„Carstvo je propalo za dve nedelje“: Da li je poslednji vladar kriv za najbrži kolaps imperije u istoriji?

Propast bilo koje imperije u istoriji posledica je kompleksnih, međusobno povezanih faktora koji ne mogu biti pod kontrolom jedne osobe ili male grupe ljudi. Ipak, i savremenici i kasniji istoričari često krivicu za raspad carstva svaljuju baš na pojedince.

Upravo to je slučaj i sa poslednjih kraljem Vavilona – Nabonidom (556-539. pre nove ere), piše Archaeology Magazine.

- Poslednji vladar je taj koji se najčešće optužuje za propast carstva – rekao je za magazin Pol-Elejn Bolijo, profesor asirologije na Univerzitetu u Torontu.

Ko je bio kralj Nabonid?

Enigmatski kralj Novovavilonskog carstva Nabonid bio je osuđen na takve optužbe nakon što su persijske trupe pod komandom Kira Velikog umarširale kroz kapije Vavilona u oktobru 539. godine pre nove ere.

Uklanjanjem Nabonida, čiju su vladavinu obeležile ekscentrične političke i religijske odluke, Persijanci su osigurali ne samo da on bude poslednji vladar Novovavilonskog carstva, već i poslednji kralj rođen u Mesopotamiji. I to nakon što su više od 2.500 godina mesopotamski gradovi, države i carstva imali sopstvene vladare, a stranci su imitirali njihov način života.

Nakon Nabonidovog pada region su osvajale strane imperije, a drevni i nekad moćni gradovi poput Ura, Uruka i Vavilona su izbledeli.

Mnogi starovekovni izvori opisuju Nabonida kao negativca koji je kriv za propast Vavilona i Mesopotamije.

- On je bio kontroverzna figura, a verovatno i tragična – rekao je Bolijo.

Danas neki naučnici veruju da, iako je opisan kao ludi uzurpator i jeretik čije je delovanje osudilo carstvo na propast, Nabonid jednostavno bio teška ličnost sa jedinstvenom političkom vizijom čija vladavina je skraćena pre nego što je uspeo da ostvari svoje ambicije.

Državni udar u poznim godinama

Otkako su asirolozi, specijalizovani za prevođenje mesopotamskih dokumenata pisanih klinastim pismom, dešifrovali ova dokumenta krajem 19. veka, Nabonid je iskakao kao neobičan vladar. Izvori su fragmentarni, ali su naučnici uspeli da prate njegovu nekonvencionalnu karijeru. Nabonid, dvorski upravitelj, došao je na vlast u pedesetim ili šezdesetim godinama pomoću državnog udara ili puča koji je možda izveo njegov sin Belšazar ili Valtasar, opisan u biblijskoj Knjizi proroka Danila.

Nabonid je bio poznat po svojoj skoro fanatičnoj posvećenosti bogu meseca Sinu, koga je uzdigao na mesto najvažnijeg vavilonskog božanstva. Ovo je uradio nauštrb Marduka, vavilonskog vrhovnog boga i zaštitnika grada Vavilona.

- Nabonid je bio novi čovek, sa novom vizijom Vavilonskog carstva – rekao je Bolijo.

Ovaj vladar za sobom je ostavio više od 3.000 natpisa, mnogo više nego bilo koji drugi novovavilonski kralj, što pruža mnogo prostora za istraživanja.

Uspon Vavilona i Marduka

Veći deo 3. milenijuma pre nove ere Vavilon je bio samo jedan od sumerskih gradova država koji su cvetali u južnoj Mesopotamiji. Stariji gradovi poput Ura bili su mnogo moćniji. Oko 2000. godine pre nove ere Vavilon je počeo da stiče reputaciju religijskog centra i mesta za najbolje školovanje. Do tada su njegovi stanovnici već pričali akadskim jezikom, semitskim jezikom koji je zamenio sumerski kao lingva franka Mesopotamije. U ovom periodu, posle uspona onog što se naziva stara vavilonska dinastija, došlo je do uspona vladara poput Hamurabija (1810-1750. pre nove ere), a Vavilon je postao najuticajniji grad. Nekadašnji lokalni bog Marduk postao je zaštitnik grada i na kraju najmoćnije božanstvo mesopotamskog panteona.

