Spektakularno otkriće srpskih arheologa: Ljudski zub iz Jablanice čamio na polici muzeja, star je 6.500 godina

Neko je, pre više od 6.500 godina, pažljivo izbušio rupu u ljudskom zubu, zakačio ga na vrpcu i verovatno koristio kao ogrlicu. Ovaj zub pronađen je tokom terenskih istraživanja na arheološkom nalazištu Jablanica na Goču, ali je prvobitno pogrešno identifikovan kao perla od životinjskog zuba. Međutim, to se promenilo kada su arheolog Nemanja Marković i Ana Maričić rešili da ga detaljnije pogledaju, piše Phys.org.

Istraživači sada veruju da ovo uopšte nije bila obična perla, već komad nakita napravljen od ostataka osobe koja je davno umrla, što ga čini jedinim pouzdano dokumentovanim ukrasom od ljudskog zuba ikada pronađenim na neolitskim nalazištima centralnog Balkana.

Preporučujemo

- Moja prva reakcija bila je radoznalost, a ne iznenađenje - rekao je Marković, arheolog u Arheološkom institutu u Beogradu.

Kada je prepoznao oblik ljudskog očnjaka, „postalo je jasno da gledamo u nešto mnogo neobičnije od obične perle napravljene od životinjskog zuba.“

Pogrešno identifikovana perla

Zub opisan u novoj studiji objavljenoj u International Journal of Osteoarchaeology pronađen je u neolitskom selu Jablanica. Jablanica je bila deo vinčanske kulture, jedne od najvećih evropskih praistorijskih zajednica.

Zub, sićušni predmet dužine tek nešto manje od 23 milimetara, pronađen je na njivi; godine poljoprivrednih radova učinile su svoje, pa je krunica zuba bila polomljena na dva dela. Fragmenti su sakupljeni i odneti u Muzej Mladenovca, gde su označeni kao ostaci perle i ostavljeni na polici skoro dve decenije.

Pošto je zubu nedostajao arheološki kontekst, Marković i Maričić su morali da sprovedu pravi detektivski posao kako bi utvrdili koliko je pokojnik bio star i kada je zub pretvoren u ukras. Da bi to precizno odredili, kombinovali su različite sisteme istraživanja, uključujući vizuelni pregled, mikroskopiju i rendgensku analizu.

Istrošenost grizne površine zuba sugerisala je da on potiče od odrasle osobe srednjih godina, dok je glatka, neoštećena površina korena ukazivala na to da zub nije nasilno izvađen dok je vlasnik bio živ. Umesto toga, osoba kojoj je pripadao je verovatno davno preminula, ostavivši iza sebe samo skeletne ostatke.

Utvrđivanje vremena bušenja zuba bilo je izazovnije. Zbog toga su istraživači analizirali drugi komad nakita pronađen u Jablanici - narukvicu od školjke koja je pouzdano datirana u period oko 4700. godine pre nove ere. Uporedili su tragove bušenja na oba predmeta, pokušavajući da utvrde da li sličnosti ukazuju na to da je korišćena ista tehnika izrade. Prema Markovićevim rečima, svi dokazi su ukazivali na isti period, iako „apsolutna sigurnost nije moguća“ za predmete pronađene na samoj površini tla.

Veština, retkost i novi pogled na nalaze

Ono što je Markovića najviše zapanjilo bila je očigledna veština izrade.

- Pod mikroskopom sam video neverovatnu preciznost - dokaz da ovo nije bio improvizovani predmet, već nešto što je zahtevalo značajnu veštinu i što je nošeno tokom dužeg vremenskog perioda - objasnio je on.

Prema studiji, bilo kakvi ukrasi su retkost u Jablanici; do sada su pronađena samo još dva komada: fragment narukvice od školjke i još jedan privesak od školjke. U tom kontekstu, privesak od ljudskog zuba predstavlja izuzetan nalaz. Slični privesci od ljudskih zuba su retki širom Evrope, mada se povremeno pojavljuju. Nijedan takav primerak do sada nije definitivno potvrđen na neolitskim nalazištima centralnog Balkana.

Ovaj predmet je pronađen samo zato što je neko bio dovoljno radoznao da se vrati i ponovo pregleda stare muzejske police. Marković se nada da će ovo otkriće podstaći i druge istraživače da ponovo pogledaju svoje stare kolekcije; možda i drugi značajni nalazi leže negde pogrešno identifikovani, baš kao što je to bio slučaj sa ovim.

- Ovo nas podseća da ljudski ostaci u praistoriji nisu bili samo sahranjivani, već su mogli biti i pažljivo transformisani u značajne lične predmete, nudeći nove perspektive o identitetu, sećanju i složenim odnosima između živih i mrtvih u vinčanskom društvu, ali i šire – rekao je Marković.

Gde se nalazi Jablanica

Jablanica je zaštićeno arheološko nalazište u selu Pleš, na teritoriji opštine Aleksandrovac. Nalazi se na planini Goč, na visini od 269 metara nadmorske visine, a zauzima površinu od 33.183 kvadratna metra.

Odlukom Vlade Srbije od 1. decembra 2023. Jablanica je potvrđena za arheološko nalazište.

„Arheološkim istraživanjem 2014. otkriveni su ostaci manjeg antičkog kupatila (balneum) koje je hronološki opredeljeno u 3-4. vek. Ostaci antičkog kupatila utvrđeni su u nivou temelja, s obzirom na to da su meštani deo objekta sa apsidom krajem 19. veka raščistili i koristili kao crkvište. Kupatilo je imalo podni sistem grejanja – hipokaust, i dobar pristup vodi iz potoka u blizini. Izvedena su geofizička istraživanja 2020. godine i utvrđeno je da je ovaj objekat deo većeg građevinskog kompleksa“, navedeno je u odluci Vlade objavljenoj u Službenom glasniku.

(Telegraf Nauka/Phys.org)