Veliko otkriće o gostu iz dalekog svemira: Desilo se nešto što niko nije očekivao

Svemirski teleskop Nil Gerels Svift američke svemirske agencije NASA napravio je iznenađujuće otkriće na međuzvezdanoj kometi 3I/ATLAS. Ovo otkriće je veoma uzbudilo astronome jer predstavlja veliki napredak u razumevanju razvoja kometa, piše BBC Sky at Night Magazine.

Važan deo otkrića je i tačna lokacija komete u tom trenutku, navodi se.

Ovo bi moglo da dovede do boljeg shvatanja formiranja kometa širom svemira, kao i toga da li one mogu da budu mesto razvoja života.

Kometa 3I/ATLAS je otkrivena 1. jula 2025. godine, i od tada, astronomi čine sve što mogu da saznaju što više o njoj. To je zato što, za razliku od drugih kometa, 3I/ATLAS ne kruži oko Sunca. To je međuzvezdana kometa i tek treći međuzvezdani objekat koji su naučnici dosad otkrili – prethodna dva su 1I/Oumuamua i 2I/Borisov.

To znači da je ušla u naš Sunčev sistem iz nekog drugog dela galaksije i da će ga na kraju napustiti.

Smatra se da je 3I/ATLAS star najmanje 7 milijardi godina, što ga čini verovatno dvostruko starijim od Zemlje, i najstarijom kometom koju smo ikada videli. To je prvobitni relikt iz udaljenog zvezdanog sistema, pa je, razumljivo, astronomi žele detaljno da je proučavaju dok je ovde.

Naučnici su čak uspeli da nateraju rovere na Marsu i letelice oko Crvene planete da pogledaju 3I/ATLAS dok je skriven od Zemlje i nalazi se blizu Sunca.

Hemijski otisak vode

Tim astronoma sa Univerziteta u Obernu u Alabami uspeo je da usmeri svemirsku opservatoriju Nils Geels Svift ka kometi, a objavili su studiju koristeći te podatke pokazujujući da su otkrili hidroksil (OH) gas, hemijski otisak vode.

Svemirski teleskop je uspeo da uoči slabašan ultraljubičasti sjaj koji zemaljske opservatorije nisu mogle da vide, jer je bio u stanju da uhvati svetlost koja nikada ne dopire do površine Zemlje.

Zašto je ovo veliko otkriće? Tim astronoma kaže da je to veliki korak napred u razumevanju kako se međuzvezdane komete razvijaju. Kada se posmatraju komete nastale u Sunčevom sistemu, naučnici analiziraju vodu kako bi izmerili koliko je ta kometa aktivna. Proučavaju kako toplota od Sunca uzrokuje oslobađanje smrznutih gasova dok se kometa približava unutrašnjem delu sistema.

Pronalaženje istog signala u međuzvezdanom objektu znači da astronomi mogu početi da proučavaju 3I/ATLAS sa istim kriterijumima koje koriste za proučavanje kometa našeg zvezdanog sistema.

Ovo je prilika i da se počne sa proučavanjem hemije planetarnih sistema izvan našeg Sunca.

Tim koji stoji iza otkrića je posebno zainteresovan za to gde se dešava vodena aktivnost. Teleskop je detektovao OH kada je 3I/ATLAS bio skoro triput dalje od Sunca nego Zemlja. To je daleko izvan udaljenosti od Sunca gde bi se vodeni led na površini komete normalno pretvorio u gas. Međutim, tim je izmerio stopu gubitka vode od oko 40 kilograma u sekundi. Na toj udaljenosti od Sunca, većina kometa Solarnog sistema je relativno mirna. Ovaj snažan ultraljubičasti signal iz 3I/ATLAS-a sugeriše da se dešava nešto drugo.

Jedno objašnjenje je da sunčeva svetlost zagreva mala ledena zrnca oslobođena iz jezgra komete, omogućavajući im da ispare i napajaju okolni oblak gasa.

Međuzvezdane komete mogu naučnicima mnogo reći o hemiji uključenoj u formiranje planeta izvan Sunčevog sistema. Ovi uljezi iz dalekog svemira otkrivaju kako se građevinski blokovi kometa dramatično razlikuju od jednog zvezdanog sistema do drugog. To nagoveštava potencijalnu raznolikost u regionima formiranja planeta širom svemira, i verovatnoću da udaljene planete mogu da budu domaćin životu.

Posebne talasne dužine

Svemirska opservatorija Nil Gerels Svift opremljena je teleskopom od 30 centimetara, za koji će većina amaterskih astronoma verovatno reći da nije posebno veliki. Ali njegova lokacija iznad Zemljine atmosfere znači da može videti ultraljubičaste talasne dužine koje su gotovo potpuno apsorbovane pre nego što stignu do nas.

Ovo je omogućilo timu da posmatra kometu 3I/ATLAS u roku od nekoliko nedelja od otkrića, pre nego što je postala previše slaba ili stigla preblizu Suncu da bi se proučavala.

- Kada detektujemo vodu – ili čak njen slabašan ultraljubičasti eho, OH – sa međuzvezdane komete, čitamo poruku iz drugog planetarnog sistema. To nam govori da sastojci za hemiju života nisu jedinstveni samo za naš solani sistem – rekao je Denis Bodevits, profesor fizike na Univerzitetu u Obernu.

- Svaka međuzvezdana kometa do sada je bila iznenađenje. Oumuamua je bio suv, Borisov je bio bogat ugljen-monoksidom, a sada ATLAS ispušta vodu na udaljenosti gde to nismo očekivali. Svaka iznova menja ono što smo mislili da znamo o tome kako se planete i komete formiraju oko zvezda – rekao je Zesi Sing, postdoktorand i vodeći autor studije objavljene u The Astrophysical Journal Letters.

Međuzvezdana kometa 3I/ATLAS izazvala je velike kontroverze jer je fizičar sa Harvarda Avi Loub brzo po otkriću izašao sa tvrdnjom da je moguće da uopšte nije reč o kometi, već o vanzemaljskoj sondi ili vanzemaljskom svemirskom brodu koji će sakriven iza Sunca izvesti Obertov manevar.

Kometa je najbliža Suncu bila juče, 29. oktobra, ili danas, 30. oktobra, a veruje se da će 19. decembra biti najbliža Zemlji.

(Telegraf Nauka/BBC Sky at Night Magazine)