Objavljen snimak gosta iz dalekog svemira: Napravljen je iz orbite Marsa

Međuzvezdana kometa 3I/ATLAS od 1. do 7. oktobra proletela je blizu Marsa, pa su u tom periodu letelice EgzoMars TGO i Mars Ekspres okrenule svoje kamere ka njoj i napravile najbliži snimak gosta iz dalekog svemira, saopštila je Evropska svemirska agencija (ESA).

Dve letelice imale su najbliži pogled na kometu od svih letelica ESA. Tokom najbližeg prilaska Crvenoj planeti 3. oktobra, međuzvezdani uljez je bio udaljen 30 miliona kilometara od njih.

Preporučujemo

Svaka letelica je koristila svoju posvećenu kameru za posmatranje prolaska komete. Obe kamere su dizajnirane da fotografišu svetlu površinu Marsa na samo nekoliko stotina do nekoliko hiljada kilometara ispod. Naučnici nisu bili sigurni šta da očekuju od posmatranja relativno tamnog cilja tako daleko.

EgzoMars TGO je snimio seriju slika prikazanih u GIF-u svojim sistemom za snimanje u boji i stereo površine (CaSSIS). Kometa 3I/ATLAS je blago mutna bela tačka koja se kreće nadole blizu centra slike. Ova tačka je centar komete, koji obuhvata njeno jezgro od leda i kamena i okolnu komu.

CaSSIS nije mogao da razlikuje jezgro od kome, jer je 3I/ATLAS bio previše daleko.

Ali koma, koja meri nekoliko hiljada kilometara u prečniku, jasno je vidljiva. Koma nastaje kada se 3I/ATLAS približava Suncu. Sunčeva toplota i radijacija oživljavaju kometu, uzrokujući da oslobađa gas i prašinu, koja se sakuplja kao ovaj oreol oko jezgra.

Puna veličina kome nije mogla biti izmerena CaSSIS-om jer se svetlost prašine brzo smanjuje sa udaljenošću od jezgra. To znači da koma bledi u šumu na slici.

- Ovo je bilo veoma izazovno posmatranje za instrument. Kometa je oko 10.000 do 100.000 puta tamnija od našeg uobičajenog cilja – rekao je Nik Tomas, glavni istraživač CasSSIS kamere.

3I/ATLAS se još nije otkrila na slikama Mars Ekspresa, delimično zato što su ove snimljene sa ekspozicijom od samo 0,5 sekundi (maksimalno ograničenje za letelicu) u poređenju sa pet sekundi za ExoMars TGO.

Naučnici će nastaviti da analiziraju podatke sa oba orbitera, uključujući spajanje nekoliko slika sa Mars Ekspresa kako bi videli mogu li uočiti slabu kometu.

Takođe su pokušali da izmere spektar svetlosti komete 3I/ATLAS koristeći spektrometre Mars Ekspresa OMEGA i SPICAM, i spektrometar EgzoMarsa TGO NOMAD. U ovom trenutku, neizvesno je da li su koma i rep bili dovoljno svetli za spektralnu karakterizaciju.

- Iako naši Marsovi orbiteri nastavljaju da daju impresivne doprinose nauci o Marsu, uvek je posebno uzbudljivo videti ih kako reaguju na neočekivane situacije poput ove. Radujem se što ću videti šta će podaci otkriti nakon dalje analize – rekao je Kolin Vilson, projektni naučnik Mars Ekspresa i EgzoMarsa u ESA.

Kometa 3I/ATLAS je tek treći međuzvezdani objekat koji su naučnici primetili do sada, nakon 1I/Oumuamua 2017. i 2I/Borisov 2019. godine.

Ove komete su apsolutno strane. Svaka planeta, mesec, asteroid, kometa i oblik života u našem Sunčevom sistemu dele zajedničko poreklo. Ali međuzvezdane komete su pravi autsajderi, noseći tragove o formiranju svetova daleko izvan našeg.

ESA će sledećeg meseca posmatrati kometu sondom Juice, koja leti ka Jupiteru. Iako će Juice biti dalje od 3I/ATLAS nego što su Marsovi orbiteri bili prošle nedelje, videće kometu odmah nakon njenog najbližeg prilaska Suncu, što znači da će biti u aktivnijem stanju. Ipak, ne očekuje se dobijanje tih podataka do februara 2026.

(Telegraf Nauka/ESA)