Revolucionarna ksenotransplantacija: Genetski modifikovani svinjski bubreg održao čoveka u životu 271 dan

Genetski modifikovan svinjski bubreg održao je 66-godišnjeg muškarca sa otkazivanjem bubrega bez dijalize rekordnih devet meseci, pokazuje izveštaj objavljen u žurnalu The Lancet, prenosi SciMEx. Iako ovo nije bila prva ksenotransplantacija, jeste prvi put da je svinjski bubreg korišćen kao privremeno rešenje do transplantacije ljudskog organa, navodi se.

Transplantacija bubrega pruža najbolje preživljavanje i kvalitet života pacijentima sa terminalnom fazom bolesti bubrega, ali potražnja za organima daleko premašuje ponudu. Transplantacija genetski modifikovanih svinjskih organa predložena je kao rešenje za nestašicu organa. Međutim, prva transplantacija svinjskog bubrega u čoveka, sprovedena 2024. godine, završena je nakon 52 dana kada je pacijent preminuo od nepovezanih srčanih problema, a nijedna prethodna studija nije dokumentovala preživljavanje ksenografta duže od dva meseca.

Preporučujemo

Britanski Gardijan piše da se pacijent zove Tim Endruz, dok je jukatanska svinja čiji bubreg je dobio imala ime Vilma.

– Ovo je čudo. Bio sam živ, a nisam bio živ dugo – rekao je Endruz, koji je iz Nju Hempšira.

Kako im je ispričao, mogao je da kuva, usisava i šeta sa svojim psom.

Tim iza ksenotransplantacije u bolnici Mas Dženeral Brigam (Mass General Brigham) naveo je da je Endruz živeo sa svinjskim bubregom 271 dan.

– Nedostatak organa je najveća kriza koju imamo u transplantaciji. Znamo da je najbolja opcija za pacijente sa veoma rizičnom bolešću bubrega transplantacija, ali jednostavno nemamo dovoljno ljudskih organa koji su dostupni na vreme. Naša vizija je da premostimo ovaj jaz, dok pacijenti ne dobiju ljudski bubreg, ali možda i da uspostavimo dugoročnu terapiju – rekao je za Gardijan dr Leonardo Rijela iz Centra za transplantacione nauke i Odeljenja za nefrologiju bolnice Mas Dženeral Brigam.

U ovoj novoj studiji slučaja, pacijent je imao otkazivanje bubrega uzrokovano dijabetesom tipa 2. Imao je procenjenih 9 % šanse da dobije ljudski bubreg u roku od pet godina, naspram više od 40 % rizika od smrti ili uklanjanja sa liste čekanja.

„Bubreg je potekao od jukatanske minijaturne svinje i bio je genetski modifikovan da bude kompatibilan sa ljudskim imunosistemom. Transplantiran je u januaru 2025. godine i odmah je počeo da funkcioniše. Nakon otprilike šest meseci, došlo je do oštećenja krvnih sudova bubrega koje je napredovalo do otkazivanja organa, te je bubreg uklonjen otprilike devet meseci nakon transplantacije. Pacijent nije proizveo nikakva detektibilna antitela protiv svinjskog bubrega, što sugeriše drugačiji mehanizam od onog koji se obično viđa kod odbacivanja transplantiranog organa“, navodi se u saopštenju.

Nakon nekoliko meseci ponovo na dijalizi, pacijent je dobio bubreg od preminulog ljudskog donora, koji je dobro funkcionisao tokom šest meseci praćenja. Nisu detektovana nova antitela protiv ljudskog tkiva, što ukazuje na to da svinjski bubreg nije otežao uspeh transplantacije ljudskog bubrega. Nijedan svinjski virus niti drugi svinjski patogeni nisu detektovani ni u jednom trenutku.

Autori upozoravaju da se radi o jednom pacijentu bez kontrolne grupe i da ishod odražava pažljiv odabir pacijenta i intenzivnu specijalističku negu koja možda neće biti dostupna na drugim mestima. Oni navode da nalazi podržavaju transplantaciju svinjskog bubrega kao potencijalni „most“ za ljude koji se suočavaju sa dugim čekanjem na ljudski bubreg, istovremeno naglašavajući potrebu za daljim istraživanjima.

(Telegraf Nauka / SciMEx / The Guardian)