Svetska ekskluziva: Telegraf Nauka posetio „najstariju piramidu na svetu“, tvrde da postoji 27.000 godina

Drevna, davno zaboravljena civilizacija, mitski kraljevi, džinovi, Atlantiđani, vanzemaljci… To su sve dežurni krivci u ovom ili onom trenutku osumnjičeni da su sagradili „najstariju piramidu na svetu“. A ta „piramida“, nije to jedna od onih svima poznatih egipatskih ili američkih piramida, već građevina za koju je do nedavno malo ko čuo - Gunung Padang. Ipak, ovo nalazište skriveno u džunglama Indonezije zimus je postalo glavna svetska vest.

- Gunung Padang je višeslojna piramida čiji je prvi sloj sagrađen tokom poslednjeg ledenog doba, pre između 16.000 i 27.000 godina - eksplozivna je tvrdnja koju je grupa naučnika objavila u žurnalu Archaeological Prospection.

Koliko su te tvrdnje šokantne možda najbolje ilustruje jednostavan podatak - to bi značilo da je građena desetinama vekovima pre nego što su ljudi uopšte počeli da se bave poljoprivredom i napravili plug, kao i između 100 i 200 vekova pre nastanka prvih poznatih država. Zato i ne čudi što su se odmah javili i drugi naučnici da ovu teoriju ospore - naveli su da Gunung Padang uopšte nije piramida, već samo megalitska struktura sagrađena pre oko 2.000 godina. Izneti argumenti bili su dovoljni da žurnal povuče članak s objašnjenjem da je u njemu pronađena „velika greška“, ali ne i da obeshrabre one koji svaku misteriju iz prošlosti pokušavaju da reše po istom receptu, ubacujući u nju „Kajzer Sozea“ po izboru - dve kašike zaboravljenih civilizacija, koji mililitar Atlantide, prstohvat vanzemaljaca...

Telegraf Nauka posetio je Gunung Padang ili „Planinu prosvetljenja“, što ovo ime znači u prevodu, upravo kako bi izbliza video arheološko nalazište oko koga postoji toliko sukoba da naučnici, pseudonaučnici i slobodni maštari ne mogu da se slože ne samo oko toga ko ga je i kad napravio, već ni kakav oblik ima.

Putovanje po vrletima Jave

Megalitsko nalazište Gunung Padang, kako se zvanično naziva „najstarija piramida na svetu“, nalazi se na Zapadnoj Javi, nekih 150 kilometara južno od Džakarte.

Nije daleko, čini se. Međutim... U vrletima Jave rastojanje i vreme potrebno da se ono pređe potpuno su relativni. Putovanje od još aktuelne prestonice Indonezije do sela Karijamukti, tako, može trajati između 3 sata i 6 sati.

Razloga za to je mnogo. Glavni su, svakako, gužve na večito zakrčenim putevima Indonezije, ali ništa manje važan je i taj što su putevi po zabačenim selima toliko loši da deluje kao da su po njima padale što bombe, što ručne granate. Nepouzdana navigacija dodatno sve otežava.

Do Gunung Padanga smo putovali taksijem i to oko četiri sata. Prvi sat bio je potreban samo da se izađe iz Džakarte, onda je sledilo krstarenje po lokalnim putevima, ali poslednja deonica bila je najteža. U selima blizu našeg cilja putevi su povremeno bili toliko uski da je i mimoilaženje dva skutera bilo problem, a kamoli automobila, bili su izrovani kao da preko njih redovno prelaze tenkovi, a na pojedinim delovima je i asfalt iznenada nestajao. O rupama, pre kraterima, suvišno je i pričati.

- Izvinite, ser - ponavljao je taksista svaki put kad bismo udarili u neku od njih i odskočili kao da smo u luna parku.

U jednom trenutku, dok smo se peli uzbrdo, ka nalazištu, zemljani put bio je izrovan i gotovo neprohodan. Jedine osobe koje smo sretali bili su tinejdžeri na motorima. Oni su, iz nekog razloga, jurcali gore-dole kao da je to ništa.

