„Otkriće vanzemaljaca bilo bi najznačajnije otkriće u istoriji, ALI…“ Naučnica ocenila tajne dosijee o NLO

Ministarstvo rata Sjedinjenih Američkih Država nedavno je objavilo prvi paket poverljivih dokumenata o neidentifikovanim letećim objektima (NLO) ili, kako ih danas zovu, neidentifikovanim vazdušnim fenomenima (UAP). Reč je o kolekciji mrljavih fotografija i nerešenih izveštaja. Mnogi već dobro poznati javnosti zagolicali su maštu nekih entuzijasta, ali ne i stručnjaka.

Prvi paket u seriji dokumenata o NLO, tako, nije ostavio poseban utisak ni na Kelsi Džonson, profesorku astronomije na Univerzitetu u Virdžiniji i autorku knjige „Ka nepoznatom: Potraga za razumevanjem misterija kosmosa“, objavio je Univerzitet u Virdžiniji.

Džonsonova kaže da je skeptična prema dokumentima jer „neobjašnjeno“ ne znači automatski „vanzemaljsko“.

- Kao naučnica koja proučava pojave u svemiru, nemam trenutno objašnjenje za nekoliko ovih slučajeva, ali to ne znači da su oni vanzemaljskog porekla. To zapravo znači da bih svakako volela da imam više podataka, jer kada nemamo dokaze, ne možemo da testiramo svoje hipoteze, od kojih su mnoge daleko manje egzotične od vanzemaljaca – rekla je ona.

Među prijavljenim incidentima je i primer da su astronauti misije Apolo 17 u decembru 1972. „prijavili kako su primetili ‚veoma svetle čestice ili fragmente‘ kako lebde i ‚tumbaju se‘ u blizini letelice dok je manevrisala“.

- Ovo je jedan od zanimljivijih slučajeva jer dolazi od astronauta, koji su pažljivi i kredibilni posmatrači. Ali sam transkript ukazuje na uverljiva, uobičajena objašnjenja: led, farbu ili ljuspice materijala sa same letelice ili rakete-nosača. To ne znači da znamo šta su te čestice bile. To znači da je naučno odgovoran zaključak taj da slučaj ostaje nerešen, a ne da ukazuje na vanzemaljce - rekla je Džonsonova.

Iako su neki incidenti, navodi se, zaslužili detaljniju analizu, dokumenti datiraju od pre mnogo godina i više ne postoji mogućnost za dalju istragu tih slučajeva.

- Ono što su dokumenti otkrili jeste veliki broj slučajeva koji su formalno nerešeni. A to što su nerešeni znači da bi mogli biti bilo šta; neki od njih deluju vredni dalje istrage. Nijedan od njih, po mojoj proceni, ne vodi do bilo kakvog kredibilnog zaključka o vanzemaljcima - rekla je Džonsonova.

Iako dokumenti otkrivaju veoma malo, i dalje postoji opšta fascinacija vanzemaljcima. Džonsonova je navela da otprilike 56% američke javnosti veruje da vanzemaljci postoje.

- Većina Amerikanaca smatra da vanzemaljski život postoji, a skoro 50% američke javnosti misli da je verovatno da su vanzemaljci posetili Zemlju. To je ogroman deo populacije koji je unapred sklon tome da ove dokumente posmatra kao stvarne dokaze o vanzemaljskom životu – naglasila je Džonsonova.

Kulturološka zasićenost idejom o posetama vanzemaljaca može dovesti do onoga što psiholozi nazivaju „heuristika (pristrasnost) dostupnosti“, rekla je Džonsonova.

- Naš mozak je mnogo skloniji tome da prebrzo donese zaključak ili odluku na osnovu onoga što mu prvo padne na pamet. A ono što najlakše pada na pamet su obično stvari koje su ili veoma upečatljive, emocionalno nabijene, ili one kojima smo često izloženi – rekla je ona.

Zbog ove pristrasnosti ljudi mogu biti skloniji tome da previde prozaičnija objašnjenja koja im ne padaju odmah na pamet.

- To je jedna od onih stvari gde ne znate ono što ne znate - kaže Džonsonova.

To što je skeptična prema dokumentima ne znači da Džonsonova ne bi pozdravila dokaze o postojanju vanzemaljskog života.

- Bila bih oduševljena kada bismo pronašli ubedljive dokaze o vanzemaljskom životu. To bi bilo jedno od najznačajnijih otkrića u ljudskoj istoriji. Ali što više želimo da nešto bude istina, to više moramo da se čuvamo pristrasnosti potvrđivanja. Ovi dokumenti jednostavno ne pružaju ubedljive dokaze o vanzemaljskom poreklu fenomena – naglasila je Kelsi Džonson.

Uprkos opštoj fascinaciji vanzemaljskim životom, čini se da objavljivanje dokumenata o NLO nije previše uzburkalo maštu javnosti.

- Moj utisak na osnovu pisanja medija jeste da su ovi dokumenti dočekani više uz sleganje ramenima nego uz veliku pompu. Ali ljudi teže da tumače dvosmislene dokaze kroz prizmu onoga u šta već veruju. Ako ste već skloni mišljenju da su UAP vanzemaljskog porekla, nerešeni slučajevi vam mogu delovati kao potvrda. Ako ih posmatrate naučno, nerešeno jednostavno znači nerešeno, a ne vanzemaljsko – rekla je Džonsonova.

Ona je naglasila da je među astronomima reakcija bila slaba.

- Među astronomima, moj utisak je da je ovo objavljivanje prošlo uglavnom „ispod radara“. To nije zato što astronomi nisu zainteresovani; malo ko provodi više vremena proučavajući noćno nebo od nas. Ali ovi dokumenti nisu pružili onu vrstu jasnih i proverljivih dokaza koji bi promenili naučni diskurs – jasna je Kelsi Džonson.

(Telegraf Nauka/University of Virginia)