dokazi ne mogu da daju odgovore na sva pitanja o starosti ili autentičnosti tkanine, oni pružaju nove uvide u njenu biološku istoriju i pokazuju kako napredak u forenzičkoj nauci može da otključa nove informacije iz istorijskih artefakata.

Šta je Sveti pokrov ili Torinsko platno?

Kako je Telegraf Nauka već pisao, autentičnost Svetog pokrova odavno se dovodi u pitanje. Još ranija datiranja ove plaštanice radioaktivnim ugljenikom pokazali su da je platno proizvedeno krajem 13. ili 14. veka, a ne u vreme Isusovog života.

Osim toga, prošle godine dr Nikolas Sarzou, istraživač istorije na Katoličkom univerzitetu u Levenu, u studiji objavljenoj u Journal of Medieval History je predstavio srednjovekovni zaključak Nikole iz Orezmea, kasnije biskupa Lizjea, uticajnog teologa, da Pokrov nije autentičan i da su „ljudi plaćeni za lažna čuda“. Zvanično je proglašen lažnim u dokumentu pape Klementa VII (koga nazivaju antipapom, jer je bio na čelu crkve u vreme takozvanog avinjonskog ropstva papa) iz 1389.

Foto: Costantino Sergi / ipa-agency.net / PA Images / Profimedia

Plaštanica je zatim postala vlasništvo dinastije Savoja, a papa Julije II 1506. autorizovao je poštovanje Svetog pokrova kao istinske relikvije Isusa Hrista. Nakon toga je preneta u Torino, novu prestonicu Savoja. Postala je vlasništvo Rimokatoličke crkve nakon smrti bivšeg italijanskog kralja Umberta II Savojskog (inače unuka crnogorskog kralja Nikole Petrovića) 1983.

- Sveti pokrov je najbolje dokumentovani slučaj falsifikovane relikvije iz srednjeg veka i jedan od primera kulta koji su odbacili i Crkva i sveštenici – rekao je svojevremeno dr Sarzou.

Na platnu nije otisak tela već reljefa

Jedno od najzanimljivijih istraživanja Svetog pokrova takođe je objavljeno prošle godine. Analiza je pokazala da se na Torinskom platnu ne nalazi ni otisak lica i tela Isusa Hrista, ni otisak bilo kog ljudskog tela, već otisak plitkog reljefa. To je bio zaključak studije brazilskog forenzičkog 3D umetnika Cicera Moraesa objavljene, nako stručne recenzije, u žurnalu Archaeometry.

- Projekat je nastao iz diskusije grupe u Mensi. Član je inicirao temu ukazujući na studiju iz 2022. koja je datirala Sveti pokrov u vreme Hristove smrti. Do tada nisam bio zainteresovan za Pokrov, ali sam nakon analize dokumenata shvatio da postoji problem sa strukturom slike. Rešio sam da to ispitam i tako je rođen ovaj članak – rekao je tada za Telegraf Nauku Moraes i dodao:

- U suštini, pristup koji sam predložio je veoma jednostavan i primenjiv, i digitalno i analogno. Postoji značajna nemogućnost da je otisak ostavila odrasla muška osoba, to je ključno. Najveći izazov ovog projekta je debata sa ljudima koji veruju u božansko poreklo, jer strukturalni dokazi pokazuju da je matrica verovatno bila plitak reljef napravljen ljudskom rukom. Ali vera je druga oblast, ne kritikujem je, niti se mešam u to.

(Telegraf Nauka/University of Lancashire)