Zaustavili smo jednog od njih i taksista ga je upitao da li je ovo put za Gunung Padang i da li je put ovakav do kraja.

- Gunung Padang? Da, da, tu je. Još malo pravo, oko 500 metara, pa desno. Tu je asfalt, ovo je prečica - rekao je i nastavio svojim putem.

Bio je u pravu. Brzo smo stigli do asfaltnog puta, a onda ušli u seoce od svega nekoliko kuća, pa posle nekoliko veoma oštrih krivina i do ulaza u naš cilj - Gunung Padang.

„Karta tu, pa 15 minuta ovde“

Kako smo zastali na parkingu, pred nas je iskočilo troje, četvoro lokalaca. Nismo još ni otvorili vrata da izađemo iz auta, a oni su počeli da pričaju nešto.

- Dobar dan, ser. Dobrodošli - rekla je prvo devojčica od desetak godina.

To isto je ponovio i muškarac srednjih godina. Ali kao da je to bilo sve što su znali na engleskom. Nastavili su objašnjavajući nešto na indonežanskom. Nisam mogao ni da shvatim šta pokušavaju da kažu, a ni taksista, koji je znao svega tridesetak reči engleskog, nije mogao da mi prevede.

- Želim da idem gore, na Gunung Padang - rekao sam.

- Da, da, gore. Karte ovamo. Ovamo - odgovorila je devojčica i pokazala mi ka kućici udaljenoj par metara.

- Da li želite da spavate ovde - upitao je muškarac pokazujući kućicu iza nas, odmah preko puta parkinga.

- Ne, ne, samo da se popnem gore, da obiđem Gunung Padan.

- Karta tu, pa 15 minuta ovde - objasnila je devojčica pokazujući prvo na kućicu, pa na stepenice do njih.

Došao sam do biletarnice, a muškarac me je pratio, ušao unutra i pokazao mi cenu karte. Bila je 5.000 indonežanskih rupija, što je oko 35 dinara. Kupio sam je i pogledao oko sebe.

Na nekoliko mesta stoje table sa natpisom „Nalazište Gunung Padang“ i „Mesto kulturnog nasleđa Gunung Padang“, kao i mapa sa prikazanih pet terasa i putem oko njih, ali nema uobičajenih šljaštećih turističkih reklama. I što je zanimljivo, nigde se ne spominje reč piramida.

Pet kamenih terasa

Penjanje uz stepenice Gunung Padanga nije lako, moram priznati, ali nije ni teško koliko sam očekivao. Uprkos temperaturama od oko 35 stepeni i ogromnoj vlažnosti vazduha. Ali kada se pređe 370 stepenika od vulkanskog kamena i popne na visinu od oko 800 metara - povetarac osveži, a pogled ka okolnim planinama zaista prosvetljuje, na neki način.

Već tu, na prvoj terasi, koja je i najveća, jasno se vide neverovatne gomile duguljastih vulkanskih stena. Ima ih na svim stranama, neke su oborene, neke uspravne, neke raspoređene kao da su osnova građevine…

Na drugoj terasi, gde su ove stene nabacane kao svojevrsne humke, kažu da ljudi meditiraju i mole se. U vreme posete tu nije bilo mnogo ljudi, dvoje ili troje. Ipak, jedan od njih - Indonežanin - jedva čeka da popriča.

- Ser, ovde dođite. Ovde - viče mnogo pre nego što sam mu prišao.

Kad sam mu prišao, pruža ruku, pa izgovara ime koje ne bih umeo da ponovim da sam ga čuo još desetak puta.

- Odakle ste, ser?

- Iz Srbije.

- Srbija, Srbija - ponavlja kao da pokušava da se seti da li je ikad čuo za našu zemlju, a onda kao da mu je sinulo:

- A, bivša Jugoslavija?

- Jeste.

- Srbija. Dobrodošli na Gunung Padang.

Širi ruke i pokazuje mi okolinu, kao da želi da je pogledam još nekoliko puta.

