Razvijena nova strategija za pronalaženje života van Zemlje

Tim naučnika osmislio je novu strategiju za pronalaženje života van Zemlje.

Umesto da se traga za specifičnim biološkim signalima, potrebno je tražiti obrasce koji su zajednički grupama planeta, smatraju oni.

Preporučujemo

Ova ideja, koju je osmislio tim profesora Harisona B. Smita sa Tokijskog instituta za nauku i profesorke Lane Sinapajen sa Nacionalnog instituta za osnovnu biologiju, pruža novi pravac za astobiologe, posebno u slučajevima kada tradicionalni biološki signali nisu jasni ili pouzdani, piše ScienceDaily.

Jedan od najvećih izazova u potrazi za vanzemaljskim životom je utvrđivanje da li karakteristike uočene na udaljenim planetama zaista ukazuju na žive organizme. Uobičajeni biosignali, poput određenih gasova u atmosferi planete, ponekad mogu nastati nebiološkim procesima, što dovodi do lažno pozitivnih rezultata. Signali tehnologije mogu biti ubedljiviji, ali oni zavise od pretpostavki o tome kako bi se inteligentni život mogao ponašati, što unosi dodatnu neizvesnost, navodi se.

Kako bi odgovorili na ove probleme, istraživači su istražili drugačiju perspektivu. Umesto fokusiranja na pojedinačne planete, postavili su pitanje da li se život može identifikovati kroz njegove šire efekte na više svetova.

Tim uvodi koncept „agnostičkog biosignala“, koji izbegava oslanjanje na detaljno poznavanje toga šta je život ili kako funkcioniše. Ovaj metod je izgrađen na dve opšte ideje: da se život može kretati između planeta (na primer, putem panspermije) i da on postepeno menja okruženja u kojima boravi.

Da bi testirali ovaj koncept, istraživači su koristili simulaciju zasnovanu na agentima kako bi modelovali kako bi se život mogao širiti kroz zvezdane sisteme i uticati na karakteristike planeta. Njihovi rezultati pokazuju da ako se život širi i menja planete, to može stvoriti merljive statističke veze između položaja planeta i karakteristika koje one pokazuju.

Važno je napomenuti da se ovi obrasci mogu pojaviti čak i kada nijedna pojedinačna planeta ne pokazuje jasan biosignal.

Osim utvrđivanja prisustva života, tim je razvio način da precizno odredi koje planete imaju najveću verovatnoću da „ugoste“ život. Grupisanjem planeta na osnovu zajedničkih karakteristika i njihovog položaja u svemiru, uspeli su da identifikuju klastere za koje je verovatnije da su oblikovani biološkom aktivnošću.

Ovaj metod naglašava tačnost u odnosu na potpunost. Dizajniran je da smanji broj lažno pozitivnih rezultata, čak i ako to znači da će neke planete koje nose život biti previđene. Ovaj kompromis je dragocen kada je vreme korišćenja teleskopa ograničeno i kada se naknadna posmatranja moraju pažljivo birati.

- Fokusiranjem na to kako se život širi i kako interaguje sa okruženjem, možemo tragati za njim bez potrebe za savršenom definicijom ili jednim definitivnim signalom - rekao je Harison B. Smit.

- Nalazi sugerišu da bi buduća istraživanja, koja će ispitivati veliki broj egzoplaneta, mogla koristiti statističke tehnike za detekciju života u čitavim populacijama planeta. To bi moglo biti posebno korisno kada su pojedinačni signali slabi, nejasni ili se lako mogu pogrešno protumačiti – dodala je Lana Sinapajen.

Studija objavljena u The Astrophysical Journal takođe ukazuje na potrebu za boljim razumevanjem prirodne raznolikosti planeta koje se formiraju bez života.

Iako je trenutno istraživanje zasnovano na simulacijama, ono postavlja temelje za novu klasu metoda detekcije života. Tim napominje da će buduće studije morati da uključe detaljnije planetarne podatke i realističnije modele evolucije galaksija. Ipak, rezultati ukazuju na to da se život možda može identifikovati ne samo na osnovu njegove hemije, već i na osnovu obrazaca velikih razmera koje ostavlja širom univerzuma.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)