„Ne, komete nisu donele život na Zemlju“

Komete ipak nisu donele seme života na Zemlju. To je pokazala nova studija. Ovo otkriće moglo bi da potpuno poništi hipotezu staru više od jednog veka, saopštio je Univerzitet u Kembridžu.

Teorija prema kojoj su komete donele molekularne gradivne blokove neophodne za život na Zemlji postoji već dugo, s obzirom na to da je poznato da komete nose mnoge od tih molekula. Međutim, nova studija dovodi ovu ideju u pitanje. Istraživači, predvođeni stručnjacima sa Univerziteta u Kembridžu, otkrili su da bi donošenje ovih gradivnih blokova putem kometa bilo, u najboljem slučaju, „puka slučajnost“, a ne postojana kiša prebiotičkih molekula o kojoj se teoretisalo.

Preporučujemo

Koristeći kompjutersko modelovanje, istraživači su utvrdili da se komete kreću prebrzo i pod previše oštrim uglom u odnosu na Zemljinu atmosferu da bi krhki organski molekuli preživeli: oni bi gotovo sigurno isparili pri udaru o površinu. Međutim, istraživači su takođe otkrili da bi druga planeta u našem sistemu – Mars - mogla biti više obećavajući kandidat za donošenje prebiotičkih molekula putem kometa, iako je i to vrlo malo verovatno. Rezultati su objavljeni u žurnalu Scientific Reports.

- Istorijski gledano, naučnici su smatrali da su komete bile važne za nastanak života na Zemlji zato što su nosile molekule koji sadrže ugljenik i azot, pa su ove džinovske svemirske grudve snega bile gotovo poput karte za „izlazak iz zatvora“ koja je donela sve molekule koji su planeti bili potrebni da začne život - rekao je vodeći autor dr Ričard Enslou (Richard Anslow) sa Instituta za astronomiju u Kembridžu, i zaključio:

- To jeste donekle romantična ideja, ali naši rezultati sugerišu da je krajnje malo verovatna.

Enslou i nekoliko njegovih koautora na ovom radu 2023. postavili su teoriju da bi u sistemima gde planete kruže blisko jedna drugoj komete mogle da uspore „odbijajući se“ od jedne planete do druge, donoseći usput organske molekule.

Nadovezujući se na raniju studiju, Enslou i njegove kolege istražili su da li bi takav scenario bio moguć u našem Sunčevom sistemu.

- Stalno učimo sve više o tome kako su nastali naš Sunčev sistem i Zemlja, a povezivanje tog znanja sa brojnim novim naprecima u modelovanju omogućilo nam je da istražimo ovu ideju koja postoji već skoro čitav vek - rekao je on.

Međutim, nova studija pokazuje koliko je taj scenario zapravo malo verovatan. Istraživači su u svom radu primenili savremene pomake u simulacijama udara kometa, interakcijama između kometa i atmosfere, kao i dinamičkom modelovanju porekla i evolucije kometa. Sveukupno gledano, istraživači su zaključili da, iako se uspešno donošenje prebiotičkih molekula ne može potpuno isključiti, ono bi bilo izuzetno malo verovatno.

Za potrebe studije, istraživači su se fokusirali na cijanovodonik (HCN), važan prebiotički molekul koji se redovno nalazi na kometama u Sunčevom sistemu. Njihove simulacije su pokazale da, čak i u retkom slučaju da molekuli HCN-a prežive udar o Zemlju, udari koji bi doneli korisnu koncentraciju bili su izuzetno retki.

Broj kometa koje su udarale u Zemlju naglo je opao tokom prvih 500 miliona godina naše planete, pa je u ranoj istoriji Zemlje postojala u najboljem slučaju tek nekolicina prilika za donošenje HCN-a putem komete. Čak i da je HCN koji je nosila kometa dospeo do Zemljine površine, ne bi dugo ostao u visokoj koncentraciji, što znači da bi bilo kakva prebiotička hemija morala da se razvije veoma brzo nakon udara, a to je, prema rečima istraživača, malo verovatno.

- To bi zaista morala da bude šansa jedan u milion, jer ne samo da bi vam bio potreban udar pod tačno određenom brzinom i pod pravim uglom, već bi i sve nakon te tačke moralo da se poklopi – u pogledu koncentracije i brzine kojom bi se hemijski procesi nastanka života pokrenuli - rekao je Enslou. - Ne možemo sa sigurnošću da isključimo da se to tako odigralo. Ali čini se da je to zaista redak događaj – u najboljem slučaju, puka slučajnost.

Odakle su onda potekla molekularna semena života na Zemlji? Istraživači navode da postoji nekoliko mogućnosti, uključujući sintezu ovih molekula nakon udara asteroida, koji su pogađali Zemlju znatno češće nego komete. Druga mogućnost je da su se hemijski prekursori formirali procesima koji su se odvijali na samoj Zemlji, bez ikakvog spoljašnjeg uticaja.

Iako donošenje HCN-a i drugih prebiotičkih molekula na Zemlju putem kometa deluje krajnje malo verovatno, istraživači su otkrili da bi jedan od naših najbližih suseda mogao biti bolji kandidat. Pošto je Mars manji od Zemlje i trenutno ima znatno tanju atmosferu, bila je znatno veća verovatnoća da komete dospeju do površine te planete tokom perioda razvoja Sunčevog sistema kada su komete bile mnogo češći posetioci.

- Ovo, naravno, ne znači da se to sigurno dogodilo na Marsu, već ukazuje na to da bi bilo malo verovatno da se to dogodilo na Zemlji, a da se nije desilo na Marsu - rekao je Enslou. - Druga, možda verovatnija alternativa jeste da se to nije dogodilo ni na jednoj od ove dve planete.

Istraživači navode da bi njihovi rezultati mogli biti korisni pri potrazi za životom u drugim sistemima, naročito kada naslednici Svemirskog teleskopa Džejms Veb (JWST), kao što je predložena Opservatorija za nastanjive svetove (Habitable Worlds Observatory), postanu operativni. Prepoznavanje sistema u kojima bi mogle postojati komete koje se „odbijaju“ moglo bi biti jedan od načina na koji bi budući astronomi suzili svoju potragu.

(Telegraf Nauka/University of Cambridge)