Neka dokumenta iz vremena Navukodonosora II spominju zvaničnika po imenu Nabonid, za koga se veruje da bi mogao biti potonji kralj. Neki od tekstova opisuju ga kao svadljivu osobu veoma grubih manira. Jedan natpis govori da je naredio batinanje jednog muškarca jer je postavio pitanje o oblačenju statue božanstva u svečane odore. Ali bio je i vešt diplomata. Prema opisima grčkog istoričara Herodota, možda je urpavo Nabonid pregovarao o primirju između iranskih Međana i maloazijskih Liđana.

Misteriozni odlazak iz Vavilona u pustinju

Tokom prve faze svoje vladavine, Nabonid je tvrdio da je obnovio zidine Vavilona, što je nešto što je tvrdio skoro svaki vavilonskji kralj, kao i hramove širom Mesopotamije. Već tada je doveo Sina u centar svoje vladavine. Nakon tri godine napustio je Vavilon kako bi se upustio u kampanju u pustošima severne Arabije, a kao regent je vladao njegov sin.

- Ne znamo zašto je to uradio, u tim godinama. Bilo bi mnogo logičnije da je njegov sin vodio armiju, a on sve pratio iz prestonice – rekao je Hanspeter Šaudig, asirolog Univerziteta Hajdelberg.

Moguće je, navodi se, da je razlog za to sukob sa sveštenicima Marduka, a možda i sa sinom.

Arheolozi nastavljaju da proučavaju tragove o Nabonidu. Prikaz na steni skoro 120 metara iznad kanjona današnjeg Jordana pokazuju da je bio zauzet misijom na zapad. Arheolog Univerziteta u Barseloni Rosio da Riva nedavn je vodio tim koji je proučavao prikaz i natpise kraj njega.

Saudijsko-nemački tim arheologa, koje predvodi Arnulf Hauzlajter sa Nemačkog arheološkog instituta, bavi se iskopavanjima u oazi Tajma od 2005. Na početku Nabonidovo prisustvo u oazi bilo je opisano samo u izvorima iz Vavilona, ali su onda i u oazi otkriveni predmeti i natpisi sa imenom kralja, inače slični onima u prestonici.

Kako se navodi, jedno od najjednostavnijih objašnjenja desetogodišnjeg odsustva kralja iz Vavilona moglo bi da se objasni kao pohod na jug i pokušaj preuzimanja vrednih trgovačkih ruta zapadne Arabije. Drugo objašnjenje iz starovekovnih izvora su, osim onog da je lud, da je patio od neke bolesti za koju se verovalo da može da se izleči u pustinji.

U Svicima s Mrtvog mora otkrivenim u pećinama oko Kumrana postoji verzija te priče prema kojoj je Nabonid otišao iz Vavilona zbog problema sa kožom, kako ne bi prljao hramove u prestonici. Prema ovoj priči, u pustinji se molio judejskom bogu da mu pomogne.

On se 543. pre nove ere vratio u Vavilon.

Serija stela u čast boga Sina

U poslednjoj godini vlasti naredio je izgradnju serije stela u čas boga Sina, a bog Marduk se više nigde nije spominjao.

Tri teksta o kraju Nabonidove vlasti govore da je Vavilon brzo pao pred Kirom Velikim i njegovom persijskom vojskom 539. pre nove ere.

- Bile su potrebne dve nedelje. To je verovatno najbrži kolaps imperije u istoriji – rekao je Bolije.

Prema zapisima, narod Vavilona je bio besan na Nabonida i dočekao je Persijance raširenih ljudi. Ti tekstovi navode da je persijski kralj povratio Marduku status vrhovnog vavilonskog božanstva, a poslednji vladar Vavilona poslat je u izgnanstvo.

Iako ovi zapisi opisuju Nabonida kao nesposobnog vladara, nakon pada Vavilona dvojica lidera pobunjenika protiv Persije nazivali su sebe „sinovima Nabonida“. To pokazuje da nije bio zapamćen kao ludi kralj, već kao vladar koji je pokušavao da osigura opstanak imperije, ali za to nije imao vremena, piše Archaeology Magazine.

(Telegraf Nauka/Archaeology Magazine)