Ekskluzivni intervju: Dr Leri Baram za Telegraf Nauku o jednom od najvažnijih arheoloških otkrića

Vođa istraživanja kraj vodopada Kalambo prof. dr Leri Baram... Foto: Ustupljene fotografije / Larry Barham

Drvena struktura napravljena ljudskom rukom, pomoću alatki, i stara oko 476.000 godina iskopana kraj vodopada Kalambo, u Zambiji, najstarija je do sada pronađen drvena struktura, otkrio je tim naučnika koje je predvodio dr Leri Baram (Larry Barham), profesor Odeljenja za arheologiju, klasične nauke i egiptologiju Univerziteta u Luverpulu.

Preporučujemo

Ovo izvanredno otkriće, o kojem je Telegraf Nauka već pisao, moglo bi da bude jedno od najvažnijih ove godine, ako ne i decenije i to zato što činjenica da su homini pre skoro pola miliona godina, mnogo pre pojave Homo sapiensa, umeli da koriste alatke za proizvodnju kompleksnih struktura može značajno da promeni shvatanje o ljudskim precima.

U intervjuu za Telegraf Nauku dr Leri Baram objasnio je kako je određena starost strukture, šta su naučnici uradili da utvrde da su stabla spojena namerno, koliko to utiče na dosadašnja shvatanja o ljudskim precima, ali i o prvoj industijskoj revoluciji i značaju tehnologije u arheološkim istraživanjima.

• Analizirali ste dva povezana stabla otkrivena kraj vodopada Kalambo. Kako ste odredili njihovu starost?

- Spojena drvena struktura je datirana indirektno uzimanjem sedimentnih uzoraka ispod i iznad otkrića, a radi datiranja luminescencijom (osvetljavanjem). Uzeli smo i uzorke drveta za datiranje pomoću radioaktivnog ugljenika, tek da budemo sigurni da drvo nije moderno. Datiranje radioaktivnim ugljenikom ima maksimalni domet od 50.000 godina starosti i svo drvo koje smo datirali ovom metodom je starije od granice ove tehnike. Uvereni smo da je drvo prilično staro.

• Kako ste utvrdili da su stabla spojena namerno?

- Dva stabla su oblikovali rani ljudi korišćenjem kamenog oruđa. Znamo to zahvaljujući tragovima sečenja i struganja korišćenjem kamenog oruđa. Uspeli smo da rekonstruišemo ove tragove eksperimentalno, korišćenjem kamenog alata na drvetu sličnom onom koje je iskopano. Ovaj eksperiment uradili su eksperti za kameno oruđe sa Univerziteta u Liverpulu i Univerziteta u Liježu. Takođe smo pratili koju vrstu alata za obradu drveta koriste tradicionalne zanatlije u severnoj Zambiji. Oni koriste sekire, sa gvozdenim sečivima, da iseku drveće i teslom ih oblikuju u oruđe. Veličina tragova zavisi od ove dve osnovne alatke i možemo da vidimo slične razlike na drevnom drvetu otkrivenom kraj vodopada Kalambo. Dva povezana stabla su oblikovana namerno da budu čvrsto spojeni. Duboki urez u gornjem parčetu dizajniran je da obezbedi da se stablo ne mrda. Donje stablo je oblikovano da lepo može da se smesti kroz urez, ali i da spreči gornje stablo da se pomera. Zanatlije su očigledno znale osnovne inženjerske principe ureza, kakve vidimo i danas tokom pravljenja brvnara, na primer. Dva kraja gornjeg stabla su sužena i moguće je da su ih sa obe strane pridržavali komadi drveta u obliku slova ipsilon kako bi drvo bilo stabilno. Ovaj okvir je verovatno bio mnogo veći nego što je danas. Mogli smo da vidimo još drveta ispod i sa strane stabala i oni su ostali u zemlji za dalja iskopavanja.

Iskopavanje drvene strukture stare pola miliona godina... Foto: Ustupljene fotografije / Larry Barham

• Da li znate čemu je ta drvena struktura služila?

- Ne mislim da su pravili kolibe, već da su pravili podignutu platformu ili prolaz da ostanu suvi u veoma vlažnom okruženju. Platforma deluje kao mnogo verovatnija opcija jer se duga stabla i danas koriste kao mostovi za prelazak reke. Platforma je mogla biti korišćena za čuvanje drva za ogrev, hranu ili čak za površinu na kojoj je pravljena privremena struktura. Jednostavno nemamo dovoljno dokaza da budemo sigurni.

