Da li smo vanzemaljcima previše obični i dosadni? „Nadam se da sam u pravu, ali možda i grešim“

Mnogi mislioci se već vekovima pitaju zašto, s obzirom da postoje stotine milijardi planeta u galaksiji, nismo pronašli ubedljive dokaze postojanja inteligentnog života van Zemlje. Neki naučnici sada razmatraju intrigantnu mogućnost - ako vanzemaljci postoje, njihova tehnologija je možda samo marginalno bolja od naše, i nakon što su neko vreme istraživali kosmičko susedstvo, jednostavno im je dosadilo i prestali su da se zamaraju, što otežava njihovo otkrivanje, piše Gardijan.

Scenario, opisan u novom radu dr Roberta Korbeta za sada postavljenom na preprint server arXiv, prihvata princip „radikalne običnosti“ i odbacuje ideju vanzemaljaca koji jurcaju svemirom nakon što su ovladali tehnikom izvan našeg shvatanja. Umesto toga, ovaj istraživač sa Univerziteta Merilenda u Baltimeru, navodi mogućnost da je Mlečni put je dom skromnog broja civilizacija sa tehnologijom koja nije mnogo impresivnija od naše.

- Ideja je da su oni napredniji, ali ne mnogo napredniji. To je kao da imate ajfon 42 umesto ajfona 17. Ovo deluje verovatnije, prirodnije, jer ne predlaže ništa ekstremno - rekao je dr Robin Korbet.

On je došao do ove hipoteze razmatrajući objašnjenja istraživača za „veliku tišinu“ ili Fermijev paradoks, neslaganje između nedostatka ubedljivih dokaza za vanzemaljske civilizacije i verovatnoće njihovog postojanja u ogromnom i starom univerzumu. Većina teorija je Korbetu delovala egzotično. Možda su vanzemaljci bili previše napredni da bi bili otkriveni? Možda je Zemlja bila kosmički zoološki vrt koji su vanzemaljci pristali da ostave na miru? Možda je Zemlja jedini dom života u galaksiji?

Potraga za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) fokusirana je na otkrivanje „tehno-potpisa“. Napredne civilizacije bi mogle da reklamiraju svoje postojanje izgradnjom moćnih laserskih svetionika koji se mogu primetiti sa drugih planeta. Mogle bi se otkriti slanjem robotskih sondi širom galaksije ili izgradnjom ogromnih struktura u svemiru kako bi iskoristile energiju svoje zvezde. Mogli bi čak posetiti druge planete ili rasuti artefakte po galaksiji. Sve bi to moglo da ih učini vidljivima.

Ali princip „radikalne običnosti“ kaže suprotno. On objašnjava „veliku tišinu“ predlažući da vanzemaljske civilizacije dostižu tehnološki plato nedaleko iznad naših mogućnosti.

- Oni nemaju sposobnost da lete brže od svetlosti, nemaju mašine zasnovane na tamnoj energiji ili tamnoj materiji, ili crnim rupama. Oni ne koriste neke nove zakone fizike - rekao je Korbet.

Ako bi to bio slučaj, vanzemaljske civilizacije bi se mučile da održavaju moćne laserske svetionike milionima godina. Ne bi jurile između planeta. I nakon istraživanja galaksije robotskim sondama, možda bi im dosadile informacije koje su poslate nazad i odustale bi od istraživanja svemira.

Piscu naučne fantastike Arturu Klarku pripisuje se citat: „Postoje dve mogućnosti: ili smo sami u univerzumu ili nismo. Obe su podjednako zastrašujuće“.

Korbet, čiji rad još nije prošao recenziju, veruje da istina leži negde između „u prilično običnom, i manje zastrašujućem univerzumu“. Kontakt, dodaje, „mogao bi nas pomalo razočarati“.

Profesor Majkl Garet, direktor Centra za astrofiziku Džodrek Bank, uživao je u „svežoj perspektivi“, ali je izrazio rezerve.

- Rad projektuje vrlo ljudsku apatiju na ostatak kosmosa. Teško mi je da poverujem da bi sav inteligentni život bio tako jednolično dosadan - rekao je.

Bilo kakav tehnološki plato bi mogao biti daleko iznad našeg nivoa, dodao je.

U radu, koji će biti objavljen u žurnalu Acta Astronautica, Garet favorizuje drugu teoriju.

- Naginjem avanturističnijem objašnjenju Fermijevog paradoksa: da se druge, post-biološke civilizacije tako brzo razvijaju da izmiču našoj sposobnosti da ih percipiramo. Nadam se da sam u pravu, ali mogao bih biti i u velikoj zabludi. Priroda uvek ima neko iznenađenje za nas iza ugla – rekao je on.

Profesor Majkl Bolander, stručnjak za politiku i pravo SETI-ja na Univerzitetu u Daramu, rekao je da su dokazi možda već stigli do nas u vidu neobjašnjivih vazdušnih fenomena, ili UAP-a.

- Kada bi se za samo mali procenat tih objekata utvrdilo da nije napravljen ljudskom rukom, a sposobnosti koje su prikazani u brojnim viđenjima barem sugerišu stanje napretka daleko iznad trenutno javno poznate tehnologije, onda bi se na Fermijevo pitanje, „Gde su svi?“, moglo odgovoriti empirijski - rekao je.

(Telegraf Nauka/The Guardian)