Potpisi su značili više u Mesopotamiji nego što znače danas

Najraniji oblik potpisa potiče iz drevnog Iraka – reč je o cilindričnim pečatima.

Stanovnici Mesopotamije, drevne zemlje između reka Eufrata i Tigra, zaslužni su za mnoge novine u ljudskoj istoriji, uključujući pisanje, urbanizam i državu. Među tim izumima, cilindrični pečati su možda najkarakterističniji, ali najmanje poznati.

Preporučujemo

Hiljade ovih malih predmeta — koji su često visoki samo pet centimetara i široki 2,5 centimetra — danas su izloženi u muzejima. Oni svedoče o umetničkoj tradiciji u drevnom Iraku i Siriji, koja je ostala neprekinuta od kasnog četvrtog do prvog milenijuma pre nove ere.

U suštini, cilindrični pečat je bio mala skulptura koja je imala bitnu praktičnu svrhu: potpisivanje dokumenata. Obično je bio napravljen od dragog ili poludragog kamena kao što su lapis, ahat ili halkedon. Slike i tekstovi su ugravirani u kamen, ali su ove oznake morale biti izrađene obrnuto od izgleda prilikom upotrebe.

Prilikom valjanja po vlažnoj glinenoj tabli, gravirani tragovi su ostavljali plitkoreljefne oznake – da vlasnik predmeta odobrava pisani dokument. U tom smislu, otisak cilindričnog pečata je preteča modernih ručnih i digitalnih potpisa.

Dok su cilindrični pečati bili tvorevina Sumera koji su naseljavali južnu Mesopotamiju pre oko 6.000 godina, brzo su se proširili na ostatak zapadne Azije i istočni Mediteran i postali važni predmeti u svakodnevnom životu.

Zajednice u ovom ogromnom regionu — posebno u Mesopotamiji, siromašnoj sirovinama — uvozile su kamenje iz udaljenih zemalja da bi pravile svoje pečate. Mesopotamci su vadili diorit iz Omana, lapis iz Avganistana, halkedon i ahat iz doline Inda i drugih delova južne Azije.

Pečati napravljeni od ovog egzotičnog kamenja bili su posebno vredni, tako da su ih mogli priuštiti samo pripadnici elite. Često povezani sa državom i hramovima, ti ljudi su obično bili iz vladarskih porodica, visokorangirane birokrate i sveštenici. Nasuprot tome, ljudi iz nižih klasa koristili su pečate napravljene od manje vrednih materijala, kao što su krečnjak, glina ili staklo.

Mesopotamci i njihovi savremenici u zapadnoj Aziji izražavali su svoj identitet ne samo putem materijala svojih pečata, već i putem tekstova i slika ugraviranih na njima. Tekstovi na pečatima su često predstavljali vlasnike imenom, poreklom, polom, profesijom i rodnim mestom. Zahvaljujući ovim informacijama, istraživači znaju da su pečate imali ne samo muškarci, već i bogate žene, iako u mnogo manjoj meri.

Verski identitet se takođe prenosio putem dugih molitvi upućenih ličnim bogovima ili putem slika koje prikazuju bogove i vernike.

Spektar slika na cilindričnim pečatima bio je širok. Hiljadama godina, majstori koji su pravili pečate urezivali su scene koje predstavljaju svakodnevni život i prirodu, verske rituale, ratovanje, arhitektonske prikaze i mitske priče sa bogovima, herojima i hibridnim stvorenjima poput krilatih konja i grifona.

Mnogo ovog slikovnog bogatstva bilo je rezultat ličnih izbora vlasnika, često se odnoseći na njihov identitet. U nekim izuzetnim slučajevima, mesopotamski kraljevi ili njihovi pomoćnici nadzirali su i odobravali dizajn cilindričnih pečata koje su poklanjali visokim zvaničnicima.

Mnogi pečati deluju kao da su već bili sa izrezbarenim popularnim kulturnim motivima pre nego što su prodati, iako su potrebni čvrsti arheološki i arhivski dokazi da se to potvrdi. Kad je mušterija kupila ove već napravljene predmete, možda je tražila novi zapis ili neka prilagođavanja u prikazu. Većina poznatih cilindričnih pečata verovatno je bila rezbarena iz početka za elitne klijente, posebno za one iz najviših slojeva društva.

Cilindrični pečati daju širok uvid ne samo u drevnu mesopotamsku umetnost i kulturu, već i u umove pojedinaca. Sa urezanim personalizovanim slikama i tekstovima koji odražavaju njihov pogled na život i društvo, pečati su bili tesno povezani sa svojim vlasnicima. Gubitak pečata se smatrao vrlo lošim predznakom za vlasnika. Nasuprot tome, savremeni potpisi su često depersonalizovani i generički.

Cilindrični pečati — zajedno sa gradskim životom, organizovanom religijom i birokratijom — bili su ključna komponenta drevne mesopotamske civilizacije. Ove odlike, u različitim oblicima i proporcijama, nastavljaju i danas da definišu savremeni život.

(Telegraf Nauka/Phys.org)