• Ne postoji ništa nalik ovoj drvenoj strukturi. Kako je to moguće?

- Drvo veoma retko preživi za arheološka otkrića – truli veoma brzo, posebno na vrućini i vlažnosti tropskih krajeva. Vodopad Kalambo je jedno od retkih mesta na svetu gde su uslovi dobri za očuvanje drveta. Podzemne vode su se konstantno dizale dno poslednjih 500.000 godina i drvo je bilo prekriveno glinom, što je sprečilo bakterijsko propadanje.

• Arhitekte ove drvene strukture nisu homosapijensi već neki od naših predaka. Koliko ovakva otkrića menjaju shvatanje o ranim homininima i njihovimh znanjima i oruđu?

- Tvorci ove strukture najverovatnije su bili potomci Homo erectusa i možda su bili pripadnici vrste Homo heidelbergensis, koji su živeli u Africi pre između 600.000 i 300.000 godina. Čuveni fosil je otkriven u Zambiji 1920-ih. Hajdelberški čovek je otkriven i u centralnoj i istočnoj Evropi. Drvena struktura obara dve dugotrajne pretpostavke: da značajne tehnološke informacije moraju da budu delo homosapijensa i da su rani ljudi bili uvek u pokretu kao stočari koji su tražili hranu i druge resurse. Ljudi koji su živeli kraj vodopada Kalambo ulagali su u ovo mesto – ova struktura i neka druga veća otkrića nisu prenosna. Možda su ovde živeli na polutrajnoj osnovi, što ima smisla imajući u vidu da im je sve njihove potrebe, poput hrane, skloništa i sirovih materijala za oruđe, ispunjavalo lokalno okruženje. U tom smislu čini se da su bili nalik nama kada biramo da se negde naselimo ako su uslovi dobri.

Foto: Ustupljene fotografije / Larry Barham

• U ranijim radovima ste prelazak sa oruđa koje se drži rukama na oruđa sa drškom nazvali prvom industrijskom revolucijom. Da li možete da nam kažete više o tom prelasku i kako se život naših predaka nakon toga promenio?

- U knjizi „Prva industrijska revolucija“ posvetio sam pažnju transformativnom efektu pronalaska oruđa napravljenog od više delova. Proces kombinovanja delova za pravljenje alata vodi do veće efikasnosti, posebno u slučaju stavljanja kamenih oštrica na dršku, što je dozvolilo korišćenje veće sile za osnovne zadatke od sečenja, struganja i bušenja. Tu pretpostavku smo testirali eksperimentalno i dokazali. Koncept pravljenja alata od više delova za pravljenje drugih alata je osnova svega što mi pravimo danas, a ima korene tako davno. Kombinovana stabla iz Kalamba spojena su da bi formirala okvir za podršku nečeg drugog – to je veoma rani primer onoga što zovemo kombinatorni princip tehnologije. Ovaj princip je deo dubokih korena koji nas čini ljudima.

• Deo ste projekta „Duboki koreni“. Koliko ste poslednjih godina otkrili o kamenom oruđu koje su naši preci pravili i koristili?

- Istraživanja kraj vodopada Kalambo deo su projekta „Duboki koreni čovečanstva“, koji istražuje poreklo kombinatornog principa, sa fokusom na jugo-centralnu Afriku. Zajedno sa kolegama sa Univerziteta u Liježu da tragamo za tragovima da li su tvorci strukture iz Kalamba koristili drvo kao dršku za sekire sa kamenim sečivom sposobnim za sečenje drveća ili kao dršku za teslo za oblikovanje drveta. Ne znamo još rezultate, ali eksperimentalni dokazi pokazaće nam koliko su efikasnije alatke sa drškom u odnosu na one koje su korišćene direktnim držanjem u ruci.

• Koliko su nove tehnologije promenile arheologiju u poslednjih nekoliko decenija?

- Inovacije u metodama datiranja su omogućile prvi put da datiramo predmete na mestima poput vodopada Kalambo, gde imamo samo pesak koji možemo da koristimo za datiranje. Ovo nije korišćeno do sada i postoji potencijal da transformiše naše shvatanje arheoloških ostataka iz velikog dela Afrike i drugih delova sveta sa sličnim uslovima.

(Telegraf Nauka)