Novi katalog je pun novodetektovanih spajanja crnih rupa

U seriji novih opservacija, astronomi su skoro duplirali broj dosad identifikovanih sudara crnih rupa. Detektovani putem gravitacionih talasa – pulsiranja u tkanju prostor-vremena usled kretanja masivnih objekata – sudari crnih rupa bacaju novo svetlo na najtamnije stanovnike univerzuma, kao i na prirodu samog univerzuma.

Nove opservacije uključuju značajna zapažanja, kao što su dva sudara crnih rupa koja predstavljaju najjasnija i najpreciznija merenja gravitacionih talasa dosad.

Preporučujemo

Veliki novi katalog je takođe omogućio istraživačima da usavrše merenja brzine širenja univerzuma, otkriju dva specifična tipa crnih rupa, utvrde više načina za stvaranje crnih rupa i pronađu dodatne dokaze za Ajnštajnovu teoriju opšte relativnosti.

Opservacije iz kataloga je izvršila međunarodna mreža LIGO-Virgo-KAGRA, saradnja koju čini više od 1.000 naučnika posvećenih detekciji i proučavanju gravitacionih talasa iz crnih rupa, neutronskih zvezda i drugih izvora.

Maksimilijano Isi, profesor astronomije na Univerzitetu Kolumbija, uključen je u tu međunarodnu saradnju i jedan je od saradnika koji su bitno doprineli nalazima, uključujući one o tamnoj materiji i prirodi univerzuma. On je koautor glavnog astrofizičkog članka za novi katalog i radio je ključnu analizu koja pokazuje da se crne rupe dele u dve grupe: većinu koja se vrti veoma sporo i manjinu koja se vrti izuzetno brzo.

Taj nalaz ima dalekosežne implikacije po naše teorije o tome odakle ove crne rupe dolaze (kako se formiraju). Pitanje da li crne rupe nastaju direktno od umirućih zvezda ili su sastavljene korak po korak putem spajanja manjih crnih rupa još je predmet velike rasprave. Raznolikost u brzinama rotacije koju je Isi identifikovao sugeriše da su oba mehanizma na delu.

„Sa ovim katalogom sad imamo dovoljno podataka da možemo početi da razabiramo svojstva ovih crnih rupa i shvatimo odakle su došle“, rekao je Isi, takođe istraživač u Institutu Fletajron. „Takođe možemo da mapiramo širenje univerzuma tokom njegove istorije, što je trenutno supervažno pitanje bez odgovora u kosmologiji“.

Novi katalog, peti svoje vrste, sadrži 161 novoosmatreno spajanje crnih rupa od aprila 2024. do januara 2025. godine. Kao rezultat niza poboljšanja detektora LIGO i ponovnog pokretanja detektora Virgo u Italiji, koji nije radio četiri godine, kombinovani detektori imaju povećanu osetljivost, što im omogućava da zabeleže čak tri do četiri signala gravitacionih talasa nedeljno.

To povećanje broja detekcija omogućava astronomima da proučavaju crne rupe na načine koji ranije nisu bili mogući, uključujući ispitivanje njihovog porekla.

(Telegraf Nauka/Columbia University)