- Ovde se meditira - kaže.

Na to ne odgovaram. O meditaciji ne znam ništa. Ali ga pitam da li dolazi često i on klima glavom.

- Stalno. Ovo je piramida - kaže, a onda mi pokazuje na neki predmet, verovatno cilindar, ukopan u zemlju. - Ima tu i prostorija, unutra. Evo ovde. Sve to istražuju.

I dok posmatram oko sebe, on odlazi. Kao da je izgovorio sve što je želeo.

Kako se penjem uz Gunung Padang, terase postaju sve manje i manje, a kamenja je i dalje mnogo, možda i više.

Sa pete terase ide i put koji vodi prvo kraj odmorišta gde nekoliko Indonežana nudi sokove, kafu i voće, a onda i do okolnih polja. Na brdu ima i kuća, vidi se da tu ljudi žive, a odnekud se čuje i molitva hodže.

U povratku do terasa, međutim, gotovo da nisam sreo nikog, tu su bili samo radnici sa zaduženjem da skupljaju otpalo lišće.

U novom pogledu na kamene terase, sada u silasku sa pete do prve, sve je jasnije da ovo ne liči na piramidu. Ali to ne znači da je manje zanimljivo, manje spektakularno. Bilo bi zaista fascinantno znati više o ljudima koji su ovo sagradili, kako su živeli, šta su bili njihovi motivi, koliko im je taj posao bio naporan, čemu su ove kamene terase služile...

Naučnici iz Indonezije za Telegraf Nauku o Gunung Padangu

Glavni autor kontroverzne studije Deni Hilman Natavidđađa (Danny Hilman Natawidjaja), geolog Indonežanskog instituta nauka (LIPI), kaže da povlačenje članka nije pokolebalo njegovo mišljenje o Gunung Padangu.

- Naši zaključci o starosti Gunung Padanga u studiji zasnovani su na čvrstim dokazima do kojih smo došli veoma intenzivnim i opširnim istraživanjima. Povlačenje studije bilo je sporno jer je bilo zasnovano ne na nekim naučnim greškama - poput plagiranja, manipulacije podacima ili nevažećim metodama - već zbog neslaganja nekih anonimnih naučnika koji su tvrdili da naš članak ima „veliku grešku“. Naša studija je detaljno opisala da je Gunung Padang originalno ostatak vulkanskih stena koji je oblikovan i prekriven sa tri ljudskom rukom oblikovana sloja sa prepletenim stubastim bazaltnim stenama. Detaljnim datiranjem pomoću radioaktivnog ugljenika utvrđena je starost ove tri faze izgradnje: Jedinica 1 stara je između 3.000 i 4.000 godina, Jedinica 2 između 7.500 i 8.000 godina, a Jedinica 3 između 16.000 i 27.000 godina - rekao je on za Telegraf Nauku.

S druge strane, dr Lutfi Jondri (Lutfi Yondri), arheolog Fakulteta kulturnih studija Univerziteta Padđadđaran, koji je godinama sprovodio istraživanja na Gunung Padangu, potpuno odbacuje mogućnost da je ovde reč o piramidi staroj toliko desetina hiljada godina.

- Ne postoji piramida niti zakopana ispod Gunung Padanga, niti na planini. Kulturni ostaci u Gunung Padangu su samo kamene terase, koje su u prošlosti korišćene za obožavanje predaka. Da bismo saznali o hronologiji arheoloških ostataka, moramo da nađemo uzorak koji ispunjava četiri kriterijuma - mora da ima istu matricu, poreklo, asocijaciju i kontekst. Tokom iskopavanja sam ispod struktura na terasama 1 i 4 Gunung Padanga pronašao ugalj. Ugalj sa terase 1 datiran je na 117. godinu pre nove ere, a ugalj sa terase 4 na 45. godinu pre nove ere. To znači da je Gunung Padang sagrađen nakon pojave poljoprivrede - rekao je za Telegraf Nauku dr Jondri.

