Život na Zemlji ne bi trebalo da postoji, pokazuje matematika: Engleski istraživač izneo šokantnu teoriju

Kako je život na Zemlji nastao iz nežive materije? Ovo je jedno od ključnih pitanja nauke, a Robert G. Endres, istraživač sa Imperijalnog koledža Londona, kreirao je novi matematički okvir koji sugeriše da je šansa za spontanu pojavu života bila možda i mnogo manja nego što su mnogi naučnici do sada verovali, piše ScienceDaily.

Istraživanje, koje još nije objavljeno, već je samo postavljeno na preprint server arXiv, ispituje koliko bi izuzetno teško bilo da se organizovane biološke informacije formiraju pod verovatnim prebiotskim uslovima. Endres ilustruje to poređenjem sa pokušajem pisanja koherentnog članka za vodeći naučni sajt bacanjem nasumičnih slova na stranicu. Kako se složenost povećava, verovatnoća uspeha brzo pada skoro na nulu.

Preporučujemo

Da bi istražio problem, Endres je primenio principe iz teorije informacija i algoritamske složenosti kako bi procenio šta bi bilo potrebno da se prva jednostavna ćelija, poznata kao protoćelija, sama sastavi iz osnovnih hemijskih sastojaka. Ovaj pristup je otkrio da su šanse da se takav proces dogodi prirodno zapanjujuće niske.

Nalazi sugerišu da nasumične hemijske reakcije i prirodni procesi možda ne objašnjavaju u potpunosti kako se život pojavio u ograničenom periodu na ranoj Zemlji. Budući da sistemi prirodno teže ka neredu, izgradnja složene molekularne organizacije potrebne za život predstavljala bi veliki izazov, navodi se.

Iako to ne znači da je poreklo života nemoguće, Endres tvrdi da trenutnim naučnim modelima možda nedostaju ključni elementi. On naglašava da identifikacija fizičkih principa iza nastanka života iz nežive materije ostaje jedan od najvećih nerešenih problema u biološkoj fizici.

Studija takođe ukratko razmatra usmerenu panspermiju, kontroverznu ideju koju su predložili naučnici Fransis Krik i Lesli Orgel. Ova hipoteza sugeriše da je život mogao biti namerno donet na Zemlju od strane naprednih vanzemaljskih civilizacija. Iako Endres priznaje da je ideja logički moguća, napominje da je u suprotnosti sa Okamovom oštricom, principom koji favorizuje jednostavnija objašnjenja.

Umesto da isključuje prirodno poreklo, istraživanje pruža način da se kvantifikuje koliko je proces mogao biti težak. Ukazuje na potencijalnu potrebu za novim zakonima fizike ili mehanizmima koji bi mogli pomoći u prevazilaženju ogromnih informacionih i organizacionih barijera za život. Rad predstavlja važan korak ka matematički utemeljenijem razumevanju kako živi sistemi mogu nastati.

Ova studija je podsetnik da neka od najdubljih pitanja u nauci ostaju bez odgovora. Spajanjem matematike sa biologijom, istraživači počinju da otkrivaju nove slojeve uvida u jednu od najstarijih misterija čovečanstva: kako je sam život počeo, navodi ScienceDaily.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)