Kurgan rešava misteriju porekla Skita: Konačno se zna odakle su došli strašni ratnici

Ispitivanje skitskog kurgana u Tuvi još 2018. godine... Foto: Shutterstock/Tatsiana Hendzel

Arheolozi su otkrili dokaze o pogrebnom žrtvovanju na humki Tunug 1 u Tuvi, u Rusiji, iz vremena ranog gvozdenog doba. Ovaj kurgan pokazuje da su Skiti, nomadski ratnici koji su naseljavali Pontsko-kaspijsku stepu i ulivali strah u kosti drugim narodima, poreklom još dalje sa istoka nego što se mislilo.

Skiti su, piše Phys.org, poznati po tome što im je kultura bila fokusirana na konje, pa su imali jedinstvenu umetnost prikazivanja životinja u specifičnim pozama.

Preporučujemo

Njihov nomadski stil života značio je da su se često selili, pa su u Pontsko-kaspijsku stepu na prostorima današnje Ukrajine i Rusije stigli iz centralne Azije, ali njihovo poreklo je i dalje bilo nepoznato.

Skitski konjanici i pogrebni obredi

- Skitski konjanici su umeli da zagolicaju maštu ljudi od vremena Herodota. Međutim, poreklo njihove kulture dugo je bilo sakriveno u udaljenim uglovima Evroazijske stepe – rekao je dr Đino Kaspari, autor studije objavljene u žurnalu Antiquity i istraživač Instituta za geoantropologiju Maks Plank i Univerziteta u Bernu.

Da bi otkrili misteriozne početke Skita, tim istraživača sa nekoliko institucija ispitivao je najranije primere kraljevskih pogrebnih humki sa materijalnom kutlurom Skita, a to je kurgan Tunug 1 u Tuvi iz 9. veka pre nove ere. Fragmentisani ostaci najmanje jednog čoveka i 18 konja otkriveni su u humki, što pokazuje da su žrtvovani u čast predstavnika elite, verovatno kralja ili princa, koji je tu sahranjen.

Kosti otkrivene sa predmetima i opremom za jahanje pokazuju da je reč o ranom primeru pogrebnog obreda posvećenog konjanicima kakav je opisan vekovima kasnije i hiljade kilometara zapadnije.

- Nakon godina teškog terenskog rada u Sibiru, divno je držati neke od najstarijih skitskih predmeta sa prikazom životinja u našim rukama. Iskopavanje najranijih dokaza jedinstvenog kulturnog fenomena je privilegija i dečji san koji se ostvario – rekao je dr Kaspari.

Prisustvo skitskog pogrebnog obreda u Tuvi, daleko na istoku, sugeriše da je poreklo skitske kulture na drugoj strani Evroazijske stepe, što naglašava pokretljivost ranih konjaničkih kultura.

Osim toga, pogrebni obredi imaju mnogo sličnosti sa obredima kasnog bronzanog doba u Mongoliji. To pokazuje da su neki od njih poreklom još dalje sa istoka i juga i pokazuju povezanost sa mongolskim nomadskim kulturama.

Foto: Shutterstock/Tatsiana Hendzel

- Dokazi u humki Tunug 1 potvrđuju ključnu ulogu Tuve u praistoriji Evroazije. Naša otkrića naglašavaju značaj unutrašnje Azije u razvoju transkontinentalnih kulturnih konekcija. Otkrića takođe pokazuju da su pogrebni obredi imali značaj u širim procesima kulturne i političke transformacije širom Evroazije, što je dovelo do pojave kasnijih nomadskih imperija – zaključio je dr Kaspari.

Otac istorije o Skitima i pogrebu

Grčki istoričar Herodot veliki deo svojih Istorija posvetio je upravo Skitima. Zabeležio je mnoga predanja o njima, opisao prostore na kojima žive, njihova verovanja, ratove, proročanstva…

„Skiti pričaju za sebe da su najmlađi narod na svetu, a postali su ovako. U njihovoj zemlji; koja je bila pusta, rodio se prvi čovek kome je bilo ime Targitaj. Kažu da su roditelji ovog Targitaja bili Zevs i kći reke Boristena. To im ja ne verujem, ali oni to uporno tvrde“, naveo je otac istorije.

Osim tih mitoloških priča, Herodot je detaljno opisao i njihove ratne običaje poput ispijanja krvi ubijenog neprijatelja, kao i nošenje njihovih glava i skidanje kože sa njih, pa pravljenje „peškira“ i tobolaca za strele.

„Kad im kralj umre, iskopaju oni u zemlji jednu veliku i duboku četvorouglastu jamu, pa kad je završe, uzmu leš i prevuku ga voskom, a izvade mu utrobu, očiste je i napune mirođijom, tamnjanom, semenom od peršuna i kopara, pa ga onda zašiju, stave na kola i voze ga do drugog plemena. A ljudi kojima odnesu leš postupaju isto kao i kraljevski Kiti: odsecaju sebi parče uha i kosu, zarežu kožu oko ruku, izgrebu lice i nos i probadaju strelom šaku leve ruke. Odande voze kraljev leš do drugog plemena koje je pod njihovom vlašću, a prate ih, opet, ovi kod kojih su ranije bili. Kad sa lešom obiđu sva plemena, odlaze, najzad, Geranima, koji stanuju u njihovim najudaljenijim pokrajinama, i na groblje. Tu onda stave leš u grobnicu na slamu, zabodu i sa jedne i sa druge strane u zemlju koplja, pa preko leša naslažu daske, a iznad njih bace asuru. Tada udave i stave u preostali deo široke grobnice jednu od njegovih nezakonitih žena, njegovog konobara, kuvara, seiza, sobara, glasnika, njegove konje, i nabacaju unutra svakovrsne počasne žrtve i zlatne činije, a srebro i bronzu uopšte i ne upotrebljavaju. Posle svega ovoga sagrade od zemlje jednu veliku humku, pa se takmiče ko će više naneti zemlje, sa namerom da naprave što veću humku“, napisao je otac istorije.

(Telegraf Nauka/Phys.org)