Misterija rongoronga sve veća: Drvena tablica stara 5 vekova možda menja istoriju pisanja

Zagonetni sistem znakova rongorongo sa Rapa Nuija, poznatijeg kao Uskršnje ostrvo, više od jednog veka predstavlja jednu od najvećih nerešenih misterija arheologije i istorije pisanja. Njegovi neobični glifovi još nisu dešifrovani, a naučnici i dalje pokušavaju da odgovore na ključno pitanje – da li su stanovnici jednog od najizolovanijih ostrva na svetu razvili sopstveni sistem pisanja nezavisno od evropskog uticaja, piše Popular Mechanics.

Novi zamah toj raspravi dalo je datiranje radioaktivnim ugljenikom rongorongo tablica koje je sproveo međunarodni istraživački tim predvođen Silvijom Ferarom sa Univerziteta u Bolonji. Rezultati, objavljeni u Scientific Reports, pokazali su da je drvo jedne od analiziranih tablica znatno starije nego što se očekivalo.

Preporučujemo

Rapa Nui spada među najizolovanija naseljena mesta na planeti. Prema savremenim procenama, polinezijski doseljenici stigli su na ostrvo tokom 12. ili 13. veka i razvijali svoju kulturu daleko od velikih civilizacijskih centara. Prvi dokumentovani susret stanovnika ostrva sa Evropljanima dogodio se tek 1722. godine, dolaskom holandskog moreplovca Jakoba Rogevena.

Rongorongo, međutim, dodatno komplikuje istoriju ostrva. Sistem je urezivan u drvene predmete, a sastoji se od nizova slikovitih glifova. Problem je što prvi poznati pisani opisi rongoronga potiču tek iz 19. veka, dugo nakon prvog evropskog kontakta, pa je ostalo otvoreno pitanje da li je nastao pre dolaska Evropljana ili pod uticajem stranih sistema pisanja.

Kako bi približili odgovor, istraživači su datirali radioaktivnim ugljenikom četiri rongorongo tablice koje se čuvaju u Rimu. Posebno iznenađenje predstavljala je Tablica D, poznata kao Échancrée. Analiza celuloze pokazala je da drvo od kojeg je napravljena najverovatnije potiče iz perioda između 1493. i 1509. godine – više od dva veka pre prvog dokumentovanog dolaska Evropljana na Rapa Nui.

Ako su glifovi u drvo urezani ubrzo nakon što je ono postalo dostupno stanovnicima ostrva, nalaz bi predstavljao veoma snažan argument da je rongorongo postojao pre evropskog kontakta. To bi otvorilo mogućnost da su stanovnici Rapa Nuija samostalno razvili sistem pisanja, što bi ovom malom pacifičkom ostrvu dalo izuzetno mesto u istoriji ljudske komunikacije.

Nezavisan nastanak pisanja izuzetno je redak događaj u ljudskoj istoriji. Kao klasični primeri navode se Mesopotamija, Egipat, Kina i Mezoamerika. Ukoliko buduća istraživanja potvrde da rongorongo zaista potiče iz vremena pre kontakta sa spoljnim svetom, Rapa Nui mogao bi da predstavlja još jedan izuzetno redak primer nezavisnog razvoja pisanja.

Foto: Shutterstock

Ipak, postoji važna prepreka zbog koje naučnici još ne mogu da proglase misteriju rešenom.

Datiranje radioaktivnim ugljenikom određuje starost drveta, a ne vreme kada su znakovi u njega urezani. Drugim rečima, rezultat pokazuje da drvo Tablice D potiče iz perioda 1493–1509. godine, ali sam po sebi ne dokazuje da su rongorongo glifovi nastali u tom istom periodu. Teoretski je moguće da je stariji komad drveta sačuvan i iskorišćen za urezivanje mnogo kasnije.

Situaciju dodatno komplikuje poreklo samog drveta. Analiza je pokazala da je Tablica D napravljena od drveta vrste Podocarpus latifolia, čije prirodno stanište nije Rapa Nui. Autori studije zato razmatraju mogućnost da je drvo do ostrva stiglo morem kao naplavina, što bi objasnilo kako su stanovnici došli do materijala koji nije rastao na njihovom ostrvu.

Ipak, istraživači smatraju da nije naročito verovatno da bi komad drveta vekovima stajao neiskorišćen pre nego što je na njemu napravljen natpis. Upravo zbog toga rana starost Tablice D predstavlja važan trag u raspravi o poreklu rongoronga – ali još ne i konačan dokaz.

Rezultati ostale tri analizirane tablice dodatno zahtevaju oprez. Njihovo drvo uglavnom pripada znatno kasnijem periodu, zbog čega jedna rana tablica nije dovoljna da se pouzdano utvrdi kada je čitav sistem nastao. Autori zato naglašavaju značaj datovanja dodatnih sačuvanih primeraka.

Sam rongorongo jednako je neobičan kao i pitanje njegovog porekla. Glifovi predstavljaju stilizovane antropomorfne figure, životinje, biljke i različite predmete, a tekstovi su najčešće organizovani prema sistemu poznatom kao obrnuti bustrofedon. Nakon čitanja jednog reda tablica se okreće za 180 stepeni kako bi se nastavio sledeći red.

Uprkos brojnim pokušajima lingvista, antropologa i arheologa, značenje rongorongo zapisa do danas nije pouzdano odgonetnuto. Mali broj sačuvanih tekstova predstavlja jedan od najvećih problema za dešifrovanje, a predmeti sa natpisima danas su rasuti po muzejima i kolekcijama širom sveta, što otežava njihovo sistematsko proučavanje.

Zato Tablica D ne rešava misteriju rongoronga, ali je čini još intrigantnijom. Ona pruža materijalni trag koji podržava mogućnost da korene ovog sistema treba tražiti pre dolaska Evropljana, u kulturi stanovnika koji su vekovima živeli izolovani usred Pacifika.

Ako buduća datovanja drugih tablica pokažu isti obrazac, posledice bi bile dalekosežne. Rongorongo tada ne bi predstavljao samo jednu od poslednjih velikih nedešifrovanih zagonetki sveta, već možda i jedan od retkih slučajeva u ljudskoj istoriji u kojem je ideja pisanja nastala nezavisno, daleko od drugih pismenih civilizacija. Za sada, upravo to „možda“ čini ovu priču toliko važnom.

(Telegraf Nauka / Popular Mechanics)