Kako je dodao, on se proučavanjem ovog nalazišta bavio od 2002, učestvovao je u više iskopavanja i proučavao je kako su kamene terase građene, kada, koja je bila njihova funkcija, kako je kamen na njima raspoređen… Sve to je iskoristio i za pisanje doktorske disertacije 2016.

- Gunung Padang nije piramida. Gunung Padang je stepenasta terasa, na lokalnom jeziku punden berundak, zasnovana na našoj praistorijskoj kulturi. Osim Gunung Padanga Indonezija ima još ovih stepenastih terasa poput Pugung Raharđo. Istraživanje koje su sproveli Deni Hilman i njegove kolege je geološko, a ne arheološko istraživanje – rekao je za Telegraf Nauku Hari Oktavianus Sofijan (Harry Octavianus Sofian), arheolog Nacionalne istraživačke i inovacione agencije (BRIN) u Indoneziji.

Megalita, dodaje, bilo je i u drugim delovima Indonezije, a u nekim delovima zemlje poput ostrva Nijas i Sumba megaliti se i danas grade.

Ko je Kajzer Soze

Uprkos tome što su prava naučna istraživanja pokazala da je starost Gunung Padanga oko 2.000 godina, što je prilično spektakularno, mnogima to nije dovoljno. Više vole egzotičnije priče. Neke od njih su stare, deo lokalnog folklora.

Postoje, kažu, predanja u ovom delu Jave da su u ceo poduhvat bili umešani džinovi, pa i da ih je ponekad i dalje moguće videti. Ipak, popularnija su predanja o tome da su kamene terase rezultat pokušaja kralja Silivangija da za jednu noć sagradi palatu. Jednu gomilu kamenja na petoj terasi zbog toga i nazivaju tronom ovog mitskog vladara.

U novije doba džinove i mitske kraljeve zamenili su vanzemaljci, pa se takve teorije pojavljuju u emisijama poput Ancient Aliens. Oni koji baš ne žele da u sve dodaju i posetioce iz dalekog svemira, već su za trunku konzervativniji, u sve uključuju drevne i davno zaboravljene civilizacije. Netfliksova serija Ancient Apocalypse primer je toga. Ponekad, kao u jednoj knjizi Denija Hilmana Nataviđađe, Gunung Padang povezan je i sa mitskom Atlantidom.

Gunung Padan je neverovatno nalazište. Prelepo, fascinantno, inspirativno… I zaista bi svaki stanovnik Jave i Indonezije trebalo da bude ponosan na to.

Međutim, da li je Gunung Padang piramida?

Ne, to je moj lični utisak. Jednostavno, Gunung Padang uopšte ne liči na piramidu ni iz jednog ugla iz koga sam mogao da ga pogledam, a prošetao sam oko njega postojećim putevima.

Gunung Padang liči na piramidu samo na kompjuterski generisanim slikama koje već pomenute pseudonaučne emisije vole da prikazuju. A koje ne liče nimalo na Gunung Padang danas, već predstavljaju puste želje.

Tako da, kada je reč o dežurnim krivcima za izgradnju „Planine prosvetljenja“, jasno je da je broj dokaza o vanzemaljcima nula, a isti broj dokaza postoji i o učešću Atlantiđana u celoj misteriji.

Kada je reč o zaboravljenim civilizacijama, povremeno naučnici naiđu na tragove neke od njih. Ali nijedna tako razvijena i tehnološki napredna civilizacija nije toliko starija ne samo od prvih država, već i od poljoprivrede.

Tako da je, kada je reč o misteriji sa pitanjem „Ko je sagradio Gunung Padang“, „Kajzer Soze“ nije niko od očiglednih, dežurnih krivaca, već, kao što arheolozi i misle, onaj najmanje nametljiv i gotovo nevidljiv - narod koji je naseljavao Javu pre oko dva milenijuma i koji je, samo malo kasnije, slične stepenaste kamene terase - punden berundak - gradio i na drugim delovima ovog ostrva, ali i arhipelaga.

(Telegraf